arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана промоција монографије Првог батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, аутора Жељка Зорића

Промовисана монографија Првог батаљона војне полиције

5. септембар 2016.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана монографија Првог батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, аутора Жељка Зорића. “Основни разлози за израду ове монографије је да сва сјећања бивших бораца саберемо на једно мјесто и да остану генерацијама које долазе послије нас као истина да знају шта је то било у одбрамбено-отаџбинском рату, а не да остане нека лаж коју данас пропагира муслиманско-хрватска страна”, истакао је Зорић у обраћању. Зорић наводи да монографија представља зборник сјећања преживјелих учесника рата која у првом дијелу садржи српско виђење самог почетка рата, распада бивше Југославије и БиХ. “Други дио обухвата ратна дејства и наше војно-полицијско ангажовање гдје

У Агинцима код Козарске Дубице данас је откривено и освештано спомен-обиљежје за 12 бораца из ове мјесне заједнице који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату

Откривено спомен-обиљежје за 12 погинулих бораца

4. септембар 2016.

У Агинцима код Козарске Дубице данас је откривено и освештано спомен-обиљежје за 12 бораца из ове мјесне заједнице који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро рекао је да је у Агинцима, у оквиру Партизанског гробља “Крушковац”, освештано спомен-обиљежје као знак сјећања на страдале суграђане који су свој живот уградили у темеље Републике Српске. “Данас је прилика да се подсјетимо да је у одбрамбено-отаџбинском рату исказано апсолутно српско јединство и жеља за опстанком српског народа на овом подручју и стварањем српске државе, слободно можемо рећи, Републике Српске, као гаранта нашег опстанка на овом простору”, нагласио је Злојутро. Он је истакао да се то јединство не смије

Почињу “Септембарски дани одбране”

4. септембар 2016.

У Агинцима, код Козарске Дубице, данас ће бити откривено и освештано спомен-обиљежје погинулим борцима из одбрамбено-отаџбиснког рата, чиме ће почети обиљежавање “Септембарских дана одбране”, који се организују у сјећање на одбрану подручја те општине и западних граница Републике Српске у септембру 1995. године. Траниционални, шеснаести Меморијални турнир у малом фудбалу “Зоран Булић-Зоки” биће одржан 11. септембра у Бјелајцима. Час историје у средњој и основним школама у Козарској Дубици биће одржан у петак, 16. септембра, а исти дан почеће и дводневни Меморијални турнир у рукомету “Народни херој, мајор Милан Тепић”. Централни догађај планиран је за 18. септембар у Спомен-храму “Света Петка” и код Спомен-крста на обали Уне, а комеморативни скуп биће

Рат у Словенији, Драгомир Грујовић

Словенци суде официрима ЈНА

3. септембар 2016.

Бивше републике СФРЈ траже најмање 300 припадника некадашње војске због ратних злочина. Уколико Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку Капетан Драгомир Грујовић из Чачка, против кога је Словенија расписала потерницу још 1997. године због наводног ратног злочина, само је један од најмање 300 војника и официра бивше ЈНА за којима трагају бивше југословенске републике. Сви су они оптужени за ратне злочине, иако су само бранили своје касарне. А да нису, огрешили би се о тадашњи Кривични законик СФРЈ, по ком су били дужни да “спрече предају положаја непријатељу”, и одговарали би за издају у Београду. Кад и ако Србија уђе у ЕУ, њима ће претити

28. август – још један Дан заборава

3. септембар 2016.

У сјећање ми се урезало једно јутро. Тмурно, сиво јутро. Пише: Ања Петровић Као неко ко је одгајан у православном духу, имала сам ту срећу да живим прекопута Српске православне цркве у Блажују. Одласци у цркву сваке недеље, зборови, рецитације за Светог Саву, снимање емисија за Православни радио у црквеном дому, сватови које ми као дјеца идемо да гледамо… Морам признати да се мој однос према Цркви и схватање вјере промијенило током година, али сјећање на те дане враћа ми неки осјећај топлине. Онда је почео рат. Живјети прекопута Цркве тада попримило друго значење. Сватова све мање, погребних колона све више. Свакодневна, уобичајена сцена. У сјећање ми се урезало једно

Разбијена плоча Фото: ТАНЈУГ

Полупани спомен-плоча и крст убијеним жетеоцима

2. септембар 2016.

Непозната лица полупала су спомен-плочу и крст који су постављени на Основној школи “Браћа Аксић” у Старом Грацком у знак сјећања на 14 убијених српских жетелаца 1999. године. Предсједник села Старо Грацко Зоран Ћирковић рекао је Срни да су радници школе јутрос примијетили да су плоча и крст поломљени. “На зиду школе, испод места на којем се налазила плоча, исписана је реч на албанском – хекмариа/освета/. Овај вандалски чин пријавили смо одмах полицији и очекујемо њихов излазак на терен”, каже Ћирковић. У Старом Грацку код Липљана, у јулу 1999. године, убијено је 14 српских жетелаца. Породице убијених српских жетелаца не могу да посјећују гробове најмилијих јер је гробље минирано, због

Порушена црква Свете Тројице на Малој Попини код Зрмање

Срби у Хрватској – Ни на небу ни на земљи

1. септембар 2016.

БЕОГРАД – У послједње вријеме свједоци смо немилих догађаја и “повампирених идеја усташтва“ у Републици Хрватској. До тога је дошло послије одлуке Жупанијског суда у Загребу који је у цјелости поништио пресуду хрватском кардиналу из Другог свјетског рата Алојзију Степинцу. Послије тога Врховни суд Хрватске прихватио је жалбу Бранимира Главаша и у цјелости укинуо првостепену пресуду којом је био осуђен на затворску казну због ратних злочина над Србима у Осјеку. Услиједило је затим подизање споменика Миру Баришићу атентатору на југославенског амбасадора у Шветској Владимира Роловића у његовом родном мјесту Драге у близини Пакоштана у Далмацији. Дневне изјаве политичких званичника послије ових догађаја биле су само у функцији дестабилизације стања у

Милорад Којић

Злочини над Србима на озренско-возућком ратишту-најбруталнији

1. септембар 2016.

Премјештање остатака убијених Срба није могло бити дјело појединца, већ система у ФБиХ, што значи да данас бошњачки политичари знају гдје се налазе српска тијела и на тај начин чине још један злочин – прикривање, рекао је директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић. “У прилог тој тврдњи говори и да су 1997. године нуђене информације о несталим лицима на Озрену, а заузврат тражене информације о несталим Бошњацима из јула 1995. године. Комисија Владе Републике Српске дала је 35 локација несталих Бошњака у Подрињу, односно Сребреници, а федерална власт никада није дала информације које су обећали, што значи да су знали гдје

Kozarska_Dubica.jpg

Почеле припреме за обиљежавање “Септембарских дана одбране”

1. септембар 2016.

У општини Козарска Дубица почеле су припреме за обиљежавање “Септембарских дана одбране”, програма којег чини низ догађаја који се организују у сјећање на одбрану подручја те општине и западних граница Републике Српске у септембру 1995. године. “Формиран је Организациони одбор, који је данас одржао први сједницу с циљем да се на адекватан начин обиљежи 21 година од одбране наше општине и западних граница Републике Српске од хрватске агресије”, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, који предсједава Организационим одбором. Он је потврдио да је на сједици утврђен програм обиљежавања “Септембарских дана одбране”, а затим формиран и четворочлани пододбор, који је као оперативно тијело задужен за организацију појединачних комеморативних и

Гордана Ристић Фото: Курир

Очајна мајка српског официра: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца!

31. август 2016.

Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним поред његовог оца, који је за њим од бола умро. Знате ли како је већ 25 година плакати над празним гробом свога сина? Овако, дрхтавим гласом, једва суздржавајући сузе, почиње своју потресну причу Ирина Олеар (82) из Руског Крстура, чији је син Ромко (37), резервни капетан ЈНА, заробљен, испитиван и потом стрељан у полицијској станици у Осијеку. Захтева одговоре Ромко,

Помајка Олга и Стеванија Пуповац

Даница Калуђеровић и Стеванија Пуповац: Свједокиње боље прошлости и никакве будућности

31. август 2016.

БИЉАНЕ ГОРЊЕ / ИСЛАМ ГРЧКИ – Два далматинска села, Биљане Горње у задарском залеђу и Ислам Грчки у Равним котарима, при погледу на карту тог дијела Далмације немају готово ништа заједничкога. Плодни Равни котари одувијек су прехрањивали становнике Ислама Грчког, а кршевити подвелебитски терен усред којег се смјестило село Биљани Горњи сушта је супротност плодној заравни, одувијек је био рај за испашу оваца. Ондје ратари и пољопривредници, овдје горштаци и чобани, небо и земља. Но посјетите ли данас та два села, итекако ћете уочити нит која их повезује. Ријетко ћете срести чељаде, још рјеђе видјети вртове уређене на плодној земљи, а и звук звона с овнова предводника давно је замро. Младости

Озрен - Дан несталих Фото: РТРС

Сјећање на стравичан злочин на Озрену и Возући (ВИДЕО)

30. август 2016.

У Петрову, код Манастира Озрен, служен је парастос и положени вијенци поводом Међународног дана несталих, а присутни су се присјетили и 412 Срба с овог простора који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Пронађена су 383 лица, док се 129 још воде као нестали. На Озрену је са 11 локација измјештено 131 тијело. Радомирка Дувњак са Купреса данас живи у Власеници. Мужу, који је на Купресу заробљен 1992. године и одведен у хрватски затвор од тада се губи сваки траг. – Страшно је тешко све ове године трагати за судбином свога најмилијег, а да не знаш гдје су његове кости, да га достојно сахраниш, да оставиш дјеци у будућности да

Pustinjak modernog doba, pojava česta među zanemarenim povratničkim stanovništvom: Kao samac u selu Milan Bujinac nije izuzetak po krajiškim krajevima.

Милан Бујинац: Робинзон у свом селу

30. август 2016.

Двор на Уни – Откако се вратио из избјеглиштва у Хрватску, Милан Бујинац (63) живи сам у селу Бујиња поред Двора. Од првог комшије удаљен је два и по, а од самог Двора 20 километара. Као самац у селу није изузетак по крајишким крајевима. Слика је то повратка 21 годину након Олује. Само у пространој опћини Двор која броји 64 села, пет села је скроз пустих. – По 15 дана не видим човјека. Дивљи вепрови и лисице најчешћи су ми гости. Ријетко тко од људи наврати. Овдје човјек може само да залута, јер иза моје куће нема више ничега, само шума. Од људи најчешће ме обрадује поштар. Понекад наврате покретна

Грачаница - Међународни дан несталих Фото: СРНА

Обиљежен Међународни дан несталих Срба са Космета

30. август 2016.

У Грачаници је данас у присуству тридесетак чланова породица несталих и киднапованих Срба са Космета обиљежен Међународни дан несталих и поручено да родбина неће одустати од захтјева да пред лице правде буду изведени злочинци који су убили и киднаповали више од 1.000 Срба на Косову и Метохији. “Постоје датуми у календарима који су посвећени успесима људи, али постоји и 30. август који се на планети Земљи обележава као дан убијених и несталих”, нагласио је у име Удружења несталих и киднапованих Срба Милорад Трифуновић и истакао да је из године у годину све мање оних који саосјећају са породицама убијених и несталих. Многи родитељи су потрагу за истином, како каже Трифуновић,

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас на бијељинском гробљу Пучиле парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године бранећи своја опкољена села, али и за све српске борце који су страдали у одбрамбено-ораџбинском рату

Служен парастос за погинуле у Потпећи, Смолући и Тињи

30. август 2016.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас на бијељинском гробљу Пучиле парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године, бранећи своја опкољена села, али и за све српске борце који су страдали у одбрамбено-ораџбинском рату. Више од 7.000 становника ових мјеста је у најтежим условима, без воде, хране, лијекова, три мјесеца одолијевало нападима муслиманских снага и бранило се од бројнијег непријатеља. У тој одбрани 75 их је погинуло, а 250 рањено. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да дешавања у Смолући потврђују да је муслиманско руководство током рата намјеравало да протјера српски народ са свих простора. “Углавном су Срби осуђивани за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА