Ж | Ž
Ж | Ž

НЕКА НАМ СВАКИ ПРВИ МАРТ БУДЕ СЈЕЋАЊЕ И ОПОМЕНА

Првог марта један дио државне заједнице Босне и Херцеговине обиљежава тзв. Дан независности Босне и Херцеговине. Прије 28 године два народа у БиХ, Муслимани (од 1993. Бошњаци) и Хрвати прегласавањем трећег народа, Срба, прогласили су независност БиХ од СФРЈ. Њихове једностране сепаратистичке тежње подржале су главне силе свијета, не обазирући се на посљедице које је то признање изазвало. Међународна заједница је овим чином исписала срамне странице цивилизације, јер је на најгрубљи начин угрозила права Срба и фактички дала одрешене руке једној антисрпској политици коју су хранили никада уништени духови шуцкора и усташтва. Поред чињенице да је тзв. Референдум о независности БиХ расписан противно тадашњем Уставу СФРЈ и Уставу СР БиХ,

Усвојен Закон о правима бораца, обухваћени учесници ратова деведесетих година

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица којим се, по речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије. Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-тих година и у рату 1999. године а који под наведеним околностима, нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет

Рајилић: Федерација БиХ слави почетак рата и прогон Срба

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да Федерација БиХ 1. марта слави почетак рата у БиХ и прогон Срба, истичући да и данас воде тај рат, само другим средствима, без пушака и оружја. Рајилићева је рекла Срни да прослава 1. марта, такозваног дана независности БиХ, сваке године представља константно вријеђање српског народа и српских жртава рата. Она је упитала да ли ФБиХ слави убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или прогон стотина хиљада Срба и логоре које је почела оснивати. – Мислим да је срамота да уопште толико инсистирају на нечему што је потпуно обрнуто, јер је 1. март 1992. године почетак рата у

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

За сајт Српска историја, говори  јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. – Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен?                  Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу

СНП Избор је наш

Ахтисари плус, плус – Србији минус, минус

Ниједна досадашња власт у Србији није поражена од Запада у најврједнијем националном смислу, да је признала самопроглашену државу Косово или неки њен дио. Нисам историчар, али мислим да нема примјера у историји да је један народ или његови политичари у миру поклонили земљу (и те какву) онима који имају потенцијал даљег угрожавања животног простора тог народа.  У рату, ако се деси, то је агресија, окупација, и народу од којег се отима земља, остаје легитимна жеља да у промијењеним околностима је поврати.  А, ако се поклања, поклон се не враћа, бар легитимно. Никаква храброст према Западу није ако му се испуњавају жеље и задовољавају његови интереси на начин да се правно

Злочин над породицом Радосављевић 1992. у Дарувару

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10). Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића. Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет

„За ГРОБОМ МАЈКЕ Росе трагаћу док будем жив“: Марко Грабовац о мисији проналажења убијених Срба на подручју Посавине

Свирепо погубљеног брата Младена нашао 1993. у масовној гробници. Други брат, Славко, избегао стрељање, али остао тежак инвалид. Више од 300 несталих Срба, у седам масовних гробница, само на подручју Посавине пронашао је Марко Грабовац (73), дугогодишњи председник Удружења несталих општине Брод и актуелни представник РС у Саветодавном одбору Института за нестала лица БиХ. Међу несталима је пронашао и свирепо погубљеног Младена, брата рођеног, а још увек трага за мајком Росом. Други брат близанац, Славко, био је, ако се тако може рећи, нешто боље среће. На једвите јаде успео је да се избави из пакла хрватско-муслиманског заробљеништа. Напукле лобање, избијених зуба, поломљених ребара и са многобројним траговима угашених цигарета, после

Зарађивао на костима несталих Срба, породицама тврдио да зна где су посмртни остаци несталих: Ухапшен Тузлак Асим Аличковић

Лажно се представљао као медицински радник и обећавао да ће им информације открити ако му исплате одговарајућу новчану накнаду. Успео да обмане десетине очајних породица. После вишегодишњег замајавања и додатног завијања у црно српских породица бораца погинулих и несталих у Републици Српској, стављене су лисице на руке преваранту из Тузле (ФБиХ) Асиму Аличковићу (56). Он је ухапшен и предат у надлежност Окружног јавног тужилаштва у Добоју због сумње да је варао ионако уцвељене чланове породица тврдећи да зна где се налазе посмртни остаци њихових несталих. Портпаролка ПУ Добој Драгана Керкез рекла је, за „Новости“, да је Аличковић од 10. јула до 5. новембра 2018. године телефоном позивао чланове породица бораца

Деветнаест година од злочина у Ливадицама

У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу јуче је служен помен поводом 19 година од убиства 12 Срба расељених са Косова и Метохије у терористичком нападу на аутобус Ниш експреса у селу Ливадице, код Подујева. Најмлађа жртва нерасвијетљеног злочина у Ливадицама био је двогодишњи Данило Цокић, а у нападу је повријеђено 43 расељених Срба који су ишли на Задушнице у Грачаницу. Активирањем мине на магистралном путу, 16. фебруара 2001. године у селу Ливадице код Подујева, дигнут је у ваздух први аутобус из конвоја којима су расељени Срби са Косова и Метохије у пратњи Кфора ишли у Грачаницу, на Задушнице. У нападу је на лицу мјеста погинуло 10 људи, а још

Рогић: Централни споменик погинулим борцима да буде у центру Бањалуке код Палате Републике

Додао је да се одустало од раније локације код џамије Ферхадија за изградњу споменика. Борачка организација РС поручила је да централно спомен-обележје погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата РС треба бити изграђено у центру Бањалуке, код споменика бану Милосављевићу и у непосредној близини Палате Републике. Горан Рогић, председавајући Председништва БОРС, поводом Дана бораца РС, изјавио је да Град Бањалука очекује да уз помоћ Владе РС буде изграђен један споменик за све погинуле борце. Он је рекао да БО Српске очекује да буде питана приликом израде идејног решења за споменик који би требало да има обележја крста и двоглавог орла. Одборници СГ Бањалука недавно су донели одлуку о измени Регулационог плана дела централног

Подмукла позадина лажне вести о смрти Младића? Адвокат Петронијевић тврди да се захуктава нови рат

Горан Петронијевић каже да се много постиже пласирањем овакве информације. Коментаришући лажну вест о смрти генерала Ратка Младића, адвокат Горан Петронијевић каже да је треба посматрати много шире, уз оцену да је у току веома озбиљан и перфидан медијски рат с циљем да се узнемири јавност у региону. „Тај се рат озбиљно захуктава на свим плановима, готово да се може видети да је и на глобалном нивоу тако. Сви знају да су лажне информације забрањене, да је неетички да се оне објављују, међутим исто као и у правом рату, кад се употребљавају осиромашени уранијум или касетне бомбе, што је забрањено, оне се ипак употребљавају и дају добре резултате“, рекао је

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Брчко: Од 153 чланице само једна остварила статус жртве ратне тортуре

У Републици Српској до сада је 206 жена остварило статус жртве ратне тортуре, али је евидентно да постоји проблем у дистрикту Брчко гдје је, од 153 регистроване чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске, само једна остварила тај статус, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић. Након састанка у Бањалуци са представницама Удружења жена жртава рата Републике Српске, Милуновић је рекао новинарима да ће разговарати са представницима дистрикта Брчко о проналажењу рјешења које ће омогућити свима који су страдали да остваре своја права и одговарајући статус. Он је истакао да је Удружење жена жртава рата Републике Српске и његово руководство дало немјерљив допринос доношењу Закона о

Капетан Драган

Капетан Драган поручио Хрватима: Нисам ја Тадић да вам се извињавам

Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, који је осуђен на 13 и по година робије због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима у Хрватској, тврди да је заточен у затвору којии неодољиво подсећа на нацистички логор. Васиљковић се налази у затвору у Лепоглави и одслужио је две трећине казне, али још није пуштен на условну слободу. Због тога је поднео уставну тужбу, уз коју је написао и писмо у ком истиче да му је суђено у монтираном поступку. – Пре него што овај предмет оде пред неке поштене и часне судије ван Хрватске, решио сам да ипак напишем тужбу јер сте овим нацистичким процесом дали сваком, па чак и умереном

Бањалука облепљена плакатима подршке председнику БОРС

Огорчени подизањем оптужнице против генерала Миломира Савчића, председника Борачке организације Републике Српске, СНП „Избор је наш“ данас је у шири центар Бањалуке облепио плакатима подршке некадашњем команданту 65. заштитног моторизованог пука, најелитније и најтрофејније јединице ВРС. „Не желимо улазити у анализу и тумачење саме оптужнице Тужилаштва БиХ против генерала Савчића, већ да у најкраћем изнесемо околности и аргументе који су довели до пристрасног рада Суда БиХ, па и до подизања оптужнице против генерала. Ријеч је о једном великом и сложеном процесу у којем се Срби требају представити као злочинци а други као жртве, јер су се супротставили разбијању СФРЈ и пружили отпор неправедном глобалистичком центру моћи. На тај начин шаље

Саво Штрбац: (Не)правда на европском суду

И до сада је било мало процесираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба а послије „преседентских“ одлука хрватског УС и ЕЦХР биће их још мање. Европски суд за људска права (ЕЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић  против Хрватске“ којом је прогласио захтјев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпели сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) прије подношења захтјева том суду. Ова одлука је коначна. Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.