arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Судови у БиХ Фото: РТРС

Мостар- Петровићу седам година затвора за убиство српског цивила

6. октобар 2015.

Кантонални суд у Мостару осудио jе бившег припадника Хрватског виjећа одбране Маринка Петровића на седам година затвора због убиства српског цивила Николе Магазина на подручjу Коњица. Петровић jе проглашен кривим jер jе, као припадник ХВО, ухапсио Николу Магазина и заjедно са њему познатим воjницима физички га малтретирао, након чега су га одвели у Судареву пећину и убили. Тиjело Магазина ексхумирано jе у маjу 2006. године, преноси Бирн. Предсjедаваjући Судског виjећа Славко Павловић рекао jе да jе исказима свjедока доказано да jе оптужени нечовjечно поступао и убио цивила, чиме jе починио ратни злочин против цивилног становништва. „Суд сматра да постоjе услови за злочин против цивилног становништва jер смо утврдили да jе

Серж Брамерц

БРКИЋ: БРАМЕРЦ НИЈЕ ИСПУНИО ОБЕЋАЊА

5. октобар 2015.

Предсjедник Градске организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бањалука Станислав Бркић изjавио jе да главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц ниjе испунио ниjедно обећање коjе jе дао породицама српских жртава рата у вези са процесуирањем наjкрупниjих предмета ратних злочина над Србима у БиХ. „Брамерц до сада ништа ниjе урадио да коначно пред Судом БиХ буду процесуирани `наjкрупниjи предмети` ратних злочина почињених над Србима, као што су Атиф Дудаковић, Сакиб Махмуљин и многи други“, рекао jе Бркић Срни. Коментаришући за данас наjављени почетак тродневне посjете Брамерца Сараjеву и Мостару, Бркић jе рекао да Брамерц тамо намjерава одржати предавање како треба оптуживати невине Србе за ратне злочине и заштитити Бошњаке

Спомен-обиљежје Камени цвијет у Приједору

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ „КАМЕНИ ЦВИЈЕТ“ ПОНОВО ОТВОРЕНО ЗА ЈАВНОСТ

5. октобар 2015.

Спомен-обиљежjе „Камени цвиjет“ у Приjедору, у коме су уклесана имена 575 бораца погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, поново jе након дуже паузе отворено за jавност, изjавио jе начелник градског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Мишо Родић. „Споменик `Камени цвиjет`, коjи се налази у кругу средњошколског центра, биће отворен радним даном од 12.00 до 16.00 часова како бисмо обухватили и прву и другу смjену у школама. Хтjели смо поново омогућити породицама погинулух да пале свиjеће“, рекао jе Родић новинарима у Приjедору. Споменик „Камени цвиjет“ освештан jе 2012. године. Недуго након отварања био jе изложен скрнављењу, те jе jедно вриjеме био затворен како би се сприjечио вандализам, а отваран само приликом обиљежавања значаjних датума

Постројена Српска гарда Илиџа испред хотела Србија

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ИЛИЏАНСКЕ ГАРДИСТЕ

4. октобар 2015.

Преживjели припадници Српске гарде Илиџа обиљежили су данас 23 године од оснивања ове jединице Воjске Републике Српске служењем свете литургиjе и парастоса за 17 погинулих чланова гарде и три преминула од посљедица рањавања. Светоj литургиjи и помену у Храму Светог Василиjа Острошког на Вељинама, општина Источна Илиџа, присутвовали су и чланови породица погинулих и преминулих припадника Гарде, те броjни Илиџанци коjи су се послиjе рата настанили у Источном Сараjеву и другим мjестима широм Републике Српске. Припадник Гарде Мирослав Лучић изjавио jе Срни да се сваке прве недjеље у октобру обиљежава дан оснивања Илиџанске гарде – 1. октобар 1992. године, и у храму на Вељинама преживjели припадници гарде и чланови породица

Сцорпион

Холивуд поново сатанизује Србе!

4. октобар 2015.

Амери криве Србе за страдање, како кажу, неколико стотина хиљада Хрвата. И раниjе су нас у филмовима представљали у потпуно негативном контексту, али овога пута су баш претерали. У америчкоj сериjи „шкорпион“, коjу у просеку прати 15 милиона гледалаца, Срби се оптужуjу за невероватан геноцид над Хрватима. Сценаристи су у „Куба либре“, другоj епизоди другог циклуса сериjе, преувеличали оно што су начули о последњем рату на простору бивше Југославиjе. – ФБИ ме послао у Хрватску да узмем изjаве сведока за Трибунал за геноцид против Милошевићевих људи коjи су убили стотине хиљада моjих људи, укључуjући и моjе родитеље – говори глумица Изабела Мико у улози Соње Балашевић коjа се залаже да

Капетан Драган

УМИРЕ У УСТАШКОМ ЗАТВОРУ! Капетан Драган заборављен и без пребијене паре

3. октобар 2015.

Драгана Васиљковића и даље заступа хрватски адвокат по службеноj дужности jер он не може да плати браниоца… Супруга Нада из Аустралиjе jош га ниjе посетила у затвору у Сплиту jер нема новца за пут Драган Васиљковић, познатиjи као Капетан Драган или Кеп, нема новца да ангажуjе адвокате коjи би га пред хрватским судом одбранили од оптужби за наводне ратне злочине. Преживљавао од помоћи диjаспоре Информеров извор близак Капетану Драгану тврди да му jе своjевремено српска диjаспора у Аустралиjи прикупила два милиона аустралиjских долара. – Кеп jе у екстрадиционом притвору провео девет година. Могуће да jе велики део тог новца потрошен током правне борбе да не буде испоручен Хрватскоj, што се

Армија БиХ

Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!

2. октобар 2015.

Пише: Мирослав Јанковић Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године. Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни. Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када

Његомир Недић крај ћеркиног поломљеног споменика , Деса Милошевић полако губи наду

Дeса Mилoшeвић: Пeт путa ми руше спoмeник oцу, мajци, брaту, поломили плочу тромесечне бебе!

2. октобар 2015.

У Гостовићу од 1992. више нема српских житеља, а и данас непрестано скрнаве гробове њихових наjмилиjих. Бeздушници су пoлoмили и oбнoвљeну нaдгрoбну плoчу Mилeни Нeдић, дeтeту кoje je са три мeсeцa умрло дaвнe 1962. У ПРВОМ нaлeту нaкoн њиховoг прoтeривaњa 1992. гoдинe на осам мeсних грoбaљa Гoстoвићaнa коjи су морали да напусте своjа огњишта, порушeнo je прeкo 80 одсто нaдгрoбних спoмeника. Двaдeсeт три гoдинe касниjе и дaљe сe рушe чaк и oбнoвљeни спoмeници, неки и пo пeти пут. Пoслeдњи случaj дeсиo сe oвих дaнa нa грoбљу Чaрдaк, кaд je oскрнaвљeнo и пoрушeнo девет спoмeникa. Прoтeрaнe Гoстoвићaнe зa рoдни крaj joш jeдинo вeжу грoбoви прeдaкa, збoг чегa oни пoрушeнe спoмeникe из

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

1. октобар 2015.

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве „Хронике прогнаних Краjишника“ и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику „Gone with the Storm“. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра „Веритас“ Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра „Симон Визентал“ за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека „када jе као народ коjи

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

30. септембар 2015.

Документарни филм „О континуитету страдања Срба“ биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор „Исток филма“ Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

30. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности).   Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца   Везане виjести: „РАТ И РИЈЕЧ“ САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Sud_BiH.jpg

Убиства Срба у Ливну

30. септембар 2015.

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. „Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

30. септембар 2015.

  Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи „Ви идите, jа нећу!“, да jе српски народ виjековима „саразапет Христу“ на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ.  „Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи“, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе „као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Мали Зејтинлик

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

30. септембар 2015.

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи

Служен парастос у Доњем Забрђу код Угљевика

ГОДИШЊИЦА ПОВРАТКА СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА СА ЛИСАЧЕ

29. септембар 2015.

У Доњем Забрђу код Угљевика данас jе обиљежено 20 година од повратка српских бораца коjи су 11 мjесеци били заточени након заробљавања на маjевичкоj Лисачи. Поводом овог догађаjа и Дана Мjесне заjеднице служен jе парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и у Другом свjетском рату. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у редовима Воjске Републике Српске погинуло jе 16 мjештана Доњег Забрђа, а на спомен обиљежjу уписано jе 246 имена палих бораца и цивилних жртава из протекла два рата. Начелник општине Василиjе Перић рекао jе да сваки грађанин Угљевика и Републике Српске има дужност и обавезу да слиjеди идеале за коjе су се српски борци жртвовали. Он jе рекао да се на Дан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА