arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

СЛОБОДАН ЧЕКА ЛОКАЦИЈУ: Споменик дечаку, симболу страдања деце у минулом рату

Одавно је била идеја да се уради споменик дечаку Слободану Стојановићу (12), за чије је свирепо убиство осуђена на 10 година Албанка Елтефе Весели Одавно је била идеја да се уради споменик дечаку Слободану Стојановићу (12), за чије је свирепо убиство осуђена на 10 година Албанка Елтефе Весели, али је, у међувремену, неко из предходног руководства Борачке организације РС, како нам је речено у актуелном руководству те организације, проћердао 20.000 евра намењених за ту намену. Борачка организација РС, под руководством генерала Миломира Савчића, успела је да прикупи део новца за рељеф, део су дали добротвори, а комплетну изграду монументалног спомен обележја финанисрао је одбротвор и академик из Бијељине, Драгољуб Драго

ВИДЕО: TV K3 – Поступак против пуковника ВРС Данета Лукајића

У емисији ТV K3 ПОТЕЗ, емитованој 07. маја 2019. тема је била судски поступ против пуковника ВРС Данета Лукајића коме је недавно  у Загребу изречена неправомоћна пресуда на шест година затвора. Гости емисије су били Ружица Лукајић, супруга Данета Лукајића, Драгослав Илић, историчар РЦЗИРЗ, Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.” и Данијел Симић, оснивач портала „Фронтал.рс“ Уредник и водитељ: Јелена ДЕМОЊИЋ Извор: ТВ K3 Прњавор Мај, 2019. године Зашто је Дане Лукајић „пуштен низ воду“? | Јадовно 1941. Лукајић неправоснажно осуђен на шест година | Јадовно 1941. Ружица Лукајић позвала и институције Србије да помогну … Заробљеници из Мањаче проговорили какав је био Лукајић … ДАНЕ ЛУКАЈИЋ У МОНТИРАНОМ ОТИМАЊУ

Рајилић: Елфета Весели требало је да добије доживотну робију

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изјавила је да је крајње неприхватљива мала казна Суда БиХ којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Божица Живковић Рајилић – Оваква пресуда је крајње неприхватљива и недовољна за свирепо убиство дјечака. Требало је да добије доживотну казну затвора – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је навела да ова пресуда представља увреду за српске жртве рата и породицу дјечака Слободана Стојановића јер је Веселијева добила малу казну, док је ослобођен Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ. Она је

ВЕСЕЛИЈЕВОЈ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА УБИСТВО ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Сакиб Халиловић ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дјечака и пропустио да, као командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ, казни Веселијеву која је била припадник овог вода. На основу исказа великог броја свједока и вјештака медицинске струке Судско вијеће је закључило да је Веселијева починила кривично дјело за које је оптужница терети. Елфети Весели је у казну урачунато и вријеме проведено у притвору од 24. марта 2017. године, као и вријеме проведено у екстрадиционом притвору у Швајцарској.

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. „Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса „Чардак“, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

 Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење „Ветерани“ из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења „Ветерани“ Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. „Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто“, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Усташка идеологија и профит од оружја

Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу у Југославији, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке емиграције која је рушила Југославију свим средствима. Најпознатија Шушкова пропагандна акција догодила се 1979. године, кад је испред тадашње југословенске Амбасаде у Отави покушао да постави мртвачки сандук са свињом на којој је било написано „Tито“. С обзиром на то да је свиња била жива, цијели случај довео је до истраге коју су спровеле канадске власти због кршења

veljun-7.jpg

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. „Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност“, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.