arrow up

Заштита злочина

Владимир Фролов После „спонтаног вриска хрватске јавности“ због хапшења хрватских „бранитеља“ у Орашју, министар Медвед (за „хрватске бранитеље“) јавно изјави да Хрватска свакако мора да плати трошкове одбране, притвореним ратним злочинцима. Изјава није случајна, најпре је најуже хрватско руководство размотрило случај и закључило да је „пропуст“ у сарадњи са БиХ настао када су достављени тражени документи из Хрватске, пошто је дотадашња пракса показала да се није реализовао ниједан такав захтев, те су нежељени документи „некритички“ достављени! Maлобројни су обавештени да се ратна документација ХВО налази у Загребу, иако су операције вођене у БиХ, те је хрватски архив чувар „ домољубне истине“! Наравно, министар Медвед децидирано наглашава да је ту спорно

Српски логораши још „траже“ 189 мучитеља

Зашто су хапшења у посавини запалила Хрватску. Тортуру у логорима прошло је чак 2.500 Срба, а суђења тек на почетку Око 2.500 логораша Срба из Посавине заробљених од марта 1992. па до јесени исте године “потражују” 189 својих мучитеља, а чак 552 особе су евидентиране као људи који су на неки начин малтретирали похапшене Србе. У питању су, Хрвати и Муслимани који су углавном радили у систему од 54 хрватска логора или затвора у Посавини односно Хрватској. Кривичне пријаве, злостављани Посавци поднели су МУП РС, а овај на даље поступање пред Суд БиХ и ентитетске судове. Ово су речи Боре Лешића (на слици), председника Скупштине логораша Срба из Оџака који

Милан Милетић

Исповест бившег логораша: Хрвати још крију моје крвнике

Милан Милетић, о злочинима ХВО, чији су поједини бивши припадници недавно ухапшени у Орашју. Већина њих је добила чинове у редовној хрватској војсци Један сам од оних који су најстрашније сексуално злостављани у хрватском логору у Оџаку маја 1992. године. Од тројице мојих крвника, пред судом у БиХ осуђен је само Јосип Толић, док заповедника логора Анту Голубовића и Јурицу Божића данас крије Република Хрватска… Овако је почео своју исповест за „Новости“ Милан Милетић, председник Удружења српских логораша из Оџака, данас сарадника Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке. Овај бивши логораш оцењује да све то што се данас може чути у хрватским медијима око недавног хапшења бивших припадника

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Брчко јесен 1992. године

Хрватска крије крвнике – Голубовића и Божића

Хрватска данас крије Анту Голубовића и Јурицу Божића, команданте хрватског логора у Оџаку, у коме су бивши припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на најстрашније начине злостављали Србе, изјавио је предсједник Удружења српских логораша из Оџака Милан Милетић. Милетић који је данас сарадник Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке, рекао је за „Вечерње новости“ да је болесно лицемјерје оно што се данас може чути у хрватским медијима у вези са недавним хапшењем бивших припадника ХВО-а у Орашју. „Један сам од оних који су најстрашније сексуално злостављани у хрватском логору у Оџаку маја 1992. године. Од тројице мојих крвника, пред судом у БиХ осуђен је само Јосип Толић, док команданта

Невесиње - Годишњица митровданских битки Фото: СРНА

Митровданским биткама одбрањена и Република Српска

Митровданским биткама одбрањено је Невесиње, Херцеговина и Република Српска, а 476 погинулих бораца Невесињске бригаде уграђено је у темеље Републике Српске, речено је вечерас на свечаној академији у Невесињу у оквиру обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. на невесињском ратишту. У Митровданској бици 1992. погинула су 42 борца, а рањено их је око 750, док су за Митровдан 1994. погинула 22 борца и рањено их је 140. Командант Четвртог батаљона Невесињске бригаде пуковник Ранко Продановић присјетио се митровданских битака, наводећи да је 3.000 војника Невесињске бригаде који су били распоређени на 100 километара ратишта побиједило пет пута јачег и бројнијег непријатеља. Продановић је подсјетио да је на Митровдан 1992. године

Милојко Будимир

У Хрватској нема мира ни за живе ни за мртве Србе

У посљедње вријеме на подручју Баније на граници с БиХ у засеоцима Хрватске Бојне те Малог и Великог Обљаја учестале су пљачке и разбојништва што је још више појачало страх међу ријетким повратницима. Будући да се ради о људима у поодмаклим годинама они су лак пљен за разбојнике. Да би сачували голе животе у засеоку Бојна мјештани сваке ноћи спавају заједно код другог домаћина. Ово свакако утиче да повратка у Хрватску више нема али процес је кренуо у обрнутом смјеру. Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци ДЗС РХ, према којима су се од 2002. до 2013. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избјеглих

Припадници ХВО са нацистицком заставом током ратних сукоба у БиХ

Потресна исповест: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи!

Владо Драгојловић, за „Новости“, о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали Логори у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен. Овако, за „Новости“, сведочи Владо Драгојловић,

Божица Живковић-Рајилић

Рајилић: Потврда агресије Хрватске на БиХ и Српску

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да јавно признање пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на подручју Орашја и Посавине потврђује да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Српску, на што годинама упозоравају породице српских жртава рата. „Наше удружење годинама указује на чињеницу да је у марту 1992. године Хрватска у Броду извршила агресију на БиХ и Републику Српску, али нико до сада није желио то да чује и разумије“, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је подсјетила да је на стотине српских жена доживјело физичку тортуру и силовање, а многе су и убијене у селима уз ријеку

Недељко Митровић

Митровић: Штефанек признао агресију Хрватске на БиХ

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је изјава пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама ХВО-а на подручју Орашја и Посавине само потврда онога на шта српски народ годинама указује – да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Републику Српску. „Ово је сасвим јасан доказ да је Хрватска војска учествовала у агресији на БиХ, углавном на подручја у којима су живјели Срби, а што има везе са хрватским генералима Антом Готовином, Дамиром Крстичевићем и тадашњим руководством Хрватске без чијег знања њихова војска није могла дијеловати на подручју БиХ“, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да се, након признања

Владо Драгојловић Фото: СРНА

Хрватска данас крије највеће крвнике из Посавине

Предсједник Удружења ратних заробљеника Модриче Владо Драгојловић изјавио је да су ухапшени припадници ХВО-а одговорни за рације над Србима са почетка рата када је убијено више цивила и да је дио њих учествовао у сексуалном иживљавању над заробљеним Српкињама, а да неке од највећих крвника над Србима у Посавини и даље крије Хрватска. Он је нагласио да је био у групи од 1.300 Срба, који су из логора из Орашја уз гаранцију Европске заједнице требало да буду спроведени на српску територију, али су умјесто тога доведени у Оџак, гдје их је чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку већ при уласку у Сабирни центар. „Жене су,

На граници

На граници: Први роман о славним Митровданским биткама

Посљедњих година, у дане око Митровдана присјећамо се на славне Митровданске битке вођене око Невесиње, 1992. и 1994. године. Многе су приче испричане, од стране свих учесника и све је остављено времену да донесе свој суд и потврду знаног и откровење онога што је можда сада обавијено велом тајне. Али, чињеница је да су то биле велике битке, можда и највеће у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. Невесиње је, пред далеко бројнијим противником, након жестоких вишедневних борби одбрањено. Херцеговци са свих страна су стали у штит српства и православља, јер Херцеговина се тих дана бранила баш на том ратишту. Овога пута смо се одлучили да се на један посебан начин

Парастос на Глођанском брду Фото: СРНА

Обиљежене 24 године од убиства 126 српских бораца

Полагањем вијенаца, парастосом и прислуживањем свијећа, данас су на Глођанском брду код Зворника обиљежене 24 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ које су 6. новембра 1992. године на овом мјесту убили припадници такозване Армије БиХ. Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Мирко Лазић истакао је да за 126 невино убијених српских жртава на Глођанском брду нико још није одговарао. „Илузорно је говорити више о томе, али се надамо да ће једног дана прорадити савјест и да ће они који су починили злочине одговарати за њих“, навео је Лазић. Он је нагласио да Тужилаштво БиХ не рјешава случај Глођанског брда, нити друга

Митровданске битке

Сутра и у уторак сјећање на Митровданске битке

Пригодном академијом у Невесињу ће сутра започети дводневно сјећање на митровданске битке у којима су 1992. и 1994. погинула 64 борца Војске Републике Српске, а више стотина је рањено. Митровданске битке су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине од далеко јачег непријатеља кога су чиниле јединице Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ. Припадници Невесињске бригаде поразили су непријатеља и спријечили страдање српског народа. У одбрани Невесиња и источне Херцеговине учествовало је 3.500 бораца Невесињске бригаде. Програмом обиљежавања предвиђено је да сутра у 19.00 часова у Невесињу буде одржана свечана академија. У уторак, 8. новембра, у Невесињу је за 9.00 часова предвиђено да буде служена Света архијерејска литургија

Прва генерација ђака колониста у Мраморку

„Осма офанзива“ горштака у Банат

Ускоро се навршава седам деценија од колонизације око 2.000 становника Нове Вароши, Пријепоља, Прибоја и Сјенице Седам деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи „Воз без возног реда“ обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност „дођоша“ да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница. – Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.