arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Imao sam 5 godina kada su mi pred očima ubili brata

25. februar 2023.

„To je bio jedan miran, običan dan, bili smo u gostima kod ujaka. Samo što smo stigli kući, stric je uzeo Miloša za ruku i poveo ga da nam kupi sladoled. Ljudi iz sela sedeli su ispred prodavnice, pili pivo, bilo je predveče otprilike… Odjednom je odjeknuo rafal, ja sam bio na mostu, tačno ispred prodavnice, Miloš je čekao da stric iznese sladoled… Sećam se samo da me je neko uhvatio za ramena i pribio uza zid, sledeće što pamtim je zvuk helikoptera i vrištanje…“ Tog dana 2000. godine, u Cernici, na očigled starijeg brata, strica, rođaka, komšija i jedinica KFOR-a, iz mitraljeza je ubijen četvorogodišnji dečak Miloš Petrović, dok

Novinar Simo Kljajić iz Gospića – likvidiran, zapaljen, identifikovan, ali i dalje s oznakom nestao

15. februar 2023.

Nešto pre podneva 12. oktobra 1991. novinar Simo Kljajić izašao je iz svog stana na prvom spratu u Ulici Dragana Rakića BB u Gospiću (danas Ulica kralja Petra Krešimira IV) pa, dijagonalno preko raskrsnice, otišao do čuvene Uglovnice da kupi hleb. I nestao. Autor: Jelena S. Spasić Kao takav se i dan danas vodi, iako je utvrđeno i presuđeno gde ga je i kako šest dana kasnije ubila hrvatska vojska. Najpre, ko je Simo Petra Kljajić. Rođen je 13. juna 1933. (u nekim dokumentima stoji i 20. jun) u Ploči. Po zanimanju je bio kovinotokar, tj. metalostrugar, kako pokazuju dokumenta čije je kopije Udruženju novinara Srbije (UNS) poslalo Hrvatsko novinarsko

Odživljeni film: Zašto nisam plakala dok sam gledala “Oluju”

7. februar 2023.

Odgledah “Oluju”. Čekala sam namerno da se malo slegne prašina, da prođe ona uobičajena euforija koja prati premijere ovakvih filmova. Čekala sam baš onako kako svake godine, na godišnjicu naše tragedije, čekam da prođu komemoracije, govori, parastosi, s jedne i slavlje i euforija s druge strane. Otišla sam u bioskop sama jer uvek mi je tako najlakše da se suočim s mukom i iskušenjem. A baš to sam očekivala od filma koji se bavi temom koja mi je obeležila život. Iako sam poslednjih dvadesetak dana pročitala i čula najrazličitije komentare (od osporavanja do divljenja) po glavi mi se “motala” samo jedna rečenica Jove Maksića. Baš uoči premijere, Jovo, koji inače tumači

Momčilo Diklić: Srbi su u 20. veku izgubili 30-40 odsto svojih teritorija

6. februar 2023.

U svemu ima i naše krivice i nesnalaženja. Recimo, mi nisimo umeli na pravi način da objasnimo genocid koji je izvršen nad nama u Drugom svetskom ratu i etničko čišćenje u ratu devedesetih. Mi nemamo muzej genocida. Pravo pitanje, koje niko ne poteže, je: koliko su Srbi izgubili svojih tertorija u 20. veku? Okvirno, između 30 i 40 odsto! Izgubili smo sve teritorije u Slavoniji, Dalmaciji, u ostatku Hrvatske, a valja podsetiti da je čak 91 opština u Banovini Hrvatskoj, pred Drugi svetski rat, imala većinsko srpsko stanovništvo, a svaka je imala bar po nekoliko hiljada stanovnika. Srbi su izgubili opštine u Bosanskoj Krajini i u Hercegovini. Izgubili smo kosovskometohijske

Biljana Kovačević: Olujni film Miloša Radunovića

30. januar 2023.

Publika je bez reči pošla iz sale. Možda je ta tišina jedina istina o filmu ‒ da je Oluju nemoguće prikazati, ali da se to mora, da nas ova zemlja ‒ jednom ‒ ne bi progutala. Foto: Instagram Pribojavala sam se filma o Oluji. Kad sam pre nekoliko nedelja saznala da jedan reditelj ‒ od svih reditelja ‒ prvi put govori o ovom događaju, zapitala sam se zašto to radi: nas da podseti na ono sa čime živimo svaki dan i ne znamo da živimo, ili sve druge koji su u avgustu pre skoro dvadeset i osam godina igrali na plaži pikado i uspešnije tu pogađali metu nego što bi

VINKOVCI: 31 GODINA OD UBISTVA PORODICE ZMAIĆ – ZLATKO, BRANKA I ĆERKA NINA UBIJENI U STANU

30. januar 2023.

U ponedeljak 30. januara navršava se tačno trideset i jedna godina od zločina u Vinkovcima kada su na taj dan 1992. u svome stanu u centru grada ubijeni su domaćin Zlatko Zmaić (48), njegova supruga Branka (48) i ćerka Ninoslava, koja je imala samo 19 godina. Reč je zaboravljenom događaju koji nikada nije bio interesantan ni političarima, ni predstavnicima nevladinih organizacija ali ni pravosudnim institucijama. Ovo su nespomenute žrtve građanskog rata koji je vođen u periodu od 1991. do 1995. godine a reč je o običnim ljudima, civilima koji su svoju nacionalnost, nažalost, platili životom. Zmaići su odlučili da ostanu u svom gradu i onda kada su Srbi masovno u

Miodrag_Linta.jpg

Linta: Sramno prisustvo ambasadorke Jelene Milić na promociji knjige Mate Granića

27. januar 2023.

Mate Granić je bio jedan od najbližix saradnika ratnog zločinca Franje Tuđmana. Za vrijeme zločinačke acije „Oluja“ bio je ministar spoljnih poslova. Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocjenjuje da sramno prisustvo ambasadorke Srbije u Zagrebu Jelene Milić na promociji knjige „Diplomatska oluja“ Mate Granića predstavlja ponižavanje srpskih žrtava i duboku uvredu za preživjele u zločinačkoj akciji „Oluja“, sve prognane Srbe, kao i za čitav srpski narod. Posebno je skandalozna činjenica da se ambasadorka Milić pohvalila na tviteru da joj je Mate Granić potpisao njen primjerak i da se nada da će knjiga, kako kaže, pomoći u rasvjetljavanju okolnosti koje opterećuju naše odnose.  Jelena Milić se pravi da ne

BEOGRAD. 28. JANUAR 2023. GODINE: Projekcija dokumentarnog filma „Put Srba sa Neretve“ (VIDEO)

25. januar 2023.

U subotu 28. januara 2023. godine sa početkom od 20 časova u svečanoj sali beogradske opštine Stari Grad (Makedonska 42) biće prikazan dokumentarni film Stevana Salatića. Film svjedoči o sudbinama ljudi koji su u pogromu Srba iz doline Neretve napustili svoja ognjišta i spas od rata potražili širom regiona i svijeta. Film je sabrao 13 životnih priča ljudi koji su 1992. godine bili među 35.000 Srba iz doline Neretve koji su bili prinuđeni da napuste svoja ognjišta i spas od rata potraže širom regiona i svijeta. Autor filma Stevan Salatić smatra da se u tim pričama može pronaći svaki Srbin Mostarac koji je tih godina koračao putem Srba sa Neretve.

VERITAS: Saopštenje povodom godišnjice stradanja ravnokotarskih Srba 22. januara 1993. godine (akcija “Maslenica”)

22. januar 2023.

Dana 22. januara 1993. godine, hrvatske oružane snage napale su južne delove Republike Srpske Krajine (RSK) pod kodnim nazivom “Maslenica”. Agresija je izvršena tokom sprovođenja „Vensovog plana“, koji je godinu dana ranije RSK stavio pod zaštitu mirovnih snaga UN (UNPROFOR). Bila je to treća agresija Hrvatske na zaštićeno područje UN, u koje je primljena dve godine ranije. U narednih nekoliko dana hrvatske oružane snage uspele su da zauzmu nekoliko desetina kvadratnih kilometara u Ravnom kotaru, uključujući aerodrom Zemunik i nekoliko brda na Velebitu, i da ovladaju branom Peruća i hidroelektranom. U ovoj agresiji najviše su stradala tri srpska sela: Islam Grčki, Kašić i Smoković, kao i etnički mešovita sela: Murvica,

Parastos žrtvama srpskog naroda u Ravnim Kotarima i na Malom Alanu 1993. godine

21. januar 2023.

Ove godine kao i do sada, porodice nestalih i poginulih Krajišnika obilježiće Parastosom 30. godišnjicu stradanja srpskog naroda u Ravnim Kotarima (Maslenica 93) i na Malom Alanu. Parastos će se služiti u crkvi Svetog Marka, u Beogradu, 22.  januara 2023. godine (nedelja),  s početkom u 11 časova. Nakon parastosa, u tašmajdanskom parku biće položeno cvijeće na spomen ploču stradalim Srbima. Vaše prisustvo parastosu značilo bi saosjećanje sa našim porodicama koje su izgubile svoje najmilije. S poštovanjem, Predsednica: Dragana Đukić Stratišta Otadžbinskog rata: Maslenica

Ponovljeni vandalizam na pravoslavnom groblju u Vukovaru

11. januar 2023.

Na pravoslavnom groblju u Vukovaru nepoznati počinilac ili više njih uništio je nekoliko nadgrobnih spomenika. Piše: Maja Milanović Nekoliko građanki Vukovara koje redovno obilaze spomenike svojih predaka na starom pravoslavnom groblju u Vukovaru primetile su da je nekoliko nadgrobnih spomenika oskrnavljeno i porušeno. Predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Dejan Drakulić, vukovarski sveštenik Saša Kuzmanović i zamenik gradonačelnika Vukovara i predsednik gradske organizacije SDSS-a Srđan Kolar u ponedeljak, 9. januara, obišli su uz prisustvo policije navedeno groblje sa željom da počinilac što pre bude pronađen. – Danas smo ovde došli na pravoslavno groblje gde je po saznanjima naših sugrađanki tri ili četiri spomenika nasilno porušeno. Međutim, kada smo došli videli

Đurđica Dragaš: Moje čudo u čudnoj 2022. godini

2. januar 2023.

Kraj jedne i početak nove godine, vreme kada pravimo planove, ali još više podvlačimo crtu, zbrajamo i oduzimamo, razmišljamo o proteklih dvanaest meseci. Da li smo mogli bolje, jače, uspešnije? Jesmo li ispunili obećanja data  sebi i drugima, jesmo li “varali na kontrolnom”, razočarali ili usrećili svoje bližnje, možemo li da, bez stida, pogledamo svoj odraz u ogledalu? Iako je sigurno mnogo onih koji se ne osvrću i ne prave planove, onih koji žive samo za danas, verujem da je ipak više nas koji sebi postavljamo sva ova pitanja! Sećam se… i 2022. smo dočekali bez snega, u debelom plusu. Nije nam ipak, onako globalno, donela baš mnogo sunca i lepote.

Još jednom ponižene Jošaničke žrtve

21. decembar 2022.

Predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije Foča Srđan Stanković ocijenio je danas da je puštanje na slobodu bez bilo kakvih mjera zabrane za šestoricu osumnjičenih za svirepi zločin nad srpskim civilima u Jošanici na Nikoljdan 19. decembra 1992. godine, još jedno ponižavanje žrtava i uvreda za preživjele. Stanković je naglasio da u radu pravosudnih institucija BiH nema ništa novo i normalno, jer zbog zločina nad Srbima niko nije osuđen ili zadržan duže od pet dana. “To je jedan neviđen zločin da se djeca od dvije godine zakolju na kućnom pragu, da to 30 godina niko nije osudio, da se drži u ladicama, a zna se pojedinačno ko je djecu ubio. Više niko

NAJAVA: „Ako te se sjetim jednom samo“

21. decembar 2022.

Projekcija dokumentarnog film „Ako te se sjetim jednom samo“, djelo Mire Lolić Močević Blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija, ukazana nam je velika čast da u prestonom gradu naše Srbije, u Hramu koji je svetinja i ponos svih Srba, predstavimo projekat u koji smo svi mi zadužbinari iz Republike Srpske zajedno utkali svoje srce – Zadužbinu za Kosovo i Metohiju. Dokumentarni film „Ako te se sjetim jednom samo“, djelo naše sestre u Hristu Mire Lolić Močević, kojoj dugujemo beskrajno hvala za njen trud, pokretna je slika života Srba na Kosovu i Metohiji danas. Slika pred kojom nijedan Srbin, gdje god da živi, neće ostati ravnodušan. Veliku zahvalnost za podršku

Poziv na premijeru filma: “Čiko,ja sam živ, nemoj da me ubiješ”

21. decembar 2022.

Film je priča o Draganu Vasiću dečaku iz Sarajeva koji je jedini preživeli svedok užasnog zločina koji se desio početkom juna 1992 g. u naselju Ledići pored Sarajeva. Dragan Vasić tada star svega 11 god. života je uspeo da preživi pukom srećom i spašen je zahvaljujući vojniku Izi Veliću jer ga je odveo na Igman doktoru Mustafi Pintol. Odveo ga je kod svojih roditelja, a kasnije je razmenjen. Tako je Dragan Vasić postao jedini preživeli očevidac onoga što muslimanska propaganda decenijama pokušava da zataška. Autor filma je Gvozden Šarac a film je izašao u produkciji RTRS septembra 2021 godine. Film će se prikazati u skupštinskoj sali opštine Zvezdara 24.12.2022 god.

NAJNOVIJE VIJESTI

CIPELICE

– O, Mirko, oči moje, poterajde to ja’nje u pojatu i dođider

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA