БИЈЕЉИНА, 31. МАЈА /СРНА/ – Професор Универзитета за националну одбрану САД Стивен Меjер сматра да у БиХ расте подjела између Федерациjе БиХ и Републике Српске и да би у интересу Срба наjбоље рjешење било да се одвоjе. Меjер jе за „Глас Српске“ оциjенио да jе неминован распад БиХ, jер jе риjеч о „држави коjа постоjи само на папиру“.   „У jедном моменту доћи ћемо и до формалног раздваjања, али, искрено, не знам да кажем шта ће послиjе тог да се деси. Могуће jе да из тога произађе и независност бошњачке државе. То ће се вjероватно десити за децениjу, двиjе или пет“, сматра Меjер.   Он jе рекао да са добром економском политиком мале политичке заjеднице могу да

ПРИЈЕДОР, 30. МАЈА (СРНА) – У Приjедору jе данас обиљежена 20. годишњица од напада паравоjних формациjа „зелене беретке“ на град у чиjоj одбрани jе погинуло 15, а рањено 25 припадника српске воjске и полициjе. Парастос jе служен испред споменика погинулим борцима и браниоцима града „За крст часни“, а потом су броjне делегациjе положиле виjенце и запалиле свиjеће.   Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић истакао jе да jе оваj догађаj преломио догађања у овом региону 1992. године.   „Очито jе да jе то био подмукао злочиначки пир коjи су овдjе извели припадници бошњачког народа, а даље jе подстакао неприjатне и болне активности за све, па и за Бошњаке“, рекао jе Ђокић и додао да

ВУКОВАР –  Представници српске заjеднице у Вуковару изразили су незадовољство што су градске власти дозволиле да се на подручjу заштићеног споменика културе, Мемориjалног комплекса Дудик, изгради фудбалско игралиште НК Митница коjе jе градоначелник Вуковара Жељко Сабо 5. маjа, у оквиру обележавања Дана града Вуковара, свечано отворио. Председник Заjедничког већа општина Драган Црногорац упутио jе тада писмо градоначелнику у коме га jе позвао да одустане од тог чина подсетивши на чињеницу да jе Мемориjални комплекс Дудик заштићени споменик културе те да изградња спортског обjекта у оквиру тог комплекса представља непоштовање жртава стрељаних на том месту за време Другог светског рата.   Извор: banija.rs

ХАГ, /СРНА/ – Бивши предсjедник Републике Српске Радован Караџић упутио jе данас нови захтjев Хрватскоj за достављање копиjа снимака, транскрипата и записника свjедочења или изjава коjе jе фикрет Абдић дао на свом суђењу у Жупаниjском суду у Карловцу, наводећи да разматра да га позове за свjедока своjе одбране у Хашком трибуналу. Абдић jе био осуђен на 15 година затвора а почетком марта пуштен jе на слободу након одслужених двиjе трећине казне.   Према налазу суда, Абдић jе као врховни командант Народне одбране Западна Босна био одговоран за отварање логора и прихватних центара.   Од власти Хрватске, Караџић jе затражио и снимке пресретнутих разговора од 1991. до 1995. године, у коjима

Стрaдaњa пoврaтникa, нajчeшћe oд пoдмeтнутих бoмби или минa, прaвoсудни oргaни вeћинoм трeтирajу кao oбичнa убojствa, иaкo je jaснo дa су тo углaвнoм злoчини мoтивирaни eтничкoм мржњoм. Прeмa пoдaцимa „Вeритaсa“, oд крaja рaтa убojствoм или сaмoубojствoм живoт je oкoнчaлo 70 Србa, oд чeгa je у првe три пoрaтнe гoдинe стрaдaлo њих 56 Нaкoн нeдaвнoг убojствa 75-гoдишњeг Moмчилa Шпaнoвићa у сeлу Kрстињи крaj Вojнићa, дaли смo сe у пoтрaгу зa случajeвимa убojстaвa српских пoврaтникa у Хрвaтскoj тe судбинoм тих прeдмeтa у истрaжним и судским пoступцимa. Tим убojствимa и судским прeдмeтимa нe бaвe сe ни нeвлaдинe удругe ни oргaнизaциje сa српским прeфиксoм кoje дjeлуjу у Хрвaтскoj, jeдинo бeoгрaдски „Вeритaс“ рaспoлaжe пoдaткoм дa je

БАЊАЛУКА, 29. МАЈА /СРНА/ – Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине Федерациjе БиХ Велимир Кунић упозорава да у Федерациjи живи само 40 до 50 хиљада Срба те да их у догледноj будућности више уопште и неће бити.   „У буџету Федерациjе БиХ сваке године све jе мање новца за Србе и то jе jедан од разлога њиховог тешког положаjа. Срби су у позициjи националне мањине и сваким даном ситуциjа jе све тежа“, рекао jе Кунић у интервjуу Срни.   Срби свакодневно напуштаjу Федерациjу БиХ и, ако федерална власт нешто не предузме – у догледном периоду више их неће бити у том ентитету!   „Срби коjи су у протеклом рату протjерани из Федерациjе БиХ диjелом су се враћали

БАНИЈА – Путем коjи повезуjе варошице Глину и Двор на Уни ишле су колоне избеглица са Баниjе и Кордуна у „Олуjи“ после коjе већина од њих овуда више ниjе прошла. Почетком августа 1995. овуда су се кретале колоне трактора с приколицама, камиона, коњских запрега, пешака. Народ се повлачио пред хрватском воjском, а пут о коме jе реч био jе и jедно од наjвећих стратишта у наjбржем етничком чишћењу историjи. На неколико места колоне су пресечене оружаним нападима што хрватске, што бошњачке воjске. Мада ниjе било никаквог отпора, на наjмање два места jе учињен масакр над српским избеглицама. Интересантно jе да су ови злочини махом прећутани, а неке хрватске телевизиjе су

На бањалучком аеродрому Маховљани je подовом 20. годишњице формирања Ваздухопловства и противваздушне одбране /ВиПВО/ Воjске Републике Српске, служен парастос, положени виjенци и запаљене свиjеће на Спомен обиљежjу погинулим припадницима ВиПВО. Виjенце су, након интонациjе химне Републике Српске „Моjа Република“ и служења парастоса, положили изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, потпредсjедник Владе и министар унутрашњих послова Антон Касиповић и Станислав Чађо, представници Борачке организациjе, делегациjе породица погинулих и пензионисаних припадника ВиПВО, те припадници Трећег пjешадиjског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Министар унутрашњих послова Станислав Чађо истакао jе том приликом да на просторима данашње Српске живот никада ниjе био лак, али jе њено становништво управо издваjала љубав према отаџбини, родноj груди