
Ни данас нећемо чути како се зове Срђан Алексић на другој страни?
Зашто? Зато што таквог лика на страни непријатељској ка Србима није ни било. Нити га има данас. Има зато непоштења и отимања симбола. Као што су златни љиљани српског краља Твртка Котромањића, логично, српско национално обиљежје, исто тако је и данашња застава Црне Горе застава која припада српском наслијеђу, будући да се и Никола Петровић, посљедњи црногорски краљ – изјашњавао као „српски краљ“. А и своју кћер Зорку је дао за жену Петру Карађорђевићу, како би се у крви, а без њеног проливања, ујединиле двије српске краљевске династије. Све се то полуписменом инертношћу српских државних творевина, полако претворило у симболе које Срби мрзе. Шта друго и очекивати од вођа којима











