arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
parastos-trnovo-2014.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ И БОРЦЕ

Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен-обиљежjа у општини Трново данас су обиљежене 22 године од првог и наjвећег страдања цивила и бораца ове општине. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова Јока Пророк рекла jе да jе у одбрани Трнова од муслиманских jединица животе изгубило 157 бораца, док су бjежећи у збjегове на свиреп начин убиjена 124 цивила. Она jе подсjетила да су Срби 30. jула 1992. године, на велики православни празник Огњену Мариjу, бjежали од муслиманских снага из Трнова према Рогоjу да би нашли спас у Калиновику, а они коjи нису могли да побjегну убиjени су на мучки начин. Према њеним риjечима, муслиманске снаге су 30. jула 1992. године

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. јул 1941. Стравична страдања Срба Кордуна и Лике

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Глини, Ивановић jарку, Маљевцу, на Баjића jамама код Костаjнице, Криваку код Св. Рока, Гњатовићима, Ловинцу и Грачацу. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Ивановић jарак, код Крњака, 29. jула 1941. усташе убиле на наjокрутниjи начин 380 Срба с подручjа Воjнића, Крњака и котара Вргинмост. Маљевац, између Велике Кладуше и Цетинграда. 29. jула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака. Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Кривак, код Св. Рока. Усташе су 29. jула 1941. године убиле

klint-vilijamson.jpg

ОПТУЖНИЦЕ ПРОТИВ НЕКИХ ЛИДЕРА ОВК

БЕОГРАД/БРИСЕЛ, 29. ЈУЛА /СРНА/ – Ослободилачка воjска Косова /ОВК/ чинила jе злочине над Србима, Ромима и другим неалбанцима на Косову и Метохиjи и против неких лидера ОВК моћи ће да буду подигнуте оптужнице, али нема довољно доказа за подизање оптужнице за трговину људским органима, рекао jе данас међународни тужилац Клинт Вилиjамсон. Представљаjући у Бриселу извjештаj о истрази трговине људским органима, Вилиjамсон jе рекао да у овом тренутку не може рећи да постоjе чврсти и ваљани докази да су људи убиjани да би им били извађени органи. Вилиjамсон jе рекао да неће бити подигнуте оптужнице, док се не успостави специjални суд, наводећи да се потрага за доказима наставља и да ће бити нових доказа за

plakat.jpg

Програм обиљежавања деветнаесте годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”)

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВЊА 19. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”) Бања Лука Недјеља, 3.8.2014. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 – Паљење свијећа и 21.00 – Духовно умјетнички програм  Понедјељак, 4.8.2014. 11.00  Храму Христа Спаситеља – Парастос 11.40  Гробље Свети Пантелија – Полагање вијенаца 12.15  Коло српских сестара – Даћа   Уторак, 5.8.2013. 20.00  Бански двор, Вијећница – Промоција Билтена и Округли сто на тему: „Олуја“ пред Међународним судом правде   Нови Град Сриједа, 6.8.2013. 10.00  Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла 10.45  Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну   11.15  Полагање вијенаца на Туњицама 11.30 

veritas.jpg

Банија, 26.07.2014., Годишњица трагичне акције ”Жаока” у доњем Поуњу

ДВОР НА УНИ – Полагањем венаца и паљењем свећа jе на гробљима и црквама у општини Двор на Уни одана пошта шесторици Срба, припадника ТО те општине и 19 погинулих Хрвата (10 полицаjаца и 9 цивила), коjи су погинули у борбама у селу Струга 26. jула 1991. године. Од Срба погинули су Теодор Сундаћ, Стево Винчић, Раде Јока, Горан Бараћ, Гоjко Самарџиjа и Перо Прибичевић.   За њихову ликвидациjу хрватски Предсjедник Фрањо Туђман jе народним хероjем посмртно прогласио Милу Блажевића званог “Чађо”, такође погинулог у тоj борби. Истовремено, у организациjи ПУ сисачко-мославачке, а под покровитељством МУП Хрватске, у Струги jе обележена годишњица те акциjе. Након вишедневних оружаних провокациjа и покушаjа хрватске полициjе и “боjовника” да

svijece-pomen.jpg

ПАРАСТОС ЗА СЕДАМ УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА ИЗ РАНЧЕ

БРАТУНАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – На градском гробљу у Братунцу данас су, парастосом, полагањем цвиjећа код спомен-крста и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих, обиљежене 22 године од погибиjе седам српских цивила у братуначком приградском насељу Ранча. Делегациjа Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац положила jе цвиjеће, а чланови породица окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код њихових кућа. Међу седморо убиjених биле су три жене, а тог дана 21 мjештанин jе рањен. У овом селу,

svece-crkva.jpg

СУТРА ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖЕТЕОЦИМА

ЛИПЉАН, 22. ЈУЛА /СРНА/ – У селу Старо Грацко, општина Липљан, сутра ће бити служен парастос за 14 Срба коjи су убиjени на њиви приjе петнаест година за шта jош нико ниjе одговарао. Парастос ће и ове године бити служен испред спомен-плоче постављене на обjекту школе у центру села, пошто Косовска полициjска служба jош не дозвољава родбини и приjатељима страдалих жетелаца да прислуже свиjеће на мjесном гробљу гдjе су страдалници сахрањени, jер jе, према тврдњама тамошње полициjе, гробље минирано. Очекуjе се долазак представника власти из Београда, Кфора и Еулекса. На њиви у Старом Грацком, 23. jула 1999. године из засjеде jе убиjено 14 Срба, међу коjима jе наjмлађи имао 17 година. Убиjени су

savo-strbac.jpg

САВО ШТРБАЦ: Нова “Олуја” се догодила Србима, овај пут у Стразбуру

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”. У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених

pomen-svijece.jpg

МАРШ ОДБРАНЕ: ВОЈКОВИЋИ – ИЛИЊАЧА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. ЈУЛА /СРНА/ – Парастосом у цркви у Воjковићима у Источном Сараjеву данас jе почело обиљежавање Светог великомученика Прокопиjа, крсне славе Капеле у коjоj су слике 217 погинулих бораца Друге сараjевске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Предсjедник општинске Борачке организациjе Источна Илиџа Бобан Томашевић рекао jе да jе након парастоса организован Марш одбране: Воjковићи-Илињача, у оквиру културно-спортске манифестациjе „4. август – да се не заборави“, када jе 1992. године одбрањена Источна Илиџа. „Да ниjе било Илињаче на Гаврића Брду тешко би било успjешно одбранити ову линиjу одбране коjа jе дала подршку одбране за комплетно подручjе одговорности Друге сараjевске лаке пjешадиjске бригаде“, нагласио jе Томашевић. Он jе додао да ће

bratunac.jpg

Братунац – Годишњица злочина у селу Магашићи

У Братунцу jе обиљежена двадесет друга година убиства осам мjештана села Магашићи међу коjима шест жена. Родбина и представници Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац положили су цвиjеће на Спомен-крсту Према свjедочењу очевидаца, комшиjе муслимани, тога дана су у Горњним Магашићима, код Братунца, починиле jедан од наjгнусниjих злочина – убиjали су цивиле, међу коjима шест жена коjе су тога дана радиле на њивама. Злочинци су село запалили. Само пет дана касниjе убиjено jе седам мjештана српске националности у сусjедном селу Хранча. На подручjу Средњег Подриња, током рата од 1992. до 1995. године припадници тзв. Армиjе РБиХ из Сребренице убили су 3.267 цивила и воjника српске националности. Извор: РТРС   Везане виjести:

kalendar-genocida.jpg

Јањачка Коса

Јањачка Коса, Перушић, 17. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

svece-crkva.jpg

Залазје- српске жртве нико не примјећује

Служењем парастоса убиjеним и погинулим , и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу на Залазjу код Сребренице, у овоj општини ће сутра бити обиљежена годишњица страдања Срба овог краjа, коjе су припадници такозване Армиjе БиХ убили током протеклог одбрамбено – отаџбинског рата Само на Петровдан 1992. gодине, тачно приjе 22. године , снаге Насера Орића су убиле 69 мjештана села Сасе, Залазjе и Биљача „Злочини почињени над Србима у Сребреници током рата, за дио међународне заjеднице, мање су битни него бошњчаке жртве“, сматра Младен Груjичић из Сребренице коjи jе током рата изгубио оца и jош десетак чланова шире породице.. Додаjе да се прави селекциjа међу жртвама, а то показуjе и чињеница да високи званичници

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

ЖАРКОВИЋ: ХРВАТСКА ПРИКРИВА ЗЛОЧИН У ПАКРАЧКОЈ ПОЉАНИ

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић сматра да прекид суђења Томиславу Мерчепу за ратни злочин над Србима у Пакрачкоj Пољани 1991. године, због недоласка свjедока Тужилаштва, представља jош jедан у низу покушаjа Хрватске да одуговлачи процес и прикриjе размjере злочина над Србима у Пакрачкоj Пољани. „У грађанском рату између Хрватске и бивше Републике Српске Краjине у периоду 1991. до 1995. године стварни ратни злочин над Србима десио се управо у Пакрачкоj Пољани“, рекао jе Жарковић Срни, коментаришући данашњи прекид суђења Томиславу Мерчепу пред Жупаниjским судом у Загребу због недоласка пензионисаног генерала Карла Гориншека. Жарковић jе подсjетио да jе бивши СУП Пакрац 1992. године доставио комплетан фото

andrej_sepetkovski.jpg

Зашто браним Косово?

Зато што желим да jедног дана пред свете мученике српске земље изађем непостиђен. Да га они нису бранили, мене не би било. Зато што желим да и у сећања деце своjе деце изађем без стида. Зато што не може бити бољег живота ако продамо душу. Зато што ме историjа и живот уче да jе моћ у правди, а не у топузу! Зато што Истина увек триjумфуjе, али се Ње треба удостоjити. Зато што желим да будем човек, а не миш. Зато што желим да будем цео човек, а не само систем органа за варење. Зато што сам на испиту на коме се опредељуjе за вечност или за варљиву и краткотраjну

bihac.jpg

ЗА МАЛТРЕТИРАЊЕ СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА 18 МЈЕСЕЦИ ЗАТВОРА

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника Петог корпуса тзв. Армиjе РБиХ Сафета Ковачевића на годину и по затвора због малтретирања ратних заробљеника српске националности 1995. године, док су Хусеин Бегић, Мухамед Анадолац, Абид Љубиjанкић и Сабахудин Хафурић ослобођени кривице. Ковачевић, бивши воjни полицаjац, осуђен jе да jе 11. марта 1995. године, заjедно с другим припадницима воjне полициjе, тукао ратне заробљенике полициjским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, те их тjерао да пjеваjу пjесму „Босно моjа“ док су спровођени на размjену од Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић. Предсjедаваjући Судског виjећа Фикрет Хоџић рекао jе да jе тужилаштво изниjело довољно доказа према коjима се може закључити

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ју­га као ту­га

Док се ових да­на за­тр­па­ним исто­риј­ским го­ди­шњи­ца­ма тра­жи и од­го­вор на пи­та­ње

Обележје за 40.000 жртава

Министарство културе и Јеврејска заједница подржали обележавање масовних гробница. У суботу, 77

Здравко Јокић: Книн

Топоним, реч, место рођења Срећно детињство, прве љубави Гробови најближих, без свећа

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.