Београд — Шефови дипломатиjа држава региона учествоваће данас у Београду на међународноj конференциjи посвећеноj решавању проблема избеглих и расељених у региону. На конференциjи учествуjу министри из Србиjе, Црне Горе, Хрватске и БиХ. Поред министара учествоваће европски комесар за проширење Штефан Филе, високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш, помоћник америчке државне секретарке за питања избеглица Деjвид Робинсон и представници ОЕБС-а и Савета Европе. Наjављено jе да ће министри Вук Јеремић, Свен Алкалаj, Горан Јандроковић и Милан Роћен потписати заjедничку декларациjу коjом се четири државе обавезуjу на проналажење решење за преостале расељење и избегле у региону, после чега ће се обратити новинарима. Коалициjа удружења избеглица указала jе да регионална конференциjа у

Писани одговор на поднесак коjим jе Хрватска негирала наводе из српске контратужбе да jе над Србима почињен геноцид у протеклом рату, коjи jе Србиjа предала Међународном суду правде /МСП/ у Хагу, садржи нове доказе коjи оснажуjу контратужбу Србиjе, изjаве свjедока, таjне записе разговора хрватског врха, међународне документе и анализе „Веритаса“ са ажурираним броjем од близу 7 000 српских жртава, од тога око 2 000 несталих, пишу београдске „Вечерње новости“. Лист наводи да jе допуњену контратужбу у име правног тима Србиjе предао Саша Обрадовић jуче у 11.30 часова, а да jа поднесак оjачан и пресудом Хашког трибунала хрватском генералу Анти Готовини за злочине почињене током акциjе „Олуjа“. Узвратни одговор Србиjе има

Бошњачки члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић, игноришући писмо коjе jе њему и Бошњацима упутио предсjедник САД Барак Обама, чини кардиналну грешку „гадафизираjући бошњачку политику“ – истиче се у аналитичком тексту „Дневног аваза“. Аналитичар сматра да jе то што Изетбеговић, наводно, ниjе сагласан са Обамом о палестинском питању изгледа био довољан разлог да увредљивим игнорисањем према лидеру наjвеће свjетске силе и наjjачег савезника и заштитника БиХ, наруши и угрози добре односе бошњачког народа са САД. Аутор текста сматра да би, занемаривањем Обаминог писма Изетбеговић и његов кабинет, у коме сjеде и довољно искусни бивши новинари, то била обична грешка, могу да изазову и теже посљедице на односе Бошњака са САД него

Децениjу и по после окончања ратова, у региону и даље пола милиона избеглих и расељених без икаквих услова. У Србиjи броjка премашила 300.000, 60 одсто њих живе као подстанари НА Балкану, децениjу и по после ратних сукоба, броj избеглих и интерно расељених и даље jе алармантан. Према подацима Високог комесариjата за избеглице (УНХЦР), он достиже скоро пола милиона (443.334). Управо то jе разлог због ког се у понедељак, на ову тему одржава велика министарска конференциjа у Београду, на коjоj ће разговарати шефови дипломатиjа Србиjе, Хрватске, БиХ и Црне Горе, али и високи званичници ЕУ, ОЕБС, УН и Савета Европе. Наjвише избеглих и интерно расељених jе у Србиjи. Рачунаjући Косово, има

На локалитету Шашића Гаj у општини Босански Петровац завршена jе ексхумациjа, приликом коjе су пронађени посмртни остаци jедног тиjела, а претпоставља се да jе риjеч о цивилу српске националности. Пронађени посмртни остаци су транспортовани у Идентификациjски центар у Бањалуци ради обдукциjе, форензичке обраде и идентификациjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Процесом ексхумациjе на терену координисао jе истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу тражења и ексхумациjе посмртних остатака учествовали су службеници Института за нестала лица БиХ, представници МУП-а Унско-санског кантона и вjештак судске медицине. Извор:  

Београд – Државе региона спремаjу се да потпишу документ коjим практично стављаjу избегличка имовинска питања ‘ад акта’, кажу представници избегличких удружења. Миодраг Линта, председник Коалициjе избегличких удружења, jе за Б92 рекао да таj проблем не погађа само избеглице у Србиjи, већ и све оне коjи имаjу било какву имовину или материjална потраживања у државама бивше Југославиjе. Линта као и остали представници избегличких удружења већ три дана одлазе у Председништво Србиjе и траже да их председник прими како би му представли став државе по овом питању. Иако jе приjем затражен пре две недеље, из Кабинета jош ниjе стигао одговор. „Сваког дана ми остављамо на писарници наше писмо у коме тражимо приjем

Србиjа ће у петак, 4. новембра предати Међународном суду правде у Хагу додатне аргументе за српску контратужбу за геноцид против Хрватске, коjи ће, између осталог, садржавати примjедбе на хрватски списак несталих, на коjем се налазе и српске жртве, рекао jе Срни директор Веритаса и члан српског правног тима Саво Штрбац. „Они су на своjе спискове ставили све нестале у Хрватскоj, и Србе и Хрвате“, рекао jе Штрбац, наводећи да ти спискови нису потпуни, jер недостаjу спискови погинулих. Штрбац jе рекао да jе српска страна са хрватског списка несталих, коjе jе анализирао Веритас, дала примjедбе на око 300 имена жртава, док су Хрвати на српски списак имали примjедбе на десет имена.