Отаџбински рат Архиве - Страница 207 од 504 - Јадовно 1941.

Данас парастос страдалим Србима у Западној Славонији

1. мај 2017.

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Након парастоса, представници Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, других сродних организација и грађани положиће вијенце и цвијеће на споменик страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије у оближњем Ташмајданском парку, најављено је из Удружења “Суза”. Војно-полицијска акција, коју је хрватска држава назвала “Бљесак”, друга је по масовности страдања Срба у рату на подручју некадашње Републике Српске Крајине. За само 36 часова, 1. и 2. маја 1995. године, протјерано је 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима је 57 жена и

Помен за прву жртву у Приједору у протеклом рату

30. април 2017.

У Козарској улици у Приједору, гдје је прије 25 година убијен двадесетогодињши полицајац Раденко Ђапа, данас је служен помен и положени су вијенци код спомен-плоче првој жртви у Приједору у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили Раденкови родитељи, пријатељи, те бројни мјештани из његовог родног села Горњи Јеловац, као и представници невладиних борачких организација, удружења, те становници Приједора. Радован Ђапа, Раденков отац, подсјетио је да је те ноћи његов син пошао на посао и да је упуцан са пет метака, од којих је посљедњи био у главу. Он каже да се свих протеклих година надао да ће починиоци бити откривени. “Тешко је живјети са том неизмјерном тугом, али ево сјећају

Навршавају се 22 године од злочиначке акције “Бљесак”

30. април 2017.

Сутра се навршавају 22 године од акције хрватских оружаних снага “Бљесак” на Западну Славонију, која је била под заштитом УН, у којој је убијено или се води као нестало 283 Срба од којих је 55 жена и 11 дјеце, док је српски народ протјеран из тог дијела Хрватске. Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на Западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор “Запад” и била је у саставу Републике Српске Крајине. Подручје на коме је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника

Без права на спомен-обиљежје жртвама “Добровољачке” и приступ мјесту злочина

30. април 2017.

Злочин паравојних муслиманских наоружаних формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, један је од првих и најкрвавијих злочина над Србима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату чије ране и данас боле, јер породице жртава никада нису добиле правну сатисфакцију, а федералне власти никада нису дозволиле постављање спомен-плоче невиним жртвама на мјесту злочина. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја, на дан страдања припадника ЈНА, само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у федералном Сарајеву, и та одлука је изнуђена понашањем кантоналних и федералних

Српски логораши: Злочине у Посавини правосуђе третира као мање битне

30. април 2017.

Српски логораши са подручја општине Оџак, над којима су у протеклом рату припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ примијенили 132 методе мучења, тврде да злочине почињене над српским народом у Посавини домаће правосуђе третира као мање вриједне. Предсједник Удружења логораша “Оџак `92” Милан Милетић рекао је Срни да је до сада процесуиран мањи број извршилаца, а да нико од чланова Кризног штаба Оџак, који су одговорни за затварање Срба у основну школу и фабрику “Стролит”, није ухапшен нити осуђен. “Само то што ни послије 25 година нико од њих није одговарао говори да их неко штити”, оцијенио је Милетић. Он је нагласио да су сви, који су до сада осуђени или

Потомци злочинаца из Другог свјетског рата наставили су крајем прошлог вијека малтретирање, убијање и прогон Срба са простора БиХ, Хрватске и Космета што је довело до тога да су поједини дијелови БиХ, Космета и готово цијела Хрватска данас без српског живља, закључено је у Београду на трибини "Ратови 90-тих у Југославији: српске жртве".

Због поновљеног злочина дио БиХ, Космет и Хрватска остају без Срба

29. април 2017.

Потомци злочинаца из Другог свјетског рата наставили су крајем прошлог вијека малтретирање, убијање и прогон Срба са простора БиХ, Хрватске и Космета што је довело до тога да су поједини дијелови БиХ, Космета и готово цијела Хрватска данас без српског живља, закључено је у Београду на трибини “Ратови 90-тих у Југославији: српске жртве”. Научни сарадник Института за савремену историју из Београда Ненад Антонијевић је у осврту на ратна дешавања у БиХ истакао да се често превиђа да је прва српска жртва у БиХ била Анка Зец из Босанске Дубице 13. септембра 1991. године и да ју је убила хрватска граната, а да су Хрвати свој злочиначки пир над Србима у

По Метохији…

29. април 2017.

У Високим Дечанима нашао сам јуче изгубљеног себе. И видео Божју милост. И Његову славу. И као никад у животу задрхатао пред свецима ископаних очију. Видео Дечане. Високе. Грешан и бедан, мали и пролазан, недостојан… Нисам их тако замишљао. А ко још од нас пролазних и слабих може да замисли Божију лепоту. Крстове дечанске. Еј, крстове дечанске. И стазу којом су ходали велики пред Богом и још већи у вери. Они који су радије остајали без очију, и без главе, и без себе него да остану без Њега и Његове милости. Они велики и непролазни. Ходао сам јуче светом лавром. А ноћас, кад су ми се те слике стале враћати,

Жарковић: Прикривена српска масовна гробница у Загребу!

29. април 2017.

Мирославу Вуковићу из села Медари, код Нове Градишке, заклани су најближи чланови породице – два стрица – Ранко и Милутин, као и њихове породице. Комшије Хрвати заклали су и Милутинову супругу Цвијету и седмогодишњу кћерку Драгану… Приредио: Миломир САВИЋ Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић тврди да се у близини загребачког гробља Мирогој налази прикривена масовна гробница у којој је више од 20 Срба убијених 1. маја 1995. године у операцији “Бљесак”. “Удружење располаже поузданим информацијама да су у непосредној близини загребачког Мирогоја покопани српски лешеви које су Хрвати покупили након операције `Бљесак`, чија се имена налазе на списку несталих, а за које се годинама сумњало да

Од убијања и протјеривања Срба Западне Славоније прошле 22 године

29. април 2017.

Хрватска војска је 1. маја 1995. године почела акцију “Бљесак”, током које је за два дана протјерано на хиљаде Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, и даље води као нестало. На српску област Западну Славонију, која је била саставни дио Републике Српске Крајине и под заштитом УН /Сектор “Запад”/, хрватске оружане снаге извршиле су агресију. Снаге УН тада су се једноставно повукле и оставиле српско становништво на милост и немилост хрватским јединицама. Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према “мосту спаса” преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске

Скот

27. април 2017.

Читао сам како је Кајл Скот говорио о „варницама“ између Албаније и Србије. У свом надахнутом говору позвао је на одржавање добрих односа, са чим би се свако нормалан морао сложити. Међутим, како се сложити са реченицом коју је овом приликом Скот више пута изрекао, а која гласи: „Оно што Србији треба и што треба региону је мање историје, а више државника.“? Да ли бисте можда хтели да ми потпуно избришемо своје памћење, па да нас ви научите новој историји коју нам кројите иза леђа већ деценијама, и то не само нама, већ целом свету? Или би лакше било да се сви американизујемо, па да ништа од историје и немамо

Парастос поводом 22. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „Бљесак„

26. април 2017.

Ове године као и до сада породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 01. маја 2017. године (понедељак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић

Веритас: Ексхумиране жртве у Хрватској су српски цивили

25. април 2017.

Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја. У саопштењу се наводи да је ексхумирано 36 посмртних остатака, те да хрватске страна тврди да је реч о неидентификкованим посмртним остацима из “Домовинског рата” особа погинулих 1995. године, који су “након спроведене хумане асанације” били укопани у појединачним гробницама. Комисија Владе Србије за нестала лица, чији представници су као стручни сарадници присуствовасли ексхумацији, међуитм, саопштили су да

Тројици вишегодишње затворске казне у случају "Лора 2"

Тројица војних полицајаца осуђена за ратни злочин у “Лори”

25. април 2017.

Због ратних злочина 1992. године против ратних заробљеника из бивше ЈНА и српских паравојних јединица у сплитском затвору “Лора”, тројица бивших војних полицајаца неправоснажно су осуђена на вишегодишње затворске казне у случају “Лора 2”. С обзиром на ранију правоснажну осуђујућу пресуду у случају “Лора 1”, у којем им се судило због ратних злочина против цивила, судија Жупанијском суда у Сплиту Владимир Живаљић пресудио је заменику управника Војно-истражног центра “Лора” Тончију Вркићу обједињену затворску казну од десет година, а припадницима 72. јединице војне полиције, Анти Гудићу и Анђелку Ботићу укупно по осам година затвора, пренела је агенција Хина. У случају “Лора 2”, Вркић је добио шест, а Гудић и Ботић по

Положени вијенци на спомен-обиљежја

24. април 2017.

Поводом Дана општине Градишка и 72 године од ослобођења у Другом свјетском рату данас су положени вијенци на спомен-обиљежја жртвама Народноослободилачког рата, на бисте народних хероја, спомен-костурницу и централно спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата. Начелник општине Градишка Зоран Аџић, рекао је да 72 године општина Градишка живи у слободи и да зато сви морају да је поштују, одржавају и брину да се општина што брже развија. “Локална управа ће се потрудити да се на спомен-обиљежје борцима одбрамбено-отаџбинског рата од 1991-1995. године поставе имена свих погинулих бораца, али исто тако ћемо настојати да инфраструктурно уредимо Градишку изградњом саобраћајница, опремањем Агроиндустријске зоне у Новој Tополи и отварањем спортске дворану за младе”, рекао

Служен парастос погинулим борцима ВРС

24. април 2017.

У Спомен-капели погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/, која је изграђена у порти Храма Свете Петке у брчанском насељу Грчица, служен је парастос за погинуле припаднике трећег батаљона Прве посавске бригаде. “Одали смо пошту нашим саборцима који су дали животе у одбрани Брчког и у стварању Републике Српске. То чинимо годинама, првог понедјељка у седмици послије Васкрса”, рекао је новинарима предсједник Борачке организације у Брчко дистрикту Живан Илић. Он је и овом приликом указао на тежак социјални положај демобилисаних бораца и породица погинулих припадника ВРС, нагласивши да би с циљем рјешавања њихових проблема било неопходно да се при Влади Брчко дистрикта формира одјељење за заштиту права борачке популације и породица