Пише: Вероника Решковић Кад држава више од двадесет година окреће главу и не решава проблеме хиљада своjих грађана, с правом можемо поставити питање – каква jе то држава? Управо jе то случаj с минираним кућама Срба коjе су у првоj половини 1990-их летеле у ваздух широм Хрватске. И то не у ратним подручjима, него у градовима попут Задра, Осиjека, Бjеловара, Карловца, Сиска, Сплита… За те осветничке походе готово нико ниjе одговарао, а о обештећењима многи власници више ни не сањаjу. Проблем обештећења и обнове уништене имовине хрватских грађана српске националности на подручjима коjа су била под контролом легалне хрватске власти, поново jе отворио Милорад Пуповац на првом овогодишњем Актуелном преподневу

На Градском православном гробљу у Приjедору данас jе обиљежено девет година од смрти Слађане Кобас, jедине преживjеле бебе из бањалучког породилишта ратне 1992. године, када jе због затвореног коридора и немогућности допреме кисеоника за инкубаторе умрло 12 новорођенчади.  „Када би одлазила у болницу, тjешила jе она мене, а не jа њу“, рекао jе данас Слађанин отац Стоjан. Слађана Кобас рођена jе 18. jуна 1992. године у Бањалуци. Одрасла jе уз оца Стоjана, брата Мирослава, сестру Мирjану и баку Јоку. Од првог дана живота борила са броjним и различитим здравственим проблемима, само од 2000. до 2004. имала jе пет операциjа очиjу, а октобра 2004. године диjагностикован jоj jе и рак костиjу.

Етничка лустрациjа jе од Хрватске учинила jедну од национално наjчишћих држава у Европи    Пише: Маринко Чулић Обично се мисли да jе Туђман зналачки искористио историjски тренутак у Хрватскоj и међународном окружењу коjи jе обиљежио пад комунизма, и то сигурно стоjи. Али стоjи и обратно: и Хрватска и то окружење искористили су Туђмана за остваривање проjеката своjих елита Приjе пет година, на десету годишњицу смрти Фрање Туђмана, Хрватску су преплавиле оштре критике на његов рачун, а сада, на петнаесту годишњицу, све се промиjенило, одасвуд стижу похвале и изрази уважавања. Ово jе на ХРТ-у изjавио своjедобни шеф кабинета првог хрватског предсjедника Јуре Радић, и то jе без сумње наjтачниjе што се

Ванрасправно виjеће загребачког Жупаниjског суда одбило jе захтjев Тужилаштва да се Бранимиру Главашу поново одреди истражни затвор. Бранимир Главаш Тужилаштво jе истражни затвор за Главаша тражило jер jе на снази пресуда загребачког Жупаниjског суда коjом jе због ратног злочина у Осиjеку над српским цивилима неправоснажно осуђен на затворску казну дужу од пет година. Уставни суд Хрватске jе недавно укинуо правоснажну пресуду за ратне злочине по коjоj jе Главаш служио казну у БиХ па jе он пуштен из затвора и вратио се у Хрватску. Гаваш jе, наиме, осуђен за ратне злочине почињене 1991. у случаjевима „селотеjп“ и „гаража“, гдjе jе наредио мучење и ликвидациjу српских цивила. Тиjела неких жртава пронађена су

Координациjа општинских организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила региjе Приjедор и Бањалука позвала jе српске представнике у парламенту БиХ да затраже суспензиjу предсjедаваjућег Представничког дома Шефика Џаферовића, због сумње да jе крив за страдање Срба у Возући, док надлежни суд не риjеши таj случаj. „Позивамо посланике и све странке из Републике Српске да подрже оваj став, jер jе од раниjе познато да су злочини на Озрену извршени под командом Сакиба Махмуљина, а не смиjе се заборавити ни случаj Шемсудина Мехмедовића за коjег се сумња да jе учествовао у извршењу злочина над Србима“, рекла jе предсjедник Општинске организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила у Градишки Драгица Матковић

Координациjа општинских организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила региjе Приjедор и Бањалука сутра ће у Српцу заузети став о реализациjи закључка скупштине Републичке организациjе у вези са идентификациjом наjмање 650 тиjела из три спомен-костурнице у Заводу за судску медицину Републике Српске. Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе Срни да jе риjеч о реализациjи закључака од 16. септембра прошле године, те да ће на сjедници бити риjечи и о „случаjу Џаферовић“. Скупштина Републичке организациjе породица погинулих усвоjила jе 16. септембра захтjев да буде формирана радна група коjа треба да утврди организационе и све друге формалне разлоге, да би се почело са