Отаџбински рат Архиве - Страница 22 од 502 - Јадовно 1941.

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13. мај 2022.

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел „Сучевић“ (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

НАЈАВА: Промоција књиге Мирка Радаковића „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟

12. мај 2022.

Позивамо Вас на промоцију књиге “Кордун од љепоте до голготе“ дана 15.05.2022.год у 11 часова; Београд, Савски трг бр.9 (клуб “Никола Тесла“). О књизи говори академик Василије Ђ. Крестић. Мишљење Миодрага Којића књизи: „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟ Обавештавамо све љубитеље слободе, правде и историјске истине, да је у марту 2022.године на светло дана изњедрена вредна и значајна књига аутора Мирка Радаковића, пуковника у пензији, сведока многих догађаја и делиоца судбине са својим Pодом у борби за опстанак, (у наставку рата 1991‒ 1995.год.) српског идентитета и голих живота Кордунашког народа. Књига сугестивног назива „Кордун од љепоте до голготе‟ је веродостојан историјски документ, технички и естетски савршена, у издању три патриотска

Жељко Пантелић: У ПАКЛУ СКЕНДЕРИЈЕ – Прича о ратном злочину за који нико није одговарао (ВИДЕО)

7. мај 2022.

Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2. маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. Хало – изговорио је са зебњом.– Генерал Кукањац – представио се глас са друге стране.– Изволите друже генерале, капетан Лабудовић.– Лабудовићу, Шупут је са својима упао у заседу негде код Дома ЈНА, формирајте групу и крените да му помогнете и извучете рањене и погинуле. ОДМАХ! Погледао је за столом старешине диверзантског одреда којим је командовао. Седели су у тишини гледајући у ,,моторолу“ на столу, из које су допирали вапаји њихових колега

Београд: Служен парастос убијеним Србима из западне Славоније

2. мај 2022.

Навршава се 27 година од страдања Срба из западне Славоније у акцији хрватских оружаних снага под називом „Бљесак“. У Београду помен убијеним Србима из Западне СлавонијеФото: РТРС У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвијеће на споменик српским жртвама. Дани око првог маја сваке године српским избјеглицама из западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вјековних огњишта и избјегличке колоне преко „моста спаса“ у Градишци. – На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо послије размјене преминуо од посљедица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину – рекла је Драгана

Жарковић: 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба (ВИДЕО)

30. април 2022.

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба у западној Славонији која је била под заштитом УН – рекао је Крсто Жарковић, предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније. Жарковић је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије навео да су у моменту напада Срби имали само основно наоружање, те да је он као официр био главни преговарач да се заустави офанзива. – Акција „Бљесак“ је неспорни ратни злочин без преседана – поручио је Жарковић који је бивши командант МУП-а Републике Српске Крајине. Жарковић је нагласио да су Срби изгубили много, односно све у западној Славонији и да, како вријеме пролази, људи који су тамо боравили полако нестају.

Парастос поводом обележавања двадесет седме године од страдања Срба у Западној Славонији

30. април 2022.

Парастос за погинуле у хрватској војној операцији „Бљесак“ биће одржан у недељу 1. маја, с почетком у 11 часова у цркви Светог Марка, Београд. Као и сваке године, представници Удружења „Суза“, подсетиће на размере злочина и положити венце и цвеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 сати, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и деветоро деце. У време напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

„Дара из Јасеновца“ добија наставак

23. април 2022.

Редитељ Предраг Гага Антонијевић, после дуго одлагања, напокон је стао иза камере у Црној Гори како би наставио са снимањем пројекта „Даре из Јасеновца“ под називом „Задарска кристална ноћ“. Прослављени редитељ се у овом пројекту бави српским страдалницима током Другог светског рата, али и судбином деце која су преживела злогласни Јасеновац. Тим поводом Антонијевић је открио детаље пројекта: „Филм „Дара из Јасеновца“ се завршава тако што Дара и Буда успевају да се избаве из логора, али ми не знамо шта се после ужаса који су преживели десило с њима, каква је била њихова судбина, а кроз серију „Задарска кристална ноћ“ то ћемо испричати и заокружити тај циклус, што је мени

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

17. април 2022.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године. – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

15. април 2022.

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири. На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама,

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

11. април 2022.

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија” није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

Бивши логораши: За злочине у „Лори“ срамотна свака пресуда осим доживотне (ВИДЕО)

7. април 2022.

Бивши логораши сплитског логора „Лора“ кажу да је казна за ратне злочине над српским цивилима изречена бившем управнику овог логора Томиславу Дуићу и чувару Емилиу Бугури, срамотна и поражавајућа. Бивши логораши, које је у љето 1992. Хрватска војска заробила и одвела у ово мучилиште, кажу да је срамотно ниска пресуда за страхоте које су Дуић и Бунгур лично радили. – Срамотна је свака пресуда осим доживотне за оно што је управник логора Томислав Дуић радио. То се не може људски и разумно описати, те тортуре, а најмање двадесет пута сам о роме свједочио и давао исказе. Осим тога, ми смо и крунски свједоци да је Хрватска учествовала у рату у

У понедјељак предавање проф. др Милоша Ковића у 15 градова широм Српске!

27. март 2022.

Гранична полиција БиХ је на прелазу Вардиште 12. марта забранила улазак у БиХ професору доктору Милошу Ковићу, уз образложење да „представља пријетњу по безбједност БиХ“. Његова ријеч ипак прелази Дрину, гласније него икада. Низ патриотских организација и појединаца широм Републике Српске у понедјељак 28. марта организује онлајн предавање професора Ковића. Предавање ће бити одржано у салама, амфитеатрима, културним центрима и другим локацијама у 15 градова, од Бања Луке до Требиња. Ријеч цијењеног интелектуалца и професора на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду тако ће сви заинтересовани моћи чути у преносу уживо, на јединственом догађају који је ујединио Српску. „Као потомци народа који је увијек изнад свега стављао слободу, сматрамо

Помен за српске жртве у Сијековцу (ФОТО/ВИДЕО)

26. март 2022.

У Сијековцу код Брода, обиљежено је 30 година од стравичног злочина над српским народом, који су починиле хрватске снаге. Овом догађају присуствовали су предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Републике Српске. Помену су присуствовали и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, начелник општине Брод Зоран Видић, те представници осталих институција и организација, као и бројни грађани. Ресорни министар Душко Милуновић поручио је да ни жртве ни злочинци не смију бити заборављени и подсјетио да је у

24. марта у својим молитвама поменимо невино пострадале у злочинима НАТО агресора

22. март 2022.

Обавјештавамо вас да Управа храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик у четвртак 24.3. у 11 часова организују молитвено сјећање – парастос за жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Осим у Бањалуци парастоси ће бити служени и у Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу… и многим православним храмовима широм Републике Српске. Позивамо све српске родољубе да 24. марта у својим молитвама помену невино пострадале у овим злочинима НАТО агресора. Такође, позивамо и све оне храбре и истинољубиве људе широм свијета да се сјете жртава једног бројчано малог, али својим вијековним доприносом у борби против зла, великог европског народа који је крај