arrow up

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли „варали на контролном“, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

Још једном понижене Јошаничке жртве

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић оцијенио је данас да је пуштање на слободу без било каквих мјера забране за шесторицу осумњичених за свирепи злочин над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 19. децембра 1992. године, још једно понижавање жртава и увреда за преживјеле. Станковић је нагласио да у раду правосудних институција БиХ нема ништа ново и нормално, јер због злочина над Србима нико није осуђен или задржан дуже од пет дана. „То је један невиђен злочин да се дјеца од двије године закољу на кућном прагу, да то 30 година нико није осудио, да се држи у ладицама, а зна се појединачно ко је дјецу убио. Више нико

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

Позив на премијеру филма: „Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш“

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.

Зна се ко су злочинци а казне нема ни после 30 година

Навршилa се 31 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас”. У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде „Збора народне гарде” и специјалци из групе „Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња. Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. Хрватске „зенге” су у току дана, захваљујући

Данас комеморација поводом 31 године од убиства српске породице Зец

Антифашистичка лига Хрватске и Српско народно вијеће /СНВ/ организоваће данас у Загребу комеморацију поводом 31 године од убиства чланова српске породице Зец, које хрватско правосуђе никада није процесуирало. Комеморација ће бити одржана у 18.00 часова код Адолфовца на Сљемену, локалитету гдје су у ноћи са 7. на 8. децембра 1991. године убијене дјевојчица Александра и њена мајка Марија Зец. У саопштењу се наводи да ће на мјесту злочина, на којем ни 31 годину послије не постоји обиљежје на убиство мајке и кћерке Зец, говорити градоначелник Загреба Томислав Томашевић, након чега ће бити положене руже у знак сјећања на загребачку породицу Зец. Према подацима Информационодокументационог центра „Веритас“, припадници специјалне јединице МУП-а

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су „криве што су биле тамо у погрешно време“ на погрешном месту“. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта. – Само до тада

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом „Дана Републике“, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато“

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19.  „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: „Новости“ су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.

БИЛА СТУБ ПОРОДИЦЕ СВЕ ДО СМРТИ: Сахрањена бака Јока Миловановић

На мјесном гробљу Миросавци у општини Лопаре данас је сахрањена Јока Миловановић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске, Миодрага, Трипуна и Ђоје. Бака Јока Миловановић преминула је јуче у 90. години. – Опраштамо се од наше баке Јоке, једне од пет мајки у Републици Српској које су у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату изгубиле три сина, хероине – поручили су чланови Борачке организације Лопаре. Предсједник Општинске борачке организације Ристо Радић рекао је да је упркос свим животних недаћама, бака Јока окупљала преостали дио породице и остала њен стуб све до своје смрти. Сахрани су присуствовали родбина и пријатељи, Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва Милорада Додика, начелник општине Лопаре Радо Савић,

Митровданска битка 1992.

Ја, господине председниче, једино признајем суд српског војника и свог мученичког народа. Само њима полажем рачуне и ником више! Нас су сви оставили. Чекају да падне Невесиње, да се проспе Херцеговина. Пише: Мишо Вујовић Командант „Ви сте тај чувени командант Гушић?”, арогантно му се обратио председник Парламента. „Чуо сам свашта о вама, и доброг и лошег”, наставио је, састављајући густе обрве испод којих је продорним погледом гледао команданта једне од најуспешнијих бригада Војске Републике Српске. Пуковник је стајао у полураскораку, у модро зеленом комбинезону, заврнутих рукава до лаката. Сед, кратко ошишан, правилног, мало избораног лица, украшеног плавим очима, десном руком ослоњен на револвер, подсећао је на Ли Марвина из филма

Логор Рибарска колиба

Логор „Рибарска колиба“ jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе „Јесење кише“ под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу „Рибарска колиба“, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу „Рибарска колиба“

mali-grdjevac.jpg

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.