Отаџбински рат Архиве - Страница 242 од 502 - Јадовно 1941.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. септембар 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

У ТРНОВУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СА ИМЕНИМА 111 СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

27. септембар 2016.

У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани. Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године. Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага.

Парастос за 29 погинулих бораца ВРС

26. септембар 2016.

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага. Обиљежавање 24 године од страдања бораца ВРС на Рогосији организовала је Борачка организација општине Власеница. Помену код споменика погинулим борцима на Рогосији присуствовале су делегације борачких удружења и општинских власти Милића и Власенице, Удружења логораша Републике Српске, чланови породица погинулих бораца и њихови сабораци, а посебан печат скупу дали су власенички бициклисти и планинари, који су организовали поход на Рогосију. Парастос погинулима служио је свештеник Владимир Радоњић, који је у пригодној бесједи, након богослужења, рекао да се не смије заборавити жртва

Илији Јурићу шест година затвора због силовања Српкиње

26. септембар 2016.

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Илију Јурића на шест година затвора због силовања Српкиње на подручју Оџака 1992. године. Јурић је првостепеном пресудом Суда БиХ у новембру 2015. године био ослобођен свих оптужби. Ову пресуду укинуло је Апелационо вијеће и обновило суђење. Након обновљеног суђења, Јурић је проглашен кривим да је као припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/ с другим војницима силовао оштећену. Апелационо вијеће Јурића је ослободило оптужби по двије тачке за физичко малтретирање цивила. С обзиром да је у првостепеном поступку био ослобођен, на пресуду Апелационог вијећа дозвољена је жалба Трећестепеном вијећу, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети држављанина БиХ и Хрватске Илију Јурића, да је у ноћи између

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ

Обиљежен Дан одбране у одбрамбено-отаџбинском рату

26. септембар 2016.

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ. Тим поводом код централног споменика положени су вијенци и прислужене свијеће погинулим борцима Војске Републике Српске. Потом су ђаци и грађани у „Маршу слободе“ кренули према Новској планини гдје је у септембру 1995. године била посљедња линија одбране ове општине. Начелник општине Сњежана Рајилић рекла је да су Војска Републике Српске и народ ове општине имали храбрости да одбране огњишта и сачувају Нови Град у Републици Српској. „Они су то знали у рату, а ми смо јуче показали да знамо у миру да одбранимо Републику Српску

Адмирал херој „ратује“ за животно сидриште

25. септембар 2016.

Слободан Рајчевић, један од најхрабријих официра наше морнарице, двадесет пет година од рата води битку Живот се поново игра са адмиралом Слободаном Рајчевићем. Ових септембарских дана, док су у Хрвати обележавали 25 година од „битке за Шибеник“ коју славе као дан ратне морнарице, истински херој из 1991. исељавао се из стана војне солидарности у Улици браће Јерковић 117 у Београду, и носио је оно мало ствари у Кљајићево где је пронашао нову луку. Адмирал Рајчевић, носилац Ордена за храброст Ратне морнарице, до 2005. године помоћник начелника Генералштаба Војске Србије, у жижу јавности доспео је прошле године када су његову деложацију из привременог стана пратиле многе камере и медији. Срамоту, избацивање

Народни посланик Златко Максимовић поручио је данас у Батковићу код Бијељине, гдје је служен парастос за 17 бораца који су дали животе за Републику Српску, да сјећања на жртве одбрамбено-отаџбинског рата не могу и не смију да изблиједе

Сјећања на жртве не блиједе

25. септембар 2016.

Златко Максимовић поручио је данас у Батковићу код Бијељине, гдје је служен парастос за 17 бораца који су дали животе за Републику Српску, да сјећања на жртве одбрамбено-отаџбинског рата не могу и не смију да изблиједе. „У Батковићу смо се још једном присјетили свих оних који су уградили своје животе у темеље Српске“, рекао је Максимовић и додао да су ови борци дали своје животе са вјером и надом да граде бољу будућност. Он је истакао да постоји обавеза да садашње генерације оправдају њихове наде и стремљења. „Због тога, имена жртава ћемо увијек памтити и сјећати се њихових ликова са посебним пијететом“, каже Максимовић. Парастосу у Батковићу присуствовале су бројне

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа исред споменика борцима палим у одбрамбено-отаџбинскомрату у Горњем Забрђу код Угљевика, одржан је помен-парастос за петорицу припадника Војске Републике Српске /ВРС/

Парастос погинулим борцима Горњег Забрђа

25. септембар 2016.

Горњем Забрђу код Угљевика данас је служен парастос за петорицу припадника Војске Републике Српске који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а потом је на споменик положено цвијеће и запаљене су свијеће. Предсједник Борачке организације општине Угљевик Јован Маринковић истакао је да су борци створили Републику Српску и да је њихова жртва плаћена стварањем Српске. „Наш циљ је да млађим генерацијама преносимо важност оваквих скупова, јер на тај начин жртва свих јунака никада неће бити заборављена“, рекао је Маринковић. Начелник општине Угљевик Василије Перић каже да је обавеза свих да се присјећју јунака и помажу њихове породице. „Присјећамо се наших јунака који слободу српског народа на овим просторима платише својом

Интервју: Пред нашим очима жигом злочинца означавају и нашу нерођену дјецу

24. септембар 2016.

Иако је било времена и потребе да се о српским страдањима током новије историје сниме играни и документарни филмови, стекао се утисак да су се домаће филмаџије утркивале ко ће више да попљује властити народ и ко ће од њих дати већи допринос међународној сатанизацији Срба. Већина познатих домаћих режисера дала је значајан допринос харангирању сопственог народа деведесетих и након тзв. демократских промјена. Успјешно јашући на међународном антисрпском таласу, добијали би награде на иностраним фестивалима као идеолошки подобни умјетници који су у својим дјелима приказали Србе онаквим каква их је описивала западна медијска машинерија, а у шта није вјеровао нико образован и непристрасан на том истом Западу. У њиховим дјелима

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.

И српске жртве из Подравања обавезују да се чува Српска

24. септембар 2016.

У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 24 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегације општинске Борачке организације и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима која је постављена на зид храма. Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић рекао је да је прије

Спомен плоча погинулим Србима из Подравања

Данас парастос за 60 погинулих Срба из Подравања

24. септембар 2016.

У Цркви Свете Огњене Марије у Подравању, код Сребренице, данас ће бити служен парастос за 60 погинулих српских војника и цивила из овог села, од којих је 32 погинуло 24. септембра 1992. године. Служењем парастоса, који ће почети у 10.00 часова, биће обиљежене 24 године од злочина за које још нико није одговарао. Међу убијеним 24. септембра 1992. године било је и седам жена из Подравања. Тог дана, јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе синхронизованом акцијом опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима. Након цјелодневних борби, уз велике губитке, једна група мјештана ипак је успјела навече да се извуче из окружења и преживи.

На данашњи дан прије 21 године на Озрену су погинули радници Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/ Саша Колевски и Горана Пејчиновић, на чији је аутомобил, док су били на радном задатку, муслиманска страна отворила ватру.

Годишњица смрти радника РТРС-а на Озрену

23. септембар 2016.

На данашњи дан прије 21 године на Озрену су погинули радници Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/ Саша Колевски и Горана Пејчиновић, на чији је аутомобил, док су били на радном задатку, муслиманска страна отворила ватру. Радници РТРС-а покренули су 2010. године иницијативу да овај дан на подручју цијеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српској и БиХ, као знак сјећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдје не дође до ратних дејстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а Душко Катанић из Петрова рекао је Срни да је возило којим су Колевски и Пејчиновић ишли на терен било видно обиљежено, али да је и поред тога муслиманска страна

Позив: У Бањој Луци отварање изложбе о Ливањским Србима

23. септембар 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе „СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“ Аутори: Проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић Петак 23. септембар, 19 часова, Велики салон Банског Двора Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бањој Луци. Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије (Ракита). Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно 1941.; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону

Суд у Сплиту и оптужени генерал Борислав Ђукић

Хрвати генералу Ђукићу траже 5.300 евра за копирање „доказа“!

23. септембар 2016.

Тужилаштво у Сплиту припремило 40.000 страница списа против Борислава Ђукића Да би само фотокопирао списе из истраге која се против њега води у Жупанијском тужилаштву у Сплиту, генералу Бориславу Ђукићу треба чак – 5.300 евра! Толико у сплитском суду кошта умножавање 40.000 страница, на којима су тужиоци образложили разна документа за наводне ратне злочине на подручју Книна од 1991. до 1995. године против генерала Ђукића и још седморице Срба. Из адвокатске канцеларије Жељка Остоје, који брани Ђукића у судском поступку који се против њега већ води у Сплиту због оштећења бране „Перућа“, потврђују за „Новости“ ову информацију. – То фотокопирање баш много кошта, али таква је овде цена. Једна куна