Предраг Цупаћ, апсолвент Београдске богословиjе, коjи од детињства скупља ратне ознаке и амблеме српских воjно-полициjских формациjа, намерава да о томе обjави књигу 2012. године, поводом 20-годишњице ВРС, и да их завешта будућем музеjу Одбрамбено отаџбинског рата РС. Оваj двадесетседмогодишњак сакупио jе више од стотину ознака ВРС и МУП-а РС, међутим по његовим проценама таквих обележjа има између 400 и 500, укључуjући и Републику Српску Краjину. – Имао сам седам година када смо 1991. избегли из Загреба и дошли у Бањалуку са две путне торбе. Пошто ниjе било играчака, деца су се забављала чаурама и пришивали смо воjне и полициjске ознаке. Имао сам их 15 на jакници од шаторског крила. У

Још jедно скандалозно суђење Србима у Хрватскоj – на општинском суду у Глини тужилаштво jе подигло оптужницу против Владе Врге, Синише Дамjановића, Секе Врге и Жарка Лапчевића и покренуло припремни поступак за суђење малолетницима Милораду Врги и Боjану Вулетићу. Сви они су из села Подгорjе код Вргинмоста на Кордуну, а оптужени су за величање српства, четништва и Краjине, те распиривање мржње према Хрватима. НА СУДУ ДОКАЗУЈЕ ПРАВДУ: Синиша Дамjановић Два пута протеклог лета 58 младих људи из разних делова општине Вргинмост славило jе у друштвеном дому у Подгорjу рођендане неколицине своjих приjатеља и приjатељица. Слушали су претежно српску народну музику и сами певали песме због чега jе Јозефа Џоjа, досељеница

Нисмo искoристили прилику дa сe, кoликo je у нaшoj мoћи, зaкључeњe прeгoвoрa o приступaњу EУ-у увjeтуje прoвoђeњeм oнoгa штo je утврђeнo зaкoнoм. Пoштeниjи смo били прeмa Влaди и прeмa Хрвaтскoj нeгo штo je Влaдa билa прeмa нaмa и прeмa Србимa у Хрвaтскoj. Сaд сe, нaкoн зaтвaрaњa прeгoвoрa, пoступнo урушaвajу мaњинскa прaвa, истичe зa Нoвoсти Рaткo Гajицa сaбoрски зaступник из рeдoвa српскe нaциoнaлнe мaњинe. Kaкo oцjeњуjeтe пoсљeдњe чeтири гoдинe мaндaтa? – Бeз рaзмишљaњa ћу рeћи дa сaм нeзaдoвoљaн учинкoм у зaдњeм мaндaту. Нaкoн штo смo кao зajeдницa стaли нa нoгe и ми кao њeни пoлитички прeдстaвници избoрили aктивaн пoлитички стaтус, уз пoзициjу дa имaмo пoтпрeдсjeдникa Влaдe из српских рeдoвa, ствoрeнa je

Предсjедник Републике Српске (РС) Милорад Додик рекао jе да се у БиХ намjерно ствара атмосфера у коjоj се вехабиjски покрети несметано развиjаjу за шта jе одговоран члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић и ставови поглавара Исламске заjеднице у БиХ Мустафе Церића. „Ниjе таjна да Бакир Изетбеговић одржава континуиране контакте са таквим групама. Према неким нашим информациjама, врло jе циjењен у радикалним исламистичким групама, а чак има и контакте са одређеним групама и службама у Ирану“, рекао jе Додик за београдски лист „Курир“. Предсjедник Додик jе истакао да су то рецидиви рата и подсjетио да jе Бакир Изетбеговић, кад jе дошао на власт, рекао да наставља политику свога оца. „Тиме ствара атмосферу

Федерални истражни биро (ФБИ) сматра да су исте структуре Ал каиде напале америчке Амбасаде у БиХ, Пакистану и Авганистану и да им jе био исти циљ, а да сада у Сараjеву желе да направе процjену ко стоjи иза тих напада, рекао jе Срни Дарко Трифуновић, експерт за исламски тероризам. „Добра ствар jе што jе ФБИ стигао у Сараjево. Они желе да направе процjену jер су се истовремено догодили напади у Пакистану, Авганистану и БиХ. Добро jе да се дође до података одакле босанско муслиманска кухиња терориста“, истакао jе Трифуновић, коjи процjењуjе да ће се овакав напад поновити, али у далеко широj мjери. Он сматра да jе лицемjерно и непримjерено када

Jедину шансу да свет види да су они жртве, протерани Срби виде управо у контратужби Србиjе коjом се Хрватска оптужуjе за геноцид. У поднеску коjи ће до петка Београд поднети Међународном суду правде у Хагу између осталих доказа за тврдњу да jе Хрватска починила геноцид над Србима наводи се и првостепена пресуда Анти Готовини. Пресудом Хашког трибунала хрватски генерал jе осуђен на 24 године робиjе због злочина над Србима у Краjини током и после операциjе „Олуjа“. – У нашоj контратужби jе била наведена и оптужница против хрватских генерала, и наравно да ће сада у поднеску коjи допуњава контратужбу новим доказима, сазнањима и тврњама, бити укључена и првостепена пресуда Готовини, а

Удружења избеглица упутила председнику Тадићу захтев за измену декларације о проблемима избеглих, јер се, како наводе, у њој не помиње повратак одузете имовине и стечених права избеглих и прогнаних из Хрватске и других оштећених грађана. Представници избегличких удружења прогнаних и избеглих Срба из Хрватске затражили су пријем код председника Србије Бориса Тадића пред министарску конференцију која ће бити одржана 7. новембра у Београду. Они су најавили да ће наредних пет дана свакодневно тражити пријем код Тадића и саопштили да се противе усвајању документа на министарској конференцији којим ће бити послата порука да су имовински проблеми избеглих решени, иако нису. „Имамо информације да ће се том декларацијом, верзијом која ће бити

Хрватска каква jе сада не би смjела у Европу не само када jе риjеч о слободи медиjа него и због стања у правосуђу, али jоj се на неки начин прогледало кроз прсте, рекао jе познати хрватски новинар и аутор забрањене „Латинице“ Денис Латин. „Хрватска се пожуруjе да уђе у ЕУ и то ће се догодити зато што смо обавили циjели комплекс послова везаних за Хашки суд. Само због тога су нас гурнули у таj процес, док jе пуно других питања занемарено“, рекао jе Латин за бањалучки „Фокус“. Он jе истакао да не зна колико jе то добро и додао да и у jавности постоjи велики отпор према ЕУ. Латин сматра

Споменик руским добровољцима коjи су ратовали за Воjску Републике Српске 1992-95. године биће откривен у Вишеграду. Учесник овог рата Олег Валецки писао jе: Руски добровољци су оjачали локалну воjску не само броjно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато jе неприjатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним деjствима учествуjу хиљаде руских плаћеника. У ствари, према прорачунима научника,  броj добровољаца за све време рата ниjе премашио 600-700 људи. Погинулим се сматра преко 40. На споменику у Вишеграду уклесано jе 37 имена. Ово jе први споменик руским добровољцима са „именима“ подигнут на териториjи Босне и Херцеговине. Инициjатор подизања споменика било jе Друштво српско-руског приjатељства из Бjељине и