Отаџбински рат Архиве - Страница 415 од 504 - Јадовно 1941.

Историчари демантују Соњу Бисерко: Југу разбиле Словенија и Хрватска, а не Србија

3. април 2014.

Историчари негираjу наводе председнице Хелсиншког одбора да jе Србиjа поцепала бившу СФРЈ. Да jе суђење озбиљно, за сведоке попут Соње Бисерко не би било места, каже Крестић Није Србија започела цепање Југославије. У моменту када је Слободан Милошевић дошао на власт, економска размена између република пала је на два одсто, што је био резултат распада земље који је почео још шездесетих и интензивирао се после Титове смрти – каже за „Новости“ историчар Љубодраг Димић, проф. београдског Филозофског факултета. Тиме је, практично, демантовао сведочење Соње Бисерко пред Међународни судом правде у Хагу да се Србија прва отцепила, као и да то отцепљење почиње доношењем „сецесионистичког Устава 1990“. Припреме за растурање земље трају много

Вилијам Шабас, адвокат и један од највећих стручњака за геноцид: Хрватска операција „Олуја“ је била геноцид

2. април 2014.

Хаг, Београд – У спору између Хрватске и Србиjе као адвокат српског правног тима заступам ставове Србиjе. То jе другачиjе у односу на моjу академску улогу, у коjоj се трудим да будем неутралан и обjективан. Ипак, у овом случаjу Србиjа доказуjе да комбинациjа фактора, укључуjући чињеницу да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње и намере хрватске власти, чини да ову операциjу можемо сматрати геноцидом, каже за Данас Право Вилиjам Шабас, члан правног тима Србиjе у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу и jедан од наjвећих стручњака за геноцид. Он додаjе да би требало да имамо на уму да jе Србиjа одговорила на тужбу Хрватске, а Хрватска jе затражила од

ШАБАС: “ОЛУЈА” ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД

1. април 2014.

БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Члан српског правног тима пред Међународним судом правде у Хагу Вилиjам Шабас оциjенио jе да jе хрватска воjна операциjа “Олуjа” била геноцид и да то нико не може оборити, нагласивши да, с друге стране, тврдњу Хрватске да jе Србиjа починила геноцид треба одбацити. Шабас, jедан од водећих свjетских правних стручњака за геноцид, нагласио jе да се “Олуjа” може сматрати геноцидом jер постоjи низ комбинованих фактора коjи иду у прилог томе, укључуjући да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње, док Хрватска не располаже таквим аргументима. “Тврдња Хрватске jе веома слична оноj коjу jе БиХ изниjела 2007. године у вези са општинама. Ту тврдњу

Право на памћење

1. април 2014.

Судбина породице Стијеља: Оца и деду убили хрватски авиони

31. март 2014.

Судбином Александре Стијеље српски тим завршио контратужбу против Хрватске. Бранко и Мирко Стијеља погинули пред очима трогодишње девојчице. Мајка умрла у породилишту Судбина породице Стијеља преточена у видео запис био је један од последњих доказа у излагању контратужбе српског правног тима за геноцид против Хрватске, пред Међународним судом правде у Хагу. Стијеље су из села Заграде крај Бенковца. Они су „људи из колоне“. Парадигма судбине више од 200.000 Крајишника који су августа 1995. године бежали са својих огњишта пред разјареном хрватском војском. „Олују“ су Стијеље дочекале у свом дому. Био је 4. август увече када су комшије дошле по њих и укрцале их на трактор како би се спасили. Из

15 година НАТО агресије: За јунаком се не плаче

28. март 2014.

Обиљежавање 15. годишњице НАТО агресиjе на СРЈ у организациjи Братства православне омладине и Матице Боке, традиционално jе одржано у манастиру Михољска Превлака. Том приликом одржан jе парастос жртвама НАТО бомбардовања, а на тиватском гробљу Брдишта опоjани су гробови Тивћанина Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде ВЈ и Драгана Бjелановића полицаjца из Пећи. Осим организатора, обиљежавању годишњице су присуствовали представници мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“, борачке организациjе НОР-а 1941.-1945., Михољског збора и Црквене општине Грбаљ. Помен су служили игуман манастира Михољска Превлака, отац Бенедикт и предсjедник Братства православне омладине Миаjло Бацковић. По завршетку помена, као што jе и обичаj, организовано jе послужење у манастирскоj трпезариjи,

Славко Никић: Жуте куће су биле на Космету, не у Албанији

24. март 2014.

Поштовани читаоци, извињамо се због страхота које ћете читати у описивању злочина арнаутских зликоваца, али ако о овоме не буду говорили Срби, камење ће проговорити. Стиже и петнаеста годишњица дивљачког бомбардовања Србије, а недоклани српски народ на распетом Космету и даље живи у јединственом концлогору на свету. Но, Жуте куће и на Космету и у Албанији представљају ако не земаљску, оно сигурно Небеску оптужницу, како за албанске зликовце, тако и за њихове западне покровитеље. Јер, као што је говорио Његош Турцима – крв је људска храна наопака, на нос вам је почела скакати… Славко Никић је последњи живи члан јединице МУПа која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од

СЕЋАЊЕ

24. март 2014.

Карло Велики jе у IX веку издао jасну наредбу: „Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина воjске. Али ако нападну Срби да се дигне цела воjска.„ Једанаест векова касниjе, „нови светски поредак“ у оличењу НАТО –а jе издао налог: Ако се Срби буду бранили од уништења свега што jе њихово обавезно их бомбардовати. А ако се не буду бранили онда их, бомбардовати. И онда се 24. Марта 1999 лета Господњег кренуло са извршењем наредбе. За оне коjи мисле да сам предимензионирао налог и да то ниjе било баш тако, навешћу само неке од изjава високих званичника запада у периоду од 1991 до 24.марта 1999, коjе су само служиле за припрему извршења дате наредбе. „Србе

Бол за Бојаном и Божином све снажнији

23. март 2014.

Судбина Мариjе Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању остала без супруга и 11-месечне кћеркице, а она у седмом месецу трудноће рањена: Бомбе су пале у ноћи уочи крвавог Ускрса коjи ћемо у Мердару сви памтити, прича Мариjа НЕМА дана да се не сетим моjе мале Боjане, коjа jе имала само jеданаест месеци, и супруга Божине (29), као ни ноћи да заспим а да се не присетим оног злокобног Ускрса у коjем су ми погинули – овим речима дочекуjе нас Мариjа Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању 1999. године остала без супруга и кћерке, а она сама у седмом месецу трудноће била тешко повређена. Каже

ВЛАДИКА БАЧКИ ИРИНЕЈ: ПАМЋЕЊЕ НЕВИНИХ ЖРТАВА ЈЕ ДУЖНОСТ

22. март 2014.

БЕОГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика бачки Иринеj рекао jе на међународноj конференциjи поводом обиљежавања 15 година од НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, да његовање незаборава ниjе позив на реваншизам, него дужност сваког правдољубивог човjека да се памте невине жртве. “Када неком силном дође на ум нека идеjа, мали то не могу спречити, али бар можемо осудити и понављати да се не заборави како лажно моралисање не може прикрити њихове империjалистичке циљеве”, поручио jе владика Иринеj. На конференциjи “Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империjализма”, коjа jе одржана данас у “Сава центру”, владика Иринеj jе рекао да обиљежавање 15 година од НАТО бомбардовања Србиjе треба да подсjети свиjет како jе

ГРАБОВАЦ: ИЗБЈЕГАВАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ПРАВИХ СВЈЕДОКА ЗА СИЈЕКОВАЦ

13. март 2014.

Предсjедник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац сматра да Тужилаштво БиХ избjегава да изведе праве свjедоке догађаjа у Сиjековцу код Брода и да jавно прозове Хрватску за извршену агресиjу на БиХ у овом граду 1992. године. “Тужилаштво БиХ свjесно избjегава да Суду БиХ предложи свjедоке ексхумациjе масовне гробнице у Сиjековцу и превоза тих тjела у Високо”, рекао jе Грабовац Срни. Он jе упозорио на чињеницу да сваки дан умиру свjедоци догађаjа у Сиjековцу, док Тужилаштво БиХ изводи наводне свjедоке коjи немаjу никакве везе са ратним догађаjима у Броду и Сиjековцу. Коментаришући за април наjављено изношење завршних риjечи пред Судом БиХ на суђењу Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратни злочин почињен над

Oткривeнa спoмeн кoстурницa у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa

7. март 2014.

Koд прaвoслaвнe црквe у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa, oткривeнa je спoмeн плoчa нa спoмeн кoстурници, нeдaвнo пoдигнутoj у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa 205 цивилних жртaвa устaшкoг злoчинa кojи сe дoгoдиo 6. и 7. jaнуaрa 1942. гoдинe, дaклe, приje 72 гoдинe. Нaкoн приjaшњeг мaсaкрa 21. дeцeмбрa 1941. у Пркoсу и Лaсињи, кaдa je убиjeнo 1500 жeнa, дjeцe и стaрaцa, пoгрoм нeдужнoг прaвoслaвнoг стaнoвништвa нaстaвљeн je у oкoлици бившe oпћинe Скaкaвaц. Људи су пoхвaтaни и oдвeдeни у шумe пoкупскe дoлинe, Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Taмo су њихoвa тиjeлa бaчeнa у вeћ припрeмљeнe и искoпaнe jaмe. Te рупe сe и дaнaс мoгу видjeти. Спoмeник у Гoрњoj Tрeбињи ниje дo крaja зaвршeн

Драга Мастиловић: Сребренички Magnum Crimen

11. фебруар 2014.

Могу ли глобалне империjе српском народу судити пред Хашким трибуналом без дубљег увида у стравична страдања Срба у сребреничком округу у сва три рата? Историчари мораjу да говоре о континуитету злочина над Србима а све у покушаjу њиховог истребљења западно од риjеке Дрине. Прве концентрационе логоре за Србе, чак и за српску дjецу са ових простора, формирала jе Аустроугарска. Таj континуитет наставила jе Независна Држава Хрватска и додала jош неке елементе геноцида, брутално физичко затирање и то нечувено звjерским методама и духовни геноцид, то jест насилно покатоличавање, посебно српске дjеце коjима су родитеље претходно побили. У ратовима 1991–1995 године добрим диjелом jе довршен таj проjекат, jер су Срби из Хрватске

МАСЛЕНИЦА – Хрватска слави датуме страдања Срба

22. јануар 2014.

22. ЈАНУАРА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас jе служен парастос за пострадале Србе у Равним Котарима у Хрватскоj коjи су убиjени у акциjи хрватских снага “Масленица” у jануару 1993. године. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Парастос су служили свештеници цркве Светог Марка, а присуствовали су представници избjегличких удружења, Документационо-информативног центра “Веритас” из Београда и рођаци страдалих. Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао jе да jе краjем 1996. године Тужилаштво у Србиjи спровело истрагу о злочину у Масленици и све прикупљене доказе послало у Хрватску, али да jош нико ниjе одговарао

Свједочења о убиствима и паљевини у Грборима

20. јануар 2014.

Главни секретар ХДЗ-а Милиjан Бркић свjедочи пред судом о томе зашто jе своjевремено, као замjеник директор полициjе Хрватске, назвао jедног од осумњичених за убиства српских цивила у селу Грубори 1995. године и обавиjестио га о доласку полициjе.За масакр над пет српских цивила и паљење 20 кућа у селу Грубори код Книна, 25. августа 1995. године, осумњичени су хрватски полициjски специjалци. Злочин се десио пред долазак у Книн воза у коме су били Фрањо Туђман и други хрватски руководиоци.На суђењу бившим полициjским специjалцима Франи Дрљи и Божи Краjини, Бркић ће морати да обjасни зашто jе покушао да обавиjести jедног од осумњичених да га тражи полициjа. Пред судским виjећем преслушаване су снимке телеФонских разговора, таjно снимљених у истрази