БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Борачка организациjа Републике Српске /БОРС/ саопштила jе данас да jе поглавар Исламске заjеднице у БиХ Мустафа Церић, након позива на џихад у џамиjи у Хаџићима, потврдио да му jе мржња према Србима и уопште хришћанима већа и од мржње Ал Каидиних шехида. „Као наjистакнутиjи сараjевски и европски вехабиjа он jе из џамиjе у Хаџићима муслимане поново позвао у џихад нимало не бринући за посљедице своjе хистериjе, биjесан ваљда због тога што све маске полако падаjу, што су све лажи о рату у БиХ прочитане, баш као и плаћене књиге и филмови. Биjесан jе и што се исламски фанатизам и шериjат не примаjу без насиља чак ни у

БЕОГРАД / ЗАГРЕБ – Хрватска, коjа ће 2013. године постати члан ЕУ, већ jе почела да условљава Београд повлачењем тужбе за ратне злочине, тражећи од Србиjе део териториjе. Наиме, вансудско решење са Хрватском могуће jе уколико Србиjа, осим дела своjе териториjе, о чему jе „Правда“ већ писала, реши спорна питања са Загребом, попут питања несталих особа, да Србиjа прихвати „Олуjу“ као легитимну акциjу, као и решење имовинских питања између две земље. Загреб и даље тражи да границе буду утврђене на основу катастра, док Београд захтева разграничење на средини пловног пута Дунава. Да Хрватска жели део териториjе Србиjе, потврђуjе и изjава Весне Пусић, хрватске министарке спољних и европских послова, коjа jе рекла да треба

БЕРЛИН,(СРНА) – Српски режисер Емир Кустурица поручио jе холивудскоj глумици Анђелини Џоли да ће снимити филм о жртвама америчке воjске у Ираку како би били на истом таласу, али да jе сада „мало заузет“. „Ево, сад ћу одмах да седнем и да напишем сценарио за филм о жртвама америчке воjске у Ираку“, рекао jе славни режисер за „Прес“. Кустурица, коjег jе Џолиjева прозвала да сними филм о српским жртвама, подсjетио jе оскаровку да се у jедном од своjих филмова већ бавио српским жртвама. Према његовим риjечима, то jе филм „Живот jе чудо“, коjи говори о љубави између Србина и Муслиманке. „Да бих био на истом таласу са Анђелином jа би

САРАЈЕВО,/СРНА/ – Реис Исламске заjеднице у БиХ Мустафа Церић поново jе данас стао у заштиту Бошњака оптужених за ратне злочине у логору „Силос“ те позвао бошњачки народ да се „пробуди“ и да „не чека да их jедног по jедног одводе“. „Пробуди се, моj народе, и немоj чекати да jедног по jедног одводе, па кад нас све одведу да тек онда схватимо да смо требали бранити слободу и право свога брата како би сачували своjу властиту слободу и право“, рекао jе Церић у обраћању вjерницима у џамиjи у Хаџићима. Церић jе поново затражио да се ухапшеним Хаџићанима осумњиченим за злочине у „Силосу“ „одмах и безусловно омогући одбрана са слободе“. „Наша порука

БЕРЛИН, 11. ФЕБРУАРА (СРНА) – Глумица Анђелина Џоли изjавила jе Срби треба да направе филм о српским жртвама и да би то могао да уради редитељ Емир Кустурица. Џолиjева jе рекла да њена осjећања нису антисрпска, а да то ниjе ни њен филм „У земљи крви и меда“. „Јасно ми jе да би људи из Србиjе вољели да виде друге у филму, али оваj филм ниjе о томе. Ви имате право на направите филм и треба да га посветите српским жртвама. Има много дивних српских редитеља коjи то могу да ураде“, рекла jе Џолиjева за „Прес“. Она jе навела да jе „циљ њеног филма `У земљи крив и меда` да

БАЊАЛУКА, 10. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Удружење радника и инвалида рада избjелих из Хрватске са држављанством БиХ затражиће од Комитета за људска права Европског парламента да наложи хрватском Сабору да укине спорну одредбу Закона о пензионом и социjалном осигурању о застариjевању потраживања доспjелих, а неислаћених пензиjа. „Неисплаћивање зарађених пензиjа представља кршење основних људских права и таква одредба у том закону jе дискриминираjућа за Србе у Хрватскоj“, рекао jе Срни предсjедник овог удружења Никола Пузигаћа. Пузигаћа jе рекао да ће Удружење наставити да се бори свим правним средствима како би власти Хрватске избjеглим Србима признале сва одузета радна, пензиона и станарска права. Став представника Пензионог фонда Хрватске изнесен у Београду на састанку одржаном поводом питања доспjелих,

ЗАГРЕБ, 10. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Бивши помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп изjаснио се данас у загребачком Жупаниjском суду да се не осjећа кривим ни по jедноj тачки оптужнице, коjа га терети за ратни злочин против цивила српске националности на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Он jе оптужен за убиство 43 људи, међу коjима су и три члана породице Зец из Загреба – Михаjло, Мариjа и њихова 12-годишња кћерка Александра, коjи су убиjени у ноћи 7. на 8. децембар 1991, као и за нестанак jош три особе. Према оптужници, Мерчеп jе од 8. октобра до средине децембра 1991, као командант резервне jединице МУП-а смjештене у Пакрачкоj пољани и у павиљону на Загребачком велесаjму

ЗАГРЕБ, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Пред Жупаниjским судом у Загребу сутра би требало да почне суђење ратном помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу за ратни злочин против цивила српске националности на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Оптужница га терети за убиство 43 људи, међу коjима су и три члана породице Зец из Загреба, као и за нестанак jош три особе. Због можданог удара коjи jе имао приjе неколико година, 60-годишњи Мерчеп одмах по хапшењу краjем 2010. смjештен jе у затворску болницу, а подизање оптужнице средином прошле године дочекао jе у бањи. Вjештачењем jе утврђено да jе он способан за суђење, уз напомену да током процеса мора

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Главни правобранилац Републике Српске Слободан Радуљ сматра да се одговорност Федерациjе БиХ, коjа jош ниjе реаговала у вези са тражењем несталих Срба у Сараjеву, може тражити поjединачним тужбама грађана Српске, али да би то представљало ратну репарациjу за коjу jедино одговара држава. „Федерациjа БиХ шаље поjединачне тужбе грађана против Српске што, индиректно, представља признавање Српске као државе, jер за репарациjу одговара само држава“, обjашњава Радуљ Срни, коментаришући чињеницу да Федерациjа БиХ ниjе учинила ништа у вези са несталим сараjевским Србима – што jе прошле године констатовао и Уставни суд БиХ. Радуљ истиче да за нестанак људи не треба да одговараjу институциjе већ поjединци, „али да jе у