arrow up
Бијељина: Слава града Фото: СРНА

Бијељина: Одата пошта палим борцима и одржано „Пантелинско духовно вече“

Представници града Бијељина и бројне званице и гости синоћ су, поводом прославе крсне славе града – Светог Пантелејмона, положили вијенце и цвијеће на Споменик палим борцима у одбрамбеном-отаџбинском рату. Осим градоначелника Миће Мићића и предсједника Скупштине града Славише Марковића, пошту су одали и министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Међу бројним званицама и гостима били су представници градова Лангенхаген, Крушевац, Шабац, Лозница, сусједних општина Лопаре и Угљевик, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Полицијске управе Бијељина, посланици у Народној скупштини Републике Српске и парламенту БиХ и градски одборници. Након полагања

Љубан Каран

Наставак великог америчког плана за Балкан

Пише: Љубан Каран Официрски кадар Хрватске војске пре злочиначких војних операција „Бљесак“ и „Олуја“ био је склепан од неколико карактеристичних групација, углавном међусобно супростављених. Прва групација били су генерали, официри и подофицири дезертери из ЈНА, који су имали војна знања, али им се из центара који су управљали ратом није веровало. Њихова постављења била су климава јер су у сваком од њих видели агента КОС и сумњали у искреност њихових намера да се боре за проусташку Хрватску. Непрекидно су били под надзором хрватских контраобавештајних служби које је преотела усташка емиграција и чекала се прва прилика да их неко поуздан замени. Проблем је био недостатак војних кадрова, тако да је улога

Посјетом хумкама и прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 25 година од страдања укупно 12српских цивла у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца.

Нико није одговарао за убиство 12 Срба

Посјетом хумкама и прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста на братуначком гробљу, данас је обиљежено 25 година од страдања укупно 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убиле муслиманске снаге. Митар Јовановић из Јежестице, који је био очевидац напада муслиманских снага из Сребренице на то село, каже да су мјештани били на њивама када су запуцали, упали у село и почели убијати и палити. „У кући су ухватили браћу Анђелка и Драгана Млађеновића. Анђелку су одсјекли главу, а Драгана су изболи и слупали му главу из које се просуо мозак по путу“, присјећа се он.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

Обиљежено 25 година од одбране Градишке

У спомен-комплексу у Бок Јанковцу у градишкој општини данас је служен парастос и положени вијенци поводом 25 година од одбране Градишке и Републике Српске од агресије хрватске војске, када је живот изгубило 16 српских бораца. Замјеник начелника Градишке Огњен Жмирић рекао је да је 16 погинулих бораца на Боковима учествовало у одбрани не само Градишке, него и цијеле Републике Српске. „Tим људима дугујемо неизмјерну захвалност. Када су ти храбри људи узели пушку у руке моја генерација је тек кренула у основну школу. Tа генерација тада није била свјесна значаја њиховог херојског чина, али данас на све то гледа потпуно другачије. Дати живот да бисмо ми данас живјели у слободи је

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Драгутин Стевановић

Коментар: Списак

Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… На годишњицу погрома Срба из Хрватске огласиле су се и сирене за узбуну. Широм Србије, али и по иностранству, служени су парастоси. Паљене су свеће и минутом ћутања одата пошта убијенима. Обећали смо још једном да жртве неће бити заборављене и указали на судбину прогнаних. Достојанствено. И ову, 22. годишњицу „Олује“, међутим, дочекали смо без коначних бројки. Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… Зато су минуле

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Ђорђе Ивковић: „ОЛУЈА“ – две деценије америчке лажи

У Хагу је просута утроба Западној цивилизацији. Весели мародери се добро осећају. Председник Хашког трибунала Теодор Мерон сматра да је тај суд „стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције“, чију правичност потврђују и ослобађајуће пресуде хрватским генералима за злочине у „Олуји“. Утом се јавио и први амерички амбасадор у другој Ендехазији, Питер Галбрајт, откривши коначну истину да „Олуја“ беше освета за „Сребреницу“. Ништа више од тога, али ни мање. Вели Галбрајт: „Да Ратко Младић, тај брутални кољач, тај безобзирни, луди убица, да он није наредио Сребреницу, ми не бисмо дозволили пад Крајине…“ Због Младића, „бруталног кољача, безобзирног и лудог убице“, Америка је дозволила Хрватима да буду нежни кољачи, обзирне

Градишка Фото: СРНА

Данас обиљежавање 25 година од одбране Градишке

У спомен-комплексу у Бок Јанковцу у градишкој општини данас ће бити обиљежено 25 година од одбране Градишке од агресије хрватске војске када је живот изгубило 16 српских бораца. Помену ће присуствовати и делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине потпредсједник парламента Ненад Стевандић и народни посланици Славко Дуњић и Дарко Бањац, саопштено је из Народне скупштине. Програмом обиљежавања 25 година одбране Градишке „Бокови 1992-2017“ предвиђено је служење парастоса погинулим борцима, полагање вијенаца, те обраћање званичника и културно-умјетнички програм. Програм ће почети у 12.00 часова. Припадници јединице Хрватске војске „Бербир бојна“ у раним јутарњим часовима прешли су ријеку Саву 8. августа 1992. године у мјесту Бокови и напали српске одбрамбене положаје.

Смрт нa кућнoм прaгу

Злoчини нaд Србимa у ‘Oлуjи’ и нaкoн вojнe oпeрaциje: Зa рaзлику oд злoчинa у сeктoру Jуг кojи су бaр прeтрeсeни прeд Хaшким судoм, зa злoчинe нa пoдручjу бившeг УН-oвoг сeктoрa Сjeвeр, oднoснo с прoстoрa Бaниje и Koрдунa, joш ниткo ниje прoцeсуирaн Мoja мaти убиjeнa je 5. aвгустa oкo 13 сaти. Ja сaм биo 100 мeтaрa дaљe. Сaкривeн изa врбe. Видиo сaм 14 вojникa ХВ-a. Чуo сaм двa пуцњa. Видиo сaм дa мoрaм ићи. Maтeр je oстaлa лeжaти мртвa. Имaлa je 82 гoдинe. Убили су je и joш су joj oдсjeкли руку. Двaдeсeт и пeт дaнa нa тoм мjeсту лeжaлa je мртвa, oндa су дoшли сa врeћaмa и пoкoпaли je у книнскo грoбљe

Иван Ловрић

КОМЕНТАР: Казалиште

Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да „спусте лопту“ Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да „спусте лопту“. Али, ево неколико примера да су, ипак, одговорили са „мало морген“. Додуше, централна „утакмица“ у Книну, где се окупила хрватска политичка репрезентација, прошла је са мање тензија. Али, лопта је пребачена у „двориште“ у Слуњу, где је главни „играч“ био Марко Перковић Томпсон, познат по песмама које величају фашизам и усташтво. Дакле, то што није ове године певао у Книну, не значи

Рјешавати статусна права Срба умјесто прославе „Олује“

Неприхватљиво је за цивилизовану Европу и Хрватску, као чланицу ЕУ, да се током прославе „Олује“ у Книну, који је вијековима био српски, велича усташтво, уз повике „За дом спремни!“, чиме се додатно спречава повратак Срба, распирује национализам и мржња према свему што је српско у тој земљи, указује предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа.  „Власти у Хрватској би, умјесто прославе `Олује`, и све веће експанзије величања `усташтва` у друштву, требало више да раде на враћању станарских, радних, пензионих и имовинских права протјераних Срба из Хрватске“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је нагласио да чланови овог удружења неће одустати од рјешавања статусних права

Спомен-крст у Јањилама код Босанског Петровца Фото: СРНА

У Јањилама служен парастос за Крајишнике погинуле у „Олуји“

Код спомен-крста у Јањилама код Босанског Петровца данас је служен парастос за Србе погинуле у избјегличкој колони која се повлачила из Републике Српске Крајине усљед бомбардовања хрватске авијације током акције „Олуја“ 1995. године. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да, нажалост, ни након 22 године нико није одговарао за овај стравичан злочин, а Тужилаштво БиХ, и поред давно датог обећања, није подигло оптужницу. „Тужилаштво БиХ за ратне злочине годинама води истрагу о овом злочину, сарађивали су о овом питању са `Веритасом`, а њихови истражитељи су више пута у Београду саслушали преживјеле свједоке и на десетине тешко повријеђених, прикупили су комплетну документацију и давно обећали подизање оптужнице“, истакао

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 07. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Хрватска: „Мој син није знао да је ‘четник’, све до школе…“

Село Чиста Мала, у подножју Равних Котара у Хрватској, на 50-так километара од Книна, пре „Олује“ имало је више од 800 становника, православних Срба. Сада, 22 године касније, има их једва 80 и махом су старији људи. „Кад се сетим, почнем се трести…“, те речи, једне од бивших мештанки, која сада само лети долази у породичну кућу, одбијају се о зидове напуштених камених костура некадашњих кућа. За време рата ту је била прва линија фронта и тада је локално становништво много пропатило, а скоро све куће су сталним гранатирањем претворене у рушевине. Неке су обновљене, нешто уз помоћ хрватских фондова, а махом средствима самих мештана. Ипак, није све обновљено и

Колинда ће опростити Србима што су их усташе живе спаљивале

„Олуја“ може бити тачка сагласја Срба и Хрвата ако Китаровићева, Пленковић или неко после њих ко представља Хрватску прво клекне као Вили Брант и искрено се поклони жртвама, а потом, да би сви поверовали, укине за вјеки вјекова прославу етничког чишћења као национални празник. „Показала нам је шпорет и рекла: ’Погледајте, овдје сам кухала ручак за мајку. Погледајте ову спаљену шерпу, у њој сам кухала ричет, мајка ми је имала 81 годину и била је непокретна. Лежала је у кревету‘. Отац те жене је био уз мајку. И он је имао 81 годину. Чули су лавеж паса и звук некаквог транспортера. Рекла нам је како су она и отац побјегли уз брдо у близини и показала нам мјесто

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тито и Степинац

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.