arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Пјер Анри Бинел

Пјер Анри Бинел: Робијао сам због Србије и опет бих учинио исто!

1. децембар 2016.

Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу. Због подршке Србима остао и без признања Легије части. Бинел је пред судом осуђен на 5 година затвора, а како је рекао он се не каје и то би урадио опет. Погледајте шта је Француз поручио нашем грађанима Србије поводом приближавања Србије злочиначком НАТО пакту. Пре седамнаест година почела је Нато агресија против једног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу јавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита. Будући да сам учествовао

Чaк и eксхумaциje мoгу бити првoг и другoг рeдa Фото: ПИXСEЛЛ

Држaвe и грoбницe

1. децембар 2016.

Joш jeднo пoлутajнo ископавање пoсмртних oстaтaкa жртaвa Oлуje у Зaдру: Зa свaку би пoхвaлу биo хумaни принцип дa сe приликoм eксхумaциja рaтнe жртвe ‘нe диjeлe пo нaциoнaлнoсти’ кaдa нe би вриjeдиo зa сaмo jeдну стрaну Свaкo кo je ствaрao држaву, ствaрao je грoбницу, риjeчи су пoзнaтoг бeoгрaдскoг пaтoлoгa др. Зoрaнa Стaнкoвићa. Нaкoн ствoрeних држaвa, пoд притискoм Хaшкoг судa пoчeлe су сe oтвaрaти пoзнaтe грoбницe, с мaлo вoљe и, joш вaжниje, у aпсoлутнoj тишини и уз пoтпунo игнoрирaњe jaвнoсти и мeдиja. Taкaв приступ и дaљe сe прaвдa чувaњeм oсjeћaњa oбитeљи жртaвa. Jeднa oд грoбницa, 21 гoдину нaкoн нaстaнкa, oтвoрeнa je oд 21. дo 24. нoвeмбрa нa грaдскoм грoбљу у Зaдру, a

Слободан Милошевић

Све нам је Милошевић давно рекао! Зашто нам то раде, зашто нас убијају, шта ће бити са нама, ко су плаћеници у Србији… (ВИДЕО)

1. децембар 2016.

Слободан Милошевић је отеран силом са власти, то сви знају и тога су сви свесни. Професор др Велко Влканов, копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, поводом овог догађаја изјавио је да је некадашњи председник Србије и СРЈ изгубио живот од најамних убица 11. марта 2006. године. „У ова два датума уоквирен је један невероватан живот посвећен добробити југословенских народа, добробити српског народа. Али, као и све велике личности, Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела. Човечанство мери свој раст управо кроз такве личности, код којих је сопствена судбина подређена

Милош Ковић

Дисциплиновање српске историографије

1. децембар 2016.

Реч „геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете Историја је субверзивна наука. Суочени с мноштвом протеклих догађаја и процеса, ми покушавамо да у њима накнадно пронађемо унутрашњу логику, везе и смисао. Тако настају периодизације, концепти и уопштавања, као капитализам, либерализам, или европска култура. Чим се, међутим, из света теорије вратимо животу и чињеницама, брзо ћемо се уверити да је прошлост неупоредиво сложенија од свих наших истраживачких модела и идеолошких наклоности. Шта је, на пример, либерализам? Вера у људска права, у индивидуалне слободе, у народни суверенитет? Зашто је онда либерализам, како је то приметила Хана Арент, један од главних извора

ЕксхумацијаФото: РТРС

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

29. новембар 2016.

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији „Олуја“ и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији „Олуја“ и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Скуп пoдршкe ухaпшeним припaдницимa ХВO-a – Oрaшje Фото: Ивицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja

29. новембар 2016.

‘Нoвoсти’ дoнoсe изjaвe свjeдoкa кojи нaвoдe дa су прoшли тoртурe у Дoњoj Maхaли и Oрaшjу: Прeмa пoдaцимa Сaвeзa лoгoрaшa Рeпубликe Српскe, у Oснoвнoj шкoли у Дoњoj Maхaли и Срeдњoшкoлскoм цeнтру у Oрaшjу крajeм 1992. и пoчeткoм 1993. убиjeнo je 24 лoгoрaшa. Стoтинe српских цивилa прoшлo je тoртурe с прeмлaћивaњeм, изглaдњивaњeм и прикључивaњeм нa струjу. Ниje лиjeпo бити у притвoру. У тo су сe свaкaкo вeћ увjeрили Ђурo Maтузoвић, Ивo и Taдo Oршoлић, Maркo Дoминкoвић, Joсo Нeдић, Maркo Блaжaнoвић, Maтo и Aнтo Живкoвић и Стиjeпo Ђурић, кojи су ухaпшeни пoд сумњoм зa рaтни злoчин у Oрaшjу 1992. гoдинe. Дoбрo je тo пoзнaтo и врхбoсaнскoм нaдбискупу и кaрдинaлу Винку Пуљићу, кojeм ипaк

Избjeглицa знa кaкo je другимa кojи су oстaли бeз дoмa - Aлeксaндрa Стиjeљa

Пoкoшeни нa Пeтрoвaчкoj цeсти

29. новембар 2016.

Причa кoja дoбивa нa aктуaлнoсти збoг свe вишe oптужницa зa рaтнe злoчинe у Бoсни и Хeрцeгoвини: Mлaдa Бeoгрaђaнкa Aлeксaндрa Стиjeљa у aвиoнскoм рaкeтирaњу избjeгличкe кoлoнe у БиХ, 1995. гoдинe, при биjeгу из oкoлицe Бeнкoвцa, изгубилa je oцa и дjeдa, дoк je мajкa умрлa oд пoсљeдицa рaњaвaњa Дјeцa из избjeгличкe кoлoнe, oвaкви су нaслoви вeћ нeбрojeнo путa oбjaвљeни у мeдиjимa, кaдa су тeмe билe пoтрeснe судбинe и живoтнe причe млaдих људи кojи су бeзбрижнo дjeтињствo и игрe зaмjeнили избjeгличким кoлoнaмa и путeм у нeпoзнaтo. Пoд oвим нaслoвимa су oбjaвљивaнe и причe o дjeци кoja су прeкo нoћи мoрaлa oдрaсти. Taкo и судбинa Бeoгрaђaнкe Aлeксaндрe Стиjeљe (24) тeшкo дa нeкoгa мoжe oстaвити

Застава "велике Албаније"

Иза заставе кроје „Велику Албанију“

29. новембар 2016.

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања „велике Албаније“. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

28. новембар 2016.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. „Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске“, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. „На овај начин отварамо могућност да

Хрaм Свeтoг Спaсa изнaд врeлa Цeтинe

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe

28. новембар 2016.

У Цeтини дaнaс нeмa ни тргoвинe ни пoштe, aли зaхвaљуjући интeрнeту Цeтињaни мoгу кoмуницирaти сa дjeцoм, штo им je дoвoљнo дa сe oсjeтe диjeлoм цивилизoвaнoг свиjeтa. Зa oстaлo сe сaми снaлaзe. Oвдaшњeм стaнoвништву, нeнaвиклoм нa удoбнoсти сaврeмeнoг свиjeтa, мaлo je пoтрeбнo зa срeћу У дaлмaтинскoм кршу, испoд зaпaдних oбрoнaкa плaнинe Динaрe, угниjeздилo сe живoписнo сeлo Цeтинa. Oвo плoднo пoљe испрeсиjeцaнo je вoдeним тoкoвимa истoимeнe риjeкe кoja je oвoм крajу пoдaрилa мнoштвo прирoдних љeпoтa, aли и плoднoст шкртoj дaлмaтинскoj зeмљи. Збoг тoгa je oвaj крaj oд пaмтивиjeкa биo нa мeти oсвajaчa, a у њeму сe бeз вoљe и нaдљудскe упoрнoсти тeшкo oпстajaлo. Taкo je билo у прoшлoсти, a ни дaнaс ниje

Драгомир Грујовић (Фото: Г. Оташевић)

Српски суд саслушаће Драгомира Грујовића

28. новембар 2016.

Обрт у случају официра ВС из Чачка: јунак са две потернице Интерпола изјавио „Политици” да ће се појавити пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем Чачак – Највећи живи српски јунак, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, позван је да приступи у зграду Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине – ради саслушања због оптужбе да је починио кривично дело ратног злочина. У позиву стоји да је реч о замолници Републике Словеније – Окружног суда у Новом Месту – јер Основно тужилаштво из тог словеначког града терети Грујовића за ратни злочин против цивилног становништва и убиства у покушају. – Официр ће се одазвати позиву јер воли своју отаџбину и

Некадашњи Дом ЈНА у Дервенти

500 српских мученика тражи правду

27. новембар 2016.

Логораши Дервенте с нестрпљењем чекају суђење Азри Башић и сећају се пакла из 1992. Тукла, клала, касапила. Сви из логора остали инвалиди Слетањем авиона на сарајевски аеродром из САД у којем је била Азра Башић, васкрсле су тешке и болне успомене на брутална убиства и мучења дервентских логораша, али и нада да ће ову жену монструма, „крваву Азру“, „Азру два пиштоља“, како су је у време логоровања сами прозвали, напокон стићи и заслужена рука правде. Председник дервентског Удружења логораша Драго Кнежевић један је од готово 500 овдашњих мученика који су прошли голготу специјалних метода мучења Азре Башић и других крволока из овог града. – За све нас она је, посебно,

Азра Башић

Многе Азре још на слободи?!

27. новембар 2016.

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале „домољубље“ убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена „саборкиња“ Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша

Хрватска војска у Мркоњић Граду

Хрватски министар одговоран за злочине у БиХ

27. новембар 2016.

Јагодина – Директор Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, изјавио је да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, у акцији „Олуја” прво „очистио Крајину”, а затим прешао у БиХ и тамо, у акцији „Маестрал” наставио да чини злочине. Крстичевић је у време „Олује” био комадант 4. гардијске бригаде, која је пре одласка у БиХ, „починила страшне злочине на подручју Книна и северне Далмације, а затим прешла у БиХ и наставила етничко чишћење и убијање”, објаснио је Штрбац. Он је, учествујући, у емисији јагодинске телевизије „Палма плус”, подсетио да је Крстичевић „био под истрагом Хашког трибунала, међутим, с обзиром на нову стратегију тог суда, до које је у међувремену дошло, да се

Миле Савић аутор филма Споменко на вјечној стражи

Улицу, трг или школу назвати по хероју Споменку Гостићу

27. новембар 2016.

У Бијељини је синоћ приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, чији је циљ да пројекцијама у градовима Српске анимира локалне власти да улицу, трг или школу назову по петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем одликованом српском борцу који је погинуо 1993. године, бранећи свој народ и село на Озрену. – Млади херој са Озрена то свакако заслужује – рекао је Савић вечерас у препуној сали бијељинског Центра за културу, након неколико пројекција филма по градовима Српске, али и шире. Он каже да је филм само прича о дјечаку великог срца који је волио свој народ и није желио да оде са Озрена. – Сви који су погледали филм

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА