Отаџбински рат Архиве - Страница 228 од 504 - Јадовно 1941.

"Насљеђе": Сјећање на погинуле Фото: СРНА

Сјећање на погинуле и оне који су се борили за Српску

24. децембар 2016.

Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” данас су се, полагањем цвијећа на Споменик браниоцима Tребиња, сјетили свих погинулих и оних који су прошли кроз одбрамбено-отаџбински рат. Позиву из овог удружења да се окупе у 12.00 часова одазвао се велики број становника Требиња и сабораца погинулих. Предсједник удружења Саша Пешикан рекао је да не треба посебан датум да би се сјетили и одали почаст херојима који су погинули и свима онима који су се борили за Републику Српску. “Куцнуо је задњи час да се сјетимо, пробудимо и дозовемо памети. Јер, ако заборавимо и прећутимо истину, ако и даље будемо у том забораву подијељени и отуђени, нестаћемо као народ у потпуности. Заборавили смо

Међу идентификованим Србима свекрва и снаха Слијепчевић

23. децембар 2016.

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио је да се међу 20 српских жртава идентификованих у Загребу налазе и посмртни остаци Десанке Слијепчевић, старе 83 године и њене снахе Јелене Слијепчевић старе 60 година. Оне су за вријеме хрватске акције “Олуја” остале у селу Доњи Класнић код Глине, обје тешко болесне и непокретне. Почетком септембра 1995. нађене су мртве, док су њихова тијела ексхумирана прошле године из заједничке гробнице у Горњем Селишту. Међу посмртним остацима који су јуче идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину налазе се остаци Срба страдалих на подручју Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније у времену од 1991. до 1995. године. Идентификовани су Михајло /Петра/ Ћалић /1938/ из

Пaпигa нa суду

23. децембар 2016.

Да прaвo и прaвдa нису истo jaснo je из прaвoснaжнe прeсудe Oпштинскoг судa у Kaрлoвцу пoвoдoм oдштeтнoг зaхтjeвa влaсникa пицeриje кoja je у кaрлoвaчкoм грaдскoм нaсeљу Грaбрику билa минирaнa 15. oктoбрa 1991. гoдинe: умjeстo дa дoбиjу трaжeну oдштeту oд чeтири милиoнa кунa, тужиoци ћe мoрaти плaтити судски трoшaк oд 400.000 кунa. Влaсници, Mирjaнa Maрjaнoвић и њeн син Mилeнкo, пoдниjeли су тужбу зa нaдoкнaду прoтив пoчинитeљa минирaњa Дaниjeлa Kустуринa, у штo су билe урaчунaтe штeтa нa oбjeкту, oпрeми и нaмjeштajу тe изгубљeнa дoбит и кaмaтa. Tужeник je сa joш трojицoм минeрa, мeђу кojимa су билa двojицa пoлицajaцa кoja су нaбaвљaлa eксплoзив из службeнoг склaдиштa пoлициje, у Kaрлoвцу минирao вишe oд 30

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Документарни филм “Дјеца” данас премијерно у Хрватској

23. децембар 2016.

Документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, који је рађен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, данас ће бити премијерно приказан у Борову у Хрватској. Генерални секретар Српског народног форума Зоран Којић рекао је да српска заједница у Хрватској нема често прилику да се на овакав начин упозна са страдањем свог народа. “Премијерно приказивање овог документарног филма од изузетног је значаја, прије свега, за културу сјећања нашег народа из не тако давне прошлости”, истакао је Којић, који је главни уредник инфо портала Срба у Хрватској “Форум”. Он је навео да је циљ овог потресног, али истинитог свједочанства сажетог у филм, окупљање мајки и очева као и оних који ће то тек постати, те

Загреб: Идентификовани посмртни остаци 20 српских жртава

22. децембар 2016.

У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. Како је Саопштење Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту (13), Кореници (1), Дарувару (2), Бенковцу (1), Зрмањи Врело (1) и Машићкој Шаговини (2). Посмртни остаци су идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, методом анализе ДНК, и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних

Пред зградом Одељења за ратне злочине у Београду: адвокати Борут Шкерљ и Светозар Ж. Павловић са Драгомиром Грујовићем (Фото: Г. Оташевић)

Био сам спреман да погинем за отаџбину

22. децембар 2016.

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду: Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени. Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

22. децембар 2016.

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Коментар: Кости

20. децембар 2016.

Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести Већ више од две деценије породице несталих Срба, а који су побијени у рату у Босни и Херцеговини, на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и на Косову, чекају на вести да је пронађена кост или зуб или неки други део тела по којем се може утврдити да је то њихов син, брат, муж, отац… Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести. На “Веритасовом” списку несталих Срба из ратних дешавања у Хрватској налазе се 1.843 имена. Међу

Крума, тамо где су Србима вадили жива срца

20. децембар 2016.

Репортери Михаило Меденица и Игор Павићевић први су Срби који су успели да се врате из злогласне Круме на северу Албаније а да су видели стару школу у којој је деветнаестогодињем Србину извађено срце наживо, како је до најситнијих детаља описао затићени сведок Тужилатва за ратне злочине. Путем навише пролазимо прве авлије. Да ли си стигао да их видиш, мучениче, док су те возили селом? Јеси ли се надао да ћеш поново видети своје? Чини ми се да чују како ми срце дивља. Руком покривам да не виде како добује, кидише, ко псето на ланцу на незнанце… „Рекао сам вам, лоши, зли људи, видите како гледају?! Има толико лепих старих

На Бућа Потоку закопана тела 80 људи?

19. децембар 2016.

Породице жртава апелују да се не сме обуставити потрага за убијеним Србима у граду на Миљацки. Мандић: Бојим се да су свесно истраживали погрешне локације и прикривали трагове Бућа Поток и Алипашино поље су српска стратишта која крију тајну о убиствима више десетине сарајевских Срба, већином цивила, и правосуђе БиХ мора обновити процес ископавања и ексхумација на овим локација, али у тај посао на лицу места мора да буду укључени истражитељи из Српске, јер само тако се може доћи до истине! Ово је, за “Новости”, изјавио Милан Мандић, председник Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, огорчен због обустављања потраге за посмртним остацима Срба на овим локацијама. –

Навршило се 25 година од убиства Срба у Машићкој Шаговини

19. децембар 2016.

Данас се навршава 25 година од убиства 55 људи из села Машићка Шаговина, код Новске, које су заробиле, а потом на свиреп начин убиле хрватске снаге, предвођене генералом Винком Штефанеком, приликом упада у село током обиљежавања славе Светог Николе. За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. Међу заробљеним и убијеним житељима, био је 31 цивил и припадник Територијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије који су са њима прослављали Светог Николу. У нападу на село, које су више од 90 одсто чинили Срби, учествовали су припадници 108. и 121.

Од мајке ми остале само њене кости и писма, преживела страхоте Јасеновца, али не „Олују”!

19. децембар 2016.

Милан К., син Јулке Костањчек, једне од идентификованих жртава рата деведестих година прошлог века у Хрватској: Остао сам је жељан читавог живота Нема ни косе, ни зуба, само једна чељуст. А сећам се, имала је седу косу када ју је прогутала “Олуја”, у њеној 80. години. Преживела је страхоте Јасеновца и Други светски рат, али овај последњи деведесетих није успела. Остао сам је жељан читавог живота. Овако, у исповести за “Новости”, тешка срца говори син трагично настрадале Јулке Костањчек (1914) Милан К. после идентификације њених остатака у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, у овој установи, осим ове несрећне жене идентификовани

Преживјела Јасеновац убијена у “Олуји”

18. децембар 2016.

Међу посмртним остацима 17 убијених Срба у Хрватској, који су прије два дана идентификовани у Загребу, налазе се и посмртни остаци Јулке Костањчек /81/, која је преживјела усташки логор смрти Јасеновац у Другом свјетском рату, а убили су је припадници хрватске војске током акције “Олуја” 1995. године, саопштио је Веритас. Јулка Косањчек, рођена Кољанин, из села Дрљаче код Сиска, била је сама у селу када су у њега почетком августа 1995. године упали припадници хрватске војске и убили је. Све се дешавало током акције “Олуја”, односно напада хрватске војске на заштићено подручје УН сектор “Сјевер” и “Југ”. Старица је била удата за Хрвата Стеву Костањчека, а послије мужевљеве смрти живјела је

Одржан “Свесрпски крајишки сабор”

18. децембар 2016.

У Новом Саду одржан је “Свесрпски крајишки сабор” поводом Никољдана, крсне славе и дана Републике Српске Крајине /РСК/. Други “Свесрпски крајишки сабор” одржан је синоћ под слоганом “Док живе Крајишници, живјеће и Крајина”. Сабору је у Конгресном центру “Мастер” Новосадског сајма присуствовало око хиљаду људи, Срба из сјеверне Далмације, Лике, са Кордуна, Баније и Славоније. Предсједник Организационог одбора Сабора Драгомир Лалић рекао је да је из некадашње РСК у Србију дошло 500.000 Срба. “У Србију нас је дошло више од 500.000 и држава мора почети да се бави нашим бројним и великим проблемима. С друге стране, Срби морају да створе механизме и да представљају институцију која ће штити њихове интересе”,

Арбанаси гоне Србе са њихових стариначких баштина на Косову 1890. године

18. децембар 2016.

Рађено у канцеларији Начел. округа топличког — 11. маја 1890. године Боја Јаковљевић из Цркољеза, Јован Савић из Белице и Добросав Јефтић из Согрла, пећске нахије у Турској, престали су овом Начелству и изјавили следеће: Ми смо као земљеделци живили у нашим селима као староседијоци од памтивека; обделавали смо нашу земљу и гајили сточарство, — па тако смо и ове године засејали жито по њивама нашим као увек, окопавши кукурузе и уредили noвpћe; но нас у овоме нашем мирном живовању узнемирише Арнаути, разним кинењем и мучењем, а из којег узрока нас почеше од неког времена гонити не знамо, али ми смо силом и зулумом њиховим натерани били да нашу дедовину