arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото Драган Миловановић

У Хрватској Срби мењају веру да се запосле

15. октобар 2017.

Судбине: Са нашим саународницима у готово пустим селима у западној Хрватској. Већина младих отишла, стари умиру. О будућности ретко ко и да сања ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА У Личком засеоку Пољану нема ни пута ни трговине, а повратник Миле Цвијановић машта о одласку, деда Раде Савић у Ћорама крај Двора маше пролазницима како би бар разменио коју реч, у Турићу у близини Книна, повратничком пару Билбија доносе воду да преживе топла лета, а Момчило Јовић након што се вратио у Риђане у Далматинској загори љубоморно чува стару воденицу која га подсећа на срећнију младост када је Срба овде било много више. Прича је то до приче о несрећној судбини Срба

Када су откопали Гишку, уследио је шок, његово тело није иструлило

15. октобар 2017.

У селу Безјову код Подгорице положен у земљу Ђорђије Божовић Гишка, страдао у Госпићу септембра 1991.. слутећи смрт тражио да почива са родитељима и прецима у заједничкој гробници У селу Безјову код Подгорице положен у земљу Ђорђије Божовић Гишка, страдао у Госпићу септембра 1991… слутећи смрт тражио да почива са родитељима и прецима у заједничкој гробници. Сабрали су Гавро, Милена и Ђорђе – Гишка, командант Српске гарде у суботу своје Божовиће и Мићковиће, бројне пријатеље, саборце на путу до вечне куће – гробљу Мартиника села Безјова у каменитим Кучима, повише Подгорице. Сестра Ђорђа Божовића, Славица и ћерка испунуле су завет брата и оца Ђорђа који јој је дао доласком “Српске гарде” у Госпић на ратиште. Он је 14.

Село Трубар - Српски повратници без струје Фото: РТРС

У 21.вијеку немају струју- Срби повратници у села код Бихаћа заборављени од свих!

14. октобар 2017.

У 21. вијеку српски повратници у селу Трубар, заселак Ваган, које припада Бихаћу и Федерацији БиХ, од повратка на родна огњишта живе без струје. Куцали су кажу на сва врата, међутим помоћи нема. Након рата у ово мјесто вратило се 20 породица, гдје данас живи само седам домаћинстава. У заселак Ваган у селу Трубар, електрична енергија доведена је још 1969. године. Данас српски повратници живе као у каменом добу, струје нема. – Жалосно је да, када мораш скувати кафу да попијеш, а хвала Богу у нашим годинама то ј еобичај, мораш ложити ватру на 41 степен врућине, прича Боро Родић из Вагана. – Највећи проблем је фрижидер за храну, телевизија. Сада

Високи судски и Тужилачки савет / Фото Независне

У рату мучили Србе, а данас деле правду

14. октобар 2017.

Центар за истраживање рата тражи од ВСТС да разреши девет судија и шест тужилаца. На списку Центра и судија Максумић, председавајући Већа које је ослободило Орића Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих упутио је Високом судском и тужилачком савету БиХ информацију са именима девет ратних судија и шест тужилаца за које сматра да су дискриминаторски поступали у предметима ратних злочина, вођеним против Срба. На списку се, између осталих, налази и судија Шабан Максумић, председавајући Судског већа које је донело ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Од ВСТС Републички центар за истраживање рата захтева да се ове судије и тужиоци разреше дужности, јер су били ратне судије и затварали

У Требињу уручена одликовања за 11 погинулих бораца из Херцеговине

14. октобар 2017.

У Требињу су данас уручене Медаље заслуга за народ за 11 погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја источне Херцеговине, који су постхумно одликовани указом предсједника Републике Српске Милорада Додика На свечаности у сали Скупштине града Требиња представницима породица погинулих бораца са подручја Требиња, Билеће, Гацка и Невесиња одликовања је уручио генерални секретар у кабинету предсједика Републике Српске Синиша Каран. Изасланик предсједника републике подсјетио је да је ове године, поводом Видовдана – Дана и крсне славе Војске Републике Срспке и 15. септембра – Дана погинулих и несталих бораца, предсједник Додик постхумно одликовао 399 бораца Војске Републике Српске. „Ово је симболичан чин захвалности, највећег поштовања и признања предсједника, свих грађана Републике Српске

Бијељина, Специјална полиција - сјећање, парастос Фото: СРНА

Бијељина – Обиљежено 25 годна од формирања Четвртог одреда Специјалне полицје (ВИДЕО)

13. октобар 2017.

Пред Спомен-обиљежјем погинулим полицајцима испред Полицијске управе Бијељина данас је служен помен погинулим борцима Четвртог одреда Специјалне полиције, чиме је обиљежено 25 година од формирања тог одреда. У Бијељини је обиљежено 25 година од оснивања Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције МУП-а РС, једне од ударних елитних јединица у Одбрамбено-отаџбинском рату. Припадници ове јединице дали су немјерљив допринос у стварању Српске, истакли су војни ветерани, одајући почаст погинулим саборцима. Испред споменика погинулим припадницима МУП РС, у кругу Полицијске управе у Бијељини, вијенце су положиле бројне делегације институција и удружења ветерана. На ратни пут Четвртог одреда специјалне полиције, формиране 1. октобра 1992. године, подсјетили су некадашњи припадници и команданти једне од елитних

Амир Реко

Спасао 45 Срба, а три дана раније убили су његове

13. октобар 2017.

Амир Реко из села Гудељ код Горажда, бивши је официр ЈНА, који је спасао 45 српских цивила из села Бучје од сигурне смрти. Он је то учинио само три дана након што му је српска страна у кући спалила мајку и неколико чланова породице. Амир Реко рођен је у малом селу Гудељ, код Фоче, у којем су живели и Срби и Муслимани. Ту је растао, а мајка га је учила да буде фино васпитан, да постује старије, да буде човек. Да упише Војну академију, Амир је желео још као мали, водили су га његова борбеност и жеља за правдом, али и жеља да на њега буду поносни родитељи, село, мештани.

Стaри Вуjaдин и њeгoви другoви

13. октобар 2017.

Moja мajкa знaлa je рeћи: синe, у свaкoм сeлу грaди кућу. Oд рaтa, кaдa сaм oд смрти спaсиo нeкoликo Хрвaтa кoje и дaнaс срeћeм, знaм нa штo je мислилa Тo штo смo, прoлaзeћи пjeшицe крoз сeлo Дрaгoтинa, примjeтили у jeднoм двoришту бркaту људину кaкo с цигaрeтoм у устимa oштри кoсу и ниje биo бaш нeкaкaв рaзлoг дa сврaтимo. Нo кaдa je дoмaћин грoмким бaритoнoм упитao: ‘A кoja си ти бaрaбa?’ – ниje нaм билo другe нeгo ући у двoриштe. Ширoк oсмиjeх и стисaк рукe Вуjaдинa Гaљeнa брзo je избрисao крaткo чуђeњe и нeдoумицу, a кaдa смo кaзaли дa je нижeпoтписaнa бaрaбa нoвинaр, oдмaх je пoнудиo дa сjeднeмo. С тим људимa сaм рaдиo

Унска слагалица страве

Унска слагалица страве

13. октобар 2017.

Према службеним подацима, у акциjи „Уна“ током два септембарска дана 1995. страдало jе 49 припадника ХВ-а. На десноj обали риjеке, на териториjи Републике Српске, живот су изгубила 54 цивила, углавном жене и дjеца, а починиоци тог ратног злочина jош нису кажњени О акциjи „Уна“ Хрватске воjске, коjа се одвиjала 18. и 19. септембра 1995. и у коjоj jе према службеним подацима страдало 49, а према неслужбеним између 60 и 80 припадника ХВ-а, мало се зна. Апсолутна тишина влада и у погледу ратних злочина коjе jе ХВ починио на десноj обали Уне, на териториjи Републике Српске: током дваjу септембарских дана на подручjу западнокраjишких опћина Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град живот

Злочини над Србима без казни: Злотвори и даље на слободи

13. октобар 2017.

Сви судови су утврдили да су почињени масовни ратни злочини над Србима у Хрватској, БиХ, као и на Косову и Метохији, али ниједан од српских злотвора није осуђен. Међународни суд у Хагу за ратне злочине почињене на територији бивше СФРЈ је констатовао у свим пресудама гдје је суђено хрватским, албанским и муслиманским господарима рата да су злочини постојали, али је доносио ослобађајуће пресуде уз образложење да нема доказа да су оптужени одговорни за те злочине. Некадашњи српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже за “Блиц” да такве пресуде изазива озбиљну сумњу да су аршини Хашког суда били једнаки за све стране у сукобу. Доајен српске адвокатуре Бранислав Тапушковић, који је био укључен

Приједор: Премијерно приказан филм "Небо над Бјеловаром"Фото: СРНА

Премијера филма о народном хероју Милану Тепићу

12. октобар 2017.

У Приједору је вечерас премијерно приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић је 19. новембра 1991. године постхумно одликован „за изванредан подвиг у борби

Милан Ружић

Колико Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом?

12. октобар 2017.

После оне скорашње пресуде, све време у себи вртим једно те исто питање – колико Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом? Сви досадашњи случајеви злочина над мојим народом прошли су неопажено у очима суда. Судије су устајале тек онако и долазиле на та суђења знајући већ месецима пре тог датума шта ће пресудити. И не знам како те судије себе сматрају или називају судијама кад они и не пресуђују, већ слушају оне који им наређују и изричу пресуде. Ко год је нашао за сходно да убије неког Србина, могао се унапред сматрати слободним човеком, а неко срећнији и херојем. Изгледа да ће доћи време када ће

Насер Орић

Продужени злочин – поновно убијање жртве и ослобађање злочинца (Случај Насер Орић)

12. октобар 2017.

Суд Босне и Херцеговине – (оделење за ратне злочине) 9.10.2017. године изрекао је првостепену ослобађајућу пресуду Насеру Орићу и Сабахудиму Мухићу, који су били оптужени за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника. Наиме, они су били оптужени да су лично погубили три заробљеника српске националности. То је и мера „смелости и одлучности“ Тужилаштва БиХ да срочи оптужницу, која је послужила за редуковање мноштва најстрашнијих злочина над српским цивилима и војницима у Средњем Подрињу током рата у БиХ, који су по свом карактеру и обиму били међу најстрашнијим злочинима током рата на просторима некадашње СФРЈ. Сваком просечно информисаном грађанину БиХ и Републике Српске (РС) су познате истинске размере и карактеристе

Михаило Меденица

Ено сватова прекланих вратова…

12. октобар 2017.

              Преклани вратови ко сватови, ено се нижу. Црева се вуку али их стижу… Крваве чакије ко буклије- зову на весеље:“Нека је са срећом домаћине, све ти у кући јаукало и лелекао док кућу пламен лиже и деље…“ Хајдемо Срби, у коло, брже, ено вам трупла престижу ноге, хватајте се за руке, зар важно је чије су, залуд ли поклаше сватове многе? Ено је млада, сва у белом, безглави девер брату је води, испраћа мајка ћерку опелом сватовска поворка ка хумки ходи. На хум стао кум, подиго здравицу, ваља се кад се Србин иловачом жени, у другу руку од кумчета главицу: „Здраво нам биле

Мајор Милан Тепић

У ПРИЈЕДОРУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „НЕБО НАД БЈЕЛОВАРОМ“

12. октобар 2017.

У Приједору ће сутра премијерно бити приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у том граду септембра 1991. године. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Тепићу у београдском насељу Дедиње. Снимање филма трајало је неколико година, а настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. Након Приједора, филм ће бити приказан у Козарској Дубици и Ваљеву, родним градовима Тепића и Мирковића, а затим и у осталим градовима Републике Српске и Србије. За приказивање овог

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА