arrow up
Hram_Svete_Trojice_u_Tumarama.jpg

ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ КАПЕЛЕ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ТУМАРАМА

Храм Свете Троjице у Тумарама Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас земљиште у порти Храма Свете Троjице у Тумарама, у федералноj општини Лукавац, на коjем ће бити изграђена спомен-капела српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручjа, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Озрен“ у Добоjу. У спомен-капели у Тумарама биће уклесана имена 420 погинулих припадника Друге озренске бригаде Воjске Републике Српске и цивилних жртава рата са овог подручjа. Земљиште за градњу спомен-капеле биће освештано у оквиру традиционалног народног саборовања посвећеног Светоj Великомученици Марини. Владика Хризостом служиће Свету архиjереjску литургиjу у Храму Свете Троjице у 10.00 часова.   Извор:   Везане виjести: Кренуо марш “Стазама егзодуса” У суботу на Озрену

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine_pred_mostom_Raca.jpg

СРБИЈА ЋЕ СТАТИ ТАЧНО У ПОДНЕ

Колона избjеглица из Краjине пред мостом Рача Дан сjећања на страдале Србе, Србиjа и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестациjом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестациjа у Центру „Сава“. „Тачно у подне Србиjа ће стати на jедан минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убиjенима и протеранима“, рекао jе за „Блиц“ министар рада Србиjе Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреjи обиљежаваjу Дан Холокауста. Очекуjе се долазак више хиљада грађана у Рачу, као и представника Владе и дипломатског кора,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 30. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Ливањског поља

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца,

Aleksandar_Vucic.jpg

„ОЛУЈА“ НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе хрватска акциjа „Олуjа“ наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата на тлу Европе. „Србиjа ништа не говори ни против кога – ни против хрватског народа, нити против хрватске државе, али себи даjе за право да жали за погинулим, страдалим и протераним Србима“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Београду. Он jе навео да Србима нико не може да забрани да „пусте коjу сузу и да запале свећу“. „Мислим да jе то цивилизациjско достигнуће и да никоме не би, ваљда, смело да падне на памет да се против тога буни. А, шта ће неки други да раде, нека

svijece.jpg

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ПРОГРАМА ОБИЉЕЖАВАЊА 5. АВГУСТА

Организациони одбор за обиљежавање Дана сjећања на страдање и прогон Срба покренуо jе инициjативу да се 5. август прогласи за Дан жалости на териториjи Србиjе као знак сjећања на трагично страдање српског народа током акциjе „Олуjа“. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе саопштило jе да ће се тог дана истовремено огласити звона на свим црквама Српске православне цркве и сирене са сигналом за престанак опасности. На сjедници Одбора усвоjен jе приjедлог Програма обиљежавања 5. августа. Сjедницом jе предсjедавао министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, у своjству предсjедника Одбора, а присуствовали су министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић и министар културе

Aleksandar_Vulin_6.jpg

ДОГОВОРЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА

Александар Вулин Дан сjећања на страдања и прогон Срба биће обиљежен 4. августа великим скупом у Сремскоj Рачи и низом пригодних манифестациjа 5. августа, коjи ће бити проглашен Даном жалости у Србиjи и Републици Српскоj, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин. Он jе рекао да jе ово данас одлучено на сjедници Организационог одбора за обиљежавање 5. августа. „Ми смо на заjедничку инициjативу влада Србиjе и Републике Српске одлучили да 5. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе, а на данашњоj седници Организационог одбора смо се договорили како ћемо обележити таj дан“, рекао jе Вулин. Он jе додао да ће jедна

Babken_Simonjan.jpg

Косово и Арарат – две светиње, српска и јерменска

Бабкен Симоњан Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац, есеjиста, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи Кроз ћирилицу Срби мораjу да опстану jер вам jе ћирилица одбрана од сваког зла и осваjача. Српско писмо jе ћирилица и ту нема расправе. Српска ћирилица jе савршениjа од латиници, то jе доказано лингвистички.-Да би неки писац написао нешто о Косову мора да носи српско крвареће срце у грудима. Нама Јерменима jе jасан бол, jасна носталгиjа Срба за Косовом и Метохиjом. Нама, као и Србима отете су историjске териториjе наше отаџбине, каже Симоњан Познати Јерменски песник Бабкен Симоњан, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи познат jе и као преводилац, есеjиста, србиста, културни делатник. Рођен jе 1952. године у Јеревану

Knjiga_Prognani_Orfeji.jpg

„Прогнани Орфеји“, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

Parastos_pobijenim_Srbima_iz_Rance.jpg

ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ

Парастос побиjеним Србима из Хранче На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године. Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код

Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Rogoljima_kod_Gradiske.jpg

ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛНИ ЗБОР У РОГОЉИМА

Споменик погинулим борцима ВРС у Рогољима код Градишке У Спомен-комлексу у Мjесноj заjедници Рогољи у општини Градишка данас jе одржан традиционални Мемориjални збор, служен jе парастос и положени су виjенци и цвиjеће на спомен-обиљежjа борцима погинулим у протеклим ратовима. Виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић и начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници СУБНОР-а, општинске и мjесне Борачке организациjе, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овоj мjесноj заjедници, породице погинулих и мjештани. Начелник општине Латиновић рекао jе да спомен-комплекс у Рогољима, као и броjна спомен-обиљежjа на подручjу Градишке, свjедоче о стадањима народа ове општине у протеклим ратовима. „Данас треба да се

Srebrenica_001.jpg

Смртоноснa опомeна, или шта зна један лондонски студент о Сребреници, а не зна о Братунцу

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног. Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио

Josip_Manolic_01.jpg

ТУЂМАН „ПОСЛОВАО“ СА АРКАНОМ

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима „Политика и домовина“, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови „АК 47“ и противтенковско наоружање – радило

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

СРБИ ИЗ СТРАХА БЈЕЖЕ ОД СВОГ ИДЕНТИТЕТА

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Српског националног виjећа Милорад Пуповац упозорио jе да jе положаj Срба у Хрватскоj у протекле три године погоршан и да атмосфера у коjоj Срби живе производи страх и биjег од идентитета, посебно у вриjеме пред обиљежавање 20 година од акциjе „Олуjа“ коjа постаjе све озбиљниjе критично мjесто у српско-хрватским односима. Пуповац jе рекао да континуирана антисрпска кампања блокира Владу Хрватске у томе да према Србима испуњава своjе и обавезе из приступног уговора са ЕУ. „Не би уопште било добро када би ово потраjало и када се ЕУ и свиjет не би заинтересовали за такво стање“, изjавио jе Пуповац за београдски лист „Данас“.

Cedomir_Antic_1.jpg

Спомен на Српску Крајину

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Пoздрaв из Хрвaтскe

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.