Отаџбински рат Архиве - Страница 46 од 502 - Јадовно 1941.

Божица Живковић Раилић Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Рајилић: Правосуђе БиХ не занимају српске жртве

21. децембар 2019.

Правосуђе БиХ не занимају српске жртве, што доказује чињеница да још нико није одговарао за злочин на Никољдан 19. децембра 1992. у Горњој Јошаници код Фоче, када је муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо убила 56 мјештана, рекла је Срни предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић. Рајилићева је навела да правосуђе БиХ не ради свој посао јер, како је нагласила, није могуће да прођу деценије и више, а да нико није одговарао иако постоје свједоци, убијени и зна се да је злочин у Горњој Јошаници почињен. Она је нагласила да је за правосуђе БиХ обично тако када је ријеч о српским жртвама, те додала

Милош Ковић: Онај ко одлучује о прошлости, тај одлучује и о будућности

16. децембар 2019.

Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци, рекао историчар Милош Ковић. Гост Ане Милеуснић у емисији Парабола на новосадској телевизији Мост, био је угледни српски историчар проф. др. Милош Ковић. Највише речи било је о српској историографији, идентитетским питањима, Косову и Метохији и Косовском завету. Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци. Говорећи о клими у којој се данас пише српска историја, професор Ковић је истакао да „нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да

Дане Чанковић: Србима православцима, Бошњацима муслиманима

16. децембар 2019.

Поводом покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници. Ако Бог да, Бошњаци муслимани ће имати мудрости, племенитости и храбарости да одбаце англосаксонску политику завади па владај, која се покушава увући на мала врата преко покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, када им већ није успјело увлачење такве политике на велика вратра – усвајањем резолуције у Савјету безбиједности УН о геноциду у Сребреници. Узимајући у обзир сложену, а неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и доведемо у ред наше односе – српскоправослвне и

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Служен помен страдалим Србима у Западној Славонији и Билогори

14. децембар 2019.

У селу Кусоње код Пакраца данас је организовано молитвено сјећање на страдале Србе у Западној Славонији и Билогори у периоду од августа 1991. до јануара 1992. године, када је убијено више стотина цивила, а многи се и данас воде као нестали. У Цркви Светог великомученика Георгија у Кусоњама тим поводом јутрос су служени Света литургија и помен за страдало српско становништво.Предсједник Вијећа српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић рекао је Срни да је у егзодусу становништва тог подручја стотину села остало пусто и спаљено, док су бројни мјештани који су дочекали Хрватску војску у својим кућама убијени или нестали. Ивановић, који је и замјеник градоначелника Пакраца, истиче да се

ИЗ АРХИВА: У Братунцу је сваки дамар живота обележен свирепим печатом рата

14. децембар 2019.

Живахни градић, обгрљен питомим селима уз Дрину, само неупућенима изгледа идилично. У Братунцу је сваки дамар живота обележен свирепим печатом рата. Док се у сумрак млади из Сребренице, Љубовије, Милића, Скелана окупљају у братуначким кафићима, у дворишту Славке Матић (60) у насељу Бјеловац влада мук. Младости овде нема. Њене две ћерке, тинејџерке, убили су у кући 14. децембра 1992. рано ујутру. И супруга су јој убили. Целу породицу. Унучиће никад неће имати. – Моје цурице што се ни на ког нису ни каменом бациле убише на спавању. Не кажем, убијали су и наши, али су бар њихове жене и децу одвозили аутобусима. А муслимани се сјурили с брда да нас

Помен убијенима у Јеминовцу

12. децембар 2019.

У знак сећања на 42 мештана који су 1991. године убијени у селима у околини Пожеге и ове године одржан је парастос и полагање венаца. Крајем октобра 1991. године хрватске снаге спровеле су присилну евакуацију у 26 српских села у околини Пожеге и том приликом исељено је више од 2.000 људи. Део жена и старијих мештана није напустио своје куће, а 10. децембра хрватске јединице нападају та села и том приликом убијају 42 мештана Чечавца, Чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњегавића. За овај злочин до данас нико није одговарао, а припадници српске заједнице окупиле су се и ове године на овај дан, који се у свету обележава и као Међународни

Гласање за НАТО мора бити кривично дjело против уставног уређења Републике Српске

9. децембар 2019.

Округли сто у Народној скупштини Српске одржан на иницијативу СНП Избор је наш. Предложена допуна Кривичног законика РС која би гласила: „Представници из РС, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама БиХ (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству БиХ у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година“ Председник СНП Избор је наш Дане Чанковић: Предложеном допуном би се олакшала позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право заштите виталног националног интереса

КАКО ДЕО ОВДАШЊИХ ИСТОРИЧАРА ЗОВЕ “РАТОВЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ”

6. децембар 2019.

Ево како један из гомиле овдашњих естрадних историчара (носи машну, страсно демитологизује “српске митове” и одазива се на име Дејан Ристић) назива наш отаџбински, одбрамбени рат, вођен на балканским међама од 1991. па до 1999. године. Зове их “ратовима за одбрану југословенског наслеђа”!!! Он пише: “Увек треба тежити објективности, ма колико то некада било веома тешко… Историчари су сукобе крајем прошлог века одавно назвали “РАТОВИМА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ”…” Па ви видите каквих све фрикова овде има, размажених незаслуженом пажњом и привилегијама у овом ишчашеном друштву континуиране негативне селекције. А овај трагикомични, нушићевски лик на помен патњи и бола српских мајки због “данка у крви” и отете им деце из наручја

Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије

2. децембар 2019.

Према речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима. Академик Матија Бећковић изјавио је да је Косово као најскупља ријеч у српском језику то мјесто заузело прије шест вијекова и да је то речено и ријешено једном заувијек. „И ту нема никакве ревизије“, рекао је Бећковић, који је данас напунио осамдесет година. На питање да ли има намјеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска ријеч, Бећковић је рекао да се велики дио његовог живота 29. новембар честитао Републици, а да се од недавно честита њему. „А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја прекрио је онај водопад

Стефан Каргановић: Сребреница – распад званичне приче

28. новембар 2019.

У светлу чињеница, које убрзано испливавају на површину, званични сребренички наратив, са својим познатим лицемерним мантрама, представља врхунски безобразлук. И на Сребреницу се односи оно што је Винстон Черчил једном приликом рекао за Совјетску Русију, да је „загонетка, обавијена тајношћу, замотана у енигму.“ Ипак, упркос настојањима да се позадина енигматичних догађаја на подручју Сребренице у јулу 1995. заувек обавије тајношћу, чињенице које руше службени наратив незадрживо испливавају на површину. Средишње и неприкосновене тезе наратива о догађајима у Сребреници лета 1995. којe шири сребренички лоби гласе да је српска страна у том граду погубила 8.000 муслимана и да тај догађај представља – геноцид. Сваке године у ово доба приређују се помпезна

По којим параметрима се крај југословенства десио у Вуковару а не у Словенији, Сплиту или Јасеновцу?

20. новембар 2019.

Свака мржња је лоша. И свака порука која је никла из мржње, па и она „мржња која је одговор на мржњу“ такође је лоша, али особито и највише – она мржња која је за резултат имала стотине хиљада мучених и звјерски убијених, као што је случај са хрватском и усташком. Пише: Лука Радоњић Реакција на текстове из јучерашњег издања дневног листа „Данас“ („Југословенство је пало са Вуковаром“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/jugoslovenstvo-je-palo-sa-vukovarom/ и „Како нас мрзе и како ми њих мрзимо“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-nas-mrze-i-kako-mi-njih-mrzimo/) У циљу пружања доприноса опстанку штампаних медија, а и због константне приче о угрожености слободе медија у Србији, у последње вријеме чешће купујем “Данас” него “Политику”. Па ћу као читалац мало и да их

Пеђа (52) је Србин који је постао хрватски екстремиста: У рату је пуцао на рођеног брата, а пре пет година разбио је ћириличну таблу у Вуковару

20. новембар 2019.

Рођен је у Вуковару, а детињство је проводио код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Вуковарац Предраг Мишић – Пеђа је имао је 24 године када је почео рат у Хрватској. Родитељи су му били Срби који су доселили у Вуковар почетком 60-их, а има још два брата. Рођен је у Вуковару, а детињство, током школских распуста, проводио је код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Родитељи су га одгајали у вери у Бога, у поштењу, у саживоту са људима који га окружују, ма које националности били. Имао је пуно пријатеља, и Хрвата и Муслимана и

Вуковарска истина

18. новембар 2019.

На данашњи дан пре 28 година снаге ЈНА преузеле су контролу над Вуковаром. Док је хрватска страна, било да се ради о државним званичницима, политичарима власти и опозиције или активистима, јединствена у оцени да се ради о „паду“ Вуковара који су „напале“ снаге „србочетничко-југокомунистичке“ војске, у Србији не постоји јединствен став о овоме и ретки ће јавно и отворено рећи да је Вуковар 18. новембра 1991. „ослобођен“. Колико су различита гледишта о овоме сведочи и граја која се дигла поводом откривања спомен-плоче генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса ЈНА Младену Братићу, једном од ретких генерала у светској историји који је погинуо лично предводећи своје војнике. Домаће НВО овај потез су, у

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2019.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гђе су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у води, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и солење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд