arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
dobrovoljacka.jpg

Обиљежавање 19 година од страдања војника ЈНА

3. мај 2011.

САРАЈЕВО, 3. МАЈА – У Сарајеву ће данас бити обиљежено 19 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, још непроцесуираног злочина којег су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници тзв. Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и муслиманских паравојних јединица. У том злочину убијена су 42 војника тадашње ЈНА, рањена су 73 војника, а 215 их је заробљено. Страдало је десет официра, 28 војника и четири цивила, а по националном саставу 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић саопштио је раније да је за данас у 9.00 часова планирано окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, а у 9.30 часова предвиђен

Убијени хендикепирани српски цивили

Данци знају тко је крив

29. април 2011.

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја. Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника

Убијени хендикепирани српски цивили

Српске инвалиде у Двору побили „Сисачки громови“?

29. април 2011.

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – Српски цивили који су 1995. године побијени у Основној школи „Двор“ у истоименој хрватској општини највјероватније су знали да их чека смрт, јер је медицинско особље које се о њима бринуло побјегло непосредно прије доласка убица у школску зграду. Иза масакра почињеног дан након службеног завршетка акције „Олуја“ стоје хрватски војници, каже Милорад Прибичевић, који је од 1996. до 2006. године био службеник бањалучке канцеларије Документационо-информационог центра „Веритас“ и који већ дуже истражује случај „Двор“. Прибичевић, који је живио у тадашњем Двору на Уни, а сада је настањен у Бањалуци сматра да су злочин починили или припадници Суњске бојне или „Сисачки громови“. „Ближе истини је да

Милоjко Будимир

Парастос за погинуле и нестале у акцији хрватске војске „Бљесак“

28. април 2011.

БЕОГРАД, 28. АПРИЛА – Удружење породица несталих и погинулих из Крајине и Хрватске, са сједиштем у Београду, организоваће парастос за погинуле и нестале у акцији хрватске војске „Бљесак“ у недјељу, 1. маја, у цркви Светог Марка у Београду. Након парастоса, чији је почетак предвиђен за 11.00 часова, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на Спомен-плочу страдалим Србима. Парастос ће бити служен и у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, гдје ће по шеснaести пут са „Моста спаса“ бити спуштени вијенци у ријеку Саву. Хрватска је, по већ опробаном рецепту, извршила нову агресију на Крајину, односно на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. у акцији „Бљесак“, иако је то подручје

Убијени хендикепирани српски цивили

СРПСКО ТУЖИЛАШТВО ПОЧЕЛО ДА ИСТРАЖУЈЕ ЗЛОЧИН У ДВОРУ НА УНИ

27. април 2011.

БЕОГРАД, 27. АПРИЛА – Српско Тужилаштво за ратне злочине jе формирало предмет у вези са ратним злочином у Двору на Уни, након што су о убиству српских хендикепираних цивила у Хрватскоj проговорили некадашњи дански припадници УН. Замjеник српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић рекао jе да у овом тужилаштву до jуче нису чули за таj злочин и да jе 200 данских воjника гледало масакр деветоро хендикепираних српских цивила. „Ми смо сада евидентирали таj предмет. За сада нисмо били ништа чули о том догађаjу. Тужилац када чуjе за неки догађаj, отвори предмет и то смо ми jуче управо урадили“, рекао jе Векарић за Б92. Он jе навео да се српско тужилаштво чуло са хрватским, коjе се

Ubijeni_srpski_civili_u_Dvoru_na_Uni_tokom_operacije_Oluja.jpg

Истрага о ликвидацији Срба у Двору на Уни без резултата

27. април 2011.

ЗАГРЕБ – У августу 1995. године, дан након службеног завршетка воjно-редарствене операциjе „Олуjа“, у Двору на Уни почињен jе стравичан злочин над деветеро српских цивила коjи су се од ратних догађања склонили у тамошњу школу. Према подацима из УН-ових повjерљивих докумената до коjих jе дошао Индеx.хр, насталих на темељу свjедочења очевица овог догађаjа – данског воjника, сазнаjе се да „униформирани мушкарци“ коjи су починили злочин на себи нису имали ознаку припадности ниjедноj воjсци. Истрага о овом злочину до данас ниjе дониjела резултата. О инциденту у Двору на Уни веома мало се зна, а саму причу у jавност пласирала jе данска БТ телевизиjа, фокусираjући се на питање одговорности команданта данске воjске, припадника

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Неколико ширих, аутентичних свједочења

26. април 2011.

Марија Босанац, рођена Маљковић, супруга ухапшеног Милана Босанца, брице из Грубишног Поља Била је субота, 26. априла ’41. У бријачници је било муштерија. Око пет сати тамо се нашао тај крвник Лекчевић, што је дао цијелу улицу похапсит’. Он је био студент, син оне Маришке Бенове. Био је студент са Бранком Кљајићем, а дао је и њега ухапсит’. Стао је пред огледало и каже: „Нитко ме не зна тако лијепо уредити као ви, брицо”. Предвечер сам отишла по млијеко. У бријачници је остао Митар Петровић. У повратку видим Митра гдје жури и трчи. Прође мимо мене. Пред опћином је био Чорак и пуно оних који су дошли из Загреба оним

Фрањо Туђман

Као да их никад није било

22. април 2011.

Двадесетак дана послије „Олује“, влак напуњен припадницима политичке и друштвене елите провезао се од Загреба до Сплита, заустављајући се на неким успутним станицама. Фрањо Туђман био је посебно надахнут у Карловцу и Книну. Његове ријечи, које доносимо у овом тексту, нашле су своје мјесто и у хашкој пресуди Готовини и Маркачу ЗАГРЕБ * „… а оно што је посредно она вриједност, која се не може изразити, та чврста будућност Хрватске с обзиром да нема више оних који би је угрожавали у хрватском националном тијелу, то се не може изразити никаквим новцем, него управо тиме да је овим кораком будућност хрватског народа, суверене и независне хрватске државе, једном за вазда, осигурана

njegovic_jadovno.jpg

Петнаес година од изласка из муслиманских логора

7. април 2011.

Удружења ратних воjних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежиће данас 15 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. „Од 200 заробљених Срба на подручjу Возуће и овог диjела Озрена, њих 130 налазило се у тузланском логору и подвргнуто jе тешким физичким пословима, психофизичким мучењима, премлаћивањима, сексуалним и другим злостављањима“, подсjећаjу из овог удружења. Удружење истиче да ни 15 година након стравичних злочина над Србима са Озрена и Возуће jош нико ниjе одговарао. „Наш командант са Озрена генерал Новак Ђукић невин лежи у затвору“, поручуjу ратни воjни заробљеници. Удружење ратних воjних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ има 360 чланова коjи су током п ротеклог рата боравили

Ексхумација

У Загребу сутра идентификација посмртних остатака 16 Срба

28. март 2011.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу сутра ће бити организована идентификација прелиминарно идентификованих посмртних остатака 16 Срба ексхумираних у Двору на Уни и у Медарима код Нове Градишке, потврдила је данас Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. Ченгићева је прецизирала да је од 16 ексхумираних ријеч о седам чланова породице Вуковић из Медара, чије ће посмртне остатке по жељи породице преузети представници Института за нестала лица БиХ ради сахране на подручју БиХ, додајући да ће преостали број посмртних остатака након идентификације породице преузети и највјероватније сахранити у Хрватској. На идентификацију су позвани представници Института за нестала лица БиХ, чланови породица погинулих, Канцеларије

Јанко Велимировић

Манипулације бројем погинулих у Сребреници

25. март 2011.

БАЊАЛУКА, 25. МАРТА – Републички центар за истраживање ратних злочина у досадашњим истраживањима дошао је до сазнања да се протеклих година манипулисало бројем погинулих и несталих Бошњака у јулу 1995. године у регији Сребреница, рекао је Срни директор Центра Јанко Велимировић. Велимировић је истакао да то потврђују бројна документа, сазнања и изјаве, међу којима је и стенограм са сједнице Предсједништва такозване Републике БиХ који је данас објавио „Прес“, а у којем се наводи да су Алија Изетбеговић и Харис Силајџић иза затворених врата признали да је у Сребреници погинуло 3 000 људи. Према његовим ријечима, када се схватило да је та бројка, која је приближно тачна, недовољна да се постигну

Злочин над српским цивилима

У Сиску побијено бише од 600 српских цивила

23. март 2011.

БАЊАЛУКА, 23. МАРТА – У масовним ликвидацијама Срба у Сиску и околини процјењује се да је убијено више од 600 цивила у прошлом рату, пише загребачки „Национал“.    Већи дио тих злочина приписује се једном дијелу припадника такозване „Ханџар дивизије“ коју су чинили становници Истре који су се тамо доселили из БиХ. Улога те јединице током рата уједно је и једна од највећих тајни, а откривање тајне могло би довести до позадине злочина у Сиску и лица која су иницирала масовне ликвидације српских цивила на том подручју, пише лист. Државни тужилац Хрватске Младен Бајић крајем прошле године поново је отворио истрагу о тим злочинима, а сада је та истрага ушла у

Судски оквир за динамитирање

18. март 2011.

Умjесто праведне одштете за минирану кућу у Зуквама краj Задра, Гоjко Чизмић добио jе рjешење да ће се држава, зато што jе одбио платити судске трошкове, намирити продаjом друге његове имовине – дерутне родне куће у Горњоj Ковачици – на jавноj дражби Попут многих других гастарбаjтера с ових простора, Гоjко Чизмић и његова супруга Бисерка мировину су жељели провести у Хрватскоj. Иако су пориjеклом из западне Славониjе, jош приjе рата купили су кућу у викенд-насељу Зуквама краj Задра, између Нина и Врси, уложили нешто новца и обновили купљени обjект. Како Бисерка ниjе запослена, циjело се љето у тоj кући бринула о гостима, jер су се Чизмићи бавили и изнаjмљивањем. Гоjко ради у

Okucani1.jpg

Преносимо: Крвави првомајски уранак

15. фебруар 2011.

Петнаест година након “Бљеска” малобројна српска популација у Окучанима и даље чека да нетко надлежан напокон покрене поступак ексхумације посмртних остатака из заједничких гробница на том подручју. – Питамо се када ће се открити тајне заједничких гробница Врбовљани-Човац, Медари-Трнава и Окучани. Свака жртва, без обзира на чијој је страни погинула, заслужује истину и достојанствен покоп – кажу. Велик број њих уопће не жели причати о крвавом првомајском уранку 1995. године. Кратко, готово за себе, кажу да се бјежало без размишљања. – Жене су бјежале брашњавих руку. Све су остављале. Никола и Милева Радмановић из Медара све су ратне године провели на самој граници између зараћених страна. Њихова кућа и окућница

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

2. фебруар 2011.

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА