arrow up
Ухапшени командири бужимских "Газија" Нисвет Порић и Сафет ИсаковићФото: klix.ba

Ухапшени командири бужимских „Газија“ Нисвет Порић и Сафет Исаковић

Припадници СИПА ухапсили су јуче на подручју Бужима и Велике Кладуше Нисвета Порића и Сафета Исаковића, командире „Газија“ који су били у саставу 505. бужимске бригаде. Како је СИПА навела, они су ухапшени по наредби Тужилаштва БиХ због постојања основа сумње да су починили ратни злочин против ратних заробљеника, али нису наведени детаљи. Ухапшени Нисвет Порић и Сафет Исаковић, иначе носилац значке тзв „Златни љиљан“, били су блиски сарадници Изета Нанића, команданта 505. бужимске бригаде, која је била у саставу Петог корпуса тзв. Армије РБиХ. Како пишу федерални медији, још није познато шта се Порићу и Исаковићу ставља на терет, као ни комплетној Нанићевој 505. бригади. Извор: Агенције

Анте Готовина - Дамир Крстичевић

Зашто се вратио Анте Готовина?

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Кремљ (Фото: Sputnik/Vladimir Vyatkin)

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки „Вечерњи лист“. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

Тузланска капија (Фото: Архив/ВН)

У Бањалуци данас премијера филма о генералу Новаку Ђукићу

Документарни филм „Мучни терет подметнуте кривице“ аутора Драгана Елчића, који документује истину о трагичном догађају на Тузланској капији 25. маја 1995. године, данас ће бити приказан у Бањалуци. Филм садржи резултате међународне експертизе догађаја на Тузланској капији којим је доказано да експлозија од 25. маја 1995. године није проузрокована гранатом од 130 милиметара, већ је експлодирало више синхроно активираних експлозивних направа. Изведена су 32 експеримента на војном полигону Никинци у Србији, а били су ангажовани експерти Републике Српске, Србије, Чешке, Израела и Француске. Филм презентује и истину о раду Суда БиХ који је генералу Ђукићу изрекао пресуду на неодрживим чињеницама, осудивши га на 20 година затвора. Према наводима Тужилаштва БиХ,

Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић: Хрватски медији потврдили агресију на БиХ

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да најновије писање хрватских медија о злочинима Хрватске војске током протеклог рата над Србима у БиХ на најбољи могући начин демантују тврдње званичног Загреба да Хрватска није извршила агресију на БиХ и Републику Српску. „Ово само потврђује да више нема никаквог оправдања за учестале тврдње хрватских званичника да они који су се наводно бранили од `агресора` нису могли починити ратни злочин“, рекао је Митровић Срни. Митровић каже да без обзира на карактер протеклог рата у БиХ, злочин као намјера постоји, као што је случај офанзиве Хрватске војске на Јајце и друга подручја у којима су живјели Срби.

Азра Башић

Хрватица због ратних злочина над Србима изручена БиХ

Азра Башић, осумњичена за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте 1992. године, слетела је данас из Сједињених Америчких Држава у Сарајево Сарајево – Хрватска држављанка Азра Башић, осумњичена за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте, почињене 1992. године, изручена је данас Босни и Херцеговини, саопштило је Тужилаштво Босне и Херцеговине. Башић, која је рођена у Ријеци 1960. године, слетела је данас из Сједињених Америчких Држава у Сарајево. Башић се терети да је у периоду од априла 1992. године, до јуна 1992. године, на подручју општине Дервента, убила једног цивила и учествовала у мучењу већег броја цивила српске националности који су били заточени у Дому

Немамо информације за Задар – Хрвати игноришу регистровање локације

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да, према сазнањима „Веритаса“, на градском гробљу у Задру постоји још само једно тијело српске жртве из „Олује“ које није ексхумирано и нагласио да не зна шта ће тамо наредних дана ексхумирати представници комисија за нестала лица Хрватске и Србије. Он је појаснио да су из заједничке гробнице на овој локацији у мају 2013. године ексхумирани посмртни остаци 56 лица српске националности, а да су сарадници „Веритаса“ накнадно открили још два појединачна гробна мјеста. „Једно лице је по судском поступку ексхумирано и ми имамо информацију о само још једном лицу. Можда су пронашли нову локацију или је евентуално ријеч о седам

Комеморација

Позив на комеморацију у Вариводе и Гошић

Српско народно веће и Општина Кистање позивају на комеморацију у спомен на српске цивиле с подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције Олуја. Комеморација и верски помен у Вариводама одржаће се у среду, 28. септембра, с почетком у 12 часова, а након тога у Гошићу. У селу Гошић код Кистања 27. августа 1995. убијено је седам старијих особа: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56), а десетак дана раније убијен је и Гојко Лежаић (65). Сви убијени су били цивили, а у селу ни раније нити у време убистава није било никаквих ратних активности. Готово два месеца

Милорад Којић Фото: СРНА

Којић: Хрватска не жели да процесуира Крстичевића

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да је очигледно да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ ни у предмету против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Којић је оцијенио да у прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске из 2. јуна 2015. године, када су забранили приступ својим архивима, а било је изјава појединих пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена. „То је кривично дјело и Хрватско тужилаштво би требало предузети одређене радње и мјере да се испита да ли се заиста то десило“, изјавио је Којић новинарима у Бањалуци. Он је

Национал (фото: www.index.hr)

Национал: Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце

Нови Национал на насловници доноси причу о министру обране Хрватске Дамиру Крстичевићу, под насловом „Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце“. Национал наводи како доноси свједочанства и садржај досад непознате и заташкаване пријаве против потпредсједника Владе Хрватске због ратног злочина. Додаје се и како су хрватски војници изрешетали аутобус пун цивила те га потом погодили зољом и запалили. „Немам везе с тим, моја јединица тамо није била“, поручио је Крстичевић, наводи се. Као мјесто и вријеме догађаја наводе се Бравнице код Јајца, 13. септембара 1995. године, у склопу акције Маестрал. Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран српско становништво с тог подручја, међу

Озрен Милановић

Готовина као вересија

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Злочини у Олуји (архива)Фото: Jutarnji list

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у „Олуји“

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а.

Положени вијенци на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а. Поводом обиљежавања крсне славе МУП-а Републике Српске – Светог архангела Михаила, вијенце на спомен-плочу положили су и министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач и директор Полиције Дарко Ћулум, потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић. Вијенце су положили и делегације Борачке организације Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те града Бањалука. Митуном ћутње одтата је почаст погинулим припадницима МУП-а. Након полагања вијенаца, у Управи за полицијску обуку биће одржана свечаност, а за 11.30 часова планиране су изјаве за новинаре.

Потписивање Дејтонског споразумаФото: АП

21 година од Дејтона

21 година је прошла од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ. Споразум су након тронедјељних преговора, парафирали тадашњи предсједници, Србије Слободан Милошевић, тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. У Републици Српској данас је нерадни дан, јер се обиљежава републички празник – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Извор:

У Никинцима доказано да граната са Озрена, за коју је наводно одговоран Ђукић, није узрок трагедије

Притисци да се генерал Ђукић осуди

Виши суд у Београду одлучује да ли ће признати пресуду из Сарајева Новаку Ђукићу. Брамерц утицао на извршну власт да се умеша у рад суда – сазнају „Новости“ Виши суд у Београду је под невероватно снажним притиском да призна пресуду Суда БиХ, којом је генерал Новак Ђукић осуђен на 20 робије због случаја „Тузланска капија“. Како „Новости“ поуздано сазнају, огромни су притисци да се таква одлука што пре донесе, а ново рочиште у Специјалном суду заказано је већ у среду. – Пре неколико дана у Београду је хашки тужилац Серж Брамерц наставио са озбиљним притисцима на извршну власт у Србији, да се противно уставу, умеша у рад суда и да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.