Отаџбински рат Архиве - Страница 161 од 504 - Јадовно 1941.

Бијељина, Специјална полиција - сјећање, парастос Фото: СРНА

Бијељина – Обиљежено 25 годна од формирања Четвртог одреда Специјалне полицје (ВИДЕО)

13. октобар 2017.

Пред Спомен-обиљежјем погинулим полицајцима испред Полицијске управе Бијељина данас је служен помен погинулим борцима Четвртог одреда Специјалне полиције, чиме је обиљежено 25 година од формирања тог одреда. У Бијељини је обиљежено 25 година од оснивања Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције МУП-а РС, једне од ударних елитних јединица у Одбрамбено-отаџбинском рату. Припадници ове јединице дали су немјерљив допринос у стварању Српске, истакли су војни ветерани, одајући почаст погинулим саборцима. Испред споменика погинулим припадницима МУП РС, у кругу Полицијске управе у Бијељини, вијенце су положиле бројне делегације институција и удружења ветерана. На ратни пут Четвртог одреда специјалне полиције, формиране 1. октобра 1992. године, подсјетили су некадашњи припадници и команданти једне од елитних

Спасао 45 Срба, а три дана раније убили су његове

13. октобар 2017.

Амир Реко из села Гудељ код Горажда, бивши је официр ЈНА, који је спасао 45 српских цивила из села Бучје од сигурне смрти. Он је то учинио само три дана након што му је српска страна у кући спалила мајку и неколико чланова породице. Амир Реко рођен је у малом селу Гудељ, код Фоче, у којем су живели и Срби и Муслимани. Ту је растао, а мајка га је учила да буде фино васпитан, да постује старије, да буде човек. Да упише Војну академију, Амир је желео још као мали, водили су га његова борбеност и жеља за правдом, али и жеља да на њега буду поносни родитељи, село, мештани.

Стaри Вуjaдин и њeгoви другoви

13. октобар 2017.

Moja мajкa знaлa je рeћи: синe, у свaкoм сeлу грaди кућу. Oд рaтa, кaдa сaм oд смрти спaсиo нeкoликo Хрвaтa кoje и дaнaс срeћeм, знaм нa штo je мислилa Тo штo смo, прoлaзeћи пjeшицe крoз сeлo Дрaгoтинa, примjeтили у jeднoм двoришту бркaту људину кaкo с цигaрeтoм у устимa oштри кoсу и ниje биo бaш нeкaкaв рaзлoг дa сврaтимo. Нo кaдa je дoмaћин грoмким бaритoнoм упитao: ‘A кoja си ти бaрaбa?’ – ниje нaм билo другe нeгo ући у двoриштe. Ширoк oсмиjeх и стисaк рукe Вуjaдинa Гaљeнa брзo je избрисao крaткo чуђeњe и нeдoумицу, a кaдa смo кaзaли дa je нижeпoтписaнa бaрaбa нoвинaр, oдмaх je пoнудиo дa сjeднeмo. С тим људимa сaм рaдиo

Унска слагалица страве

13. октобар 2017.

Према службеним подацима, у акциjи “Уна” током два септембарска дана 1995. страдало jе 49 припадника ХВ-а. На десноj обали риjеке, на териториjи Републике Српске, живот су изгубила 54 цивила, углавном жене и дjеца, а починиоци тог ратног злочина jош нису кажњени О акциjи “Уна” Хрватске воjске, коjа се одвиjала 18. и 19. септембра 1995. и у коjоj jе према службеним подацима страдало 49, а према неслужбеним између 60 и 80 припадника ХВ-а, мало се зна. Апсолутна тишина влада и у погледу ратних злочина коjе jе ХВ починио на десноj обали Уне, на териториjи Републике Српске: током дваjу септембарских дана на подручjу западнокраjишких опћина Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град живот

Злочини над Србима без казни: Злотвори и даље на слободи

13. октобар 2017.

Сви судови су утврдили да су почињени масовни ратни злочини над Србима у Хрватској, БиХ, као и на Косову и Метохији, али ниједан од српских злотвора није осуђен. Међународни суд у Хагу за ратне злочине почињене на територији бивше СФРЈ је констатовао у свим пресудама гдје је суђено хрватским, албанским и муслиманским господарима рата да су злочини постојали, али је доносио ослобађајуће пресуде уз образложење да нема доказа да су оптужени одговорни за те злочине. Некадашњи српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже за “Блиц” да такве пресуде изазива озбиљну сумњу да су аршини Хашког суда били једнаки за све стране у сукобу. Доајен српске адвокатуре Бранислав Тапушковић, који је био укључен

Приједор: Премијерно приказан филм "Небо над Бјеловаром"Фото: СРНА

Премијера филма о народном хероју Милану Тепићу

12. октобар 2017.

У Приједору је вечерас премијерно приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић је 19. новембра 1991. године постхумно одликован “за изванредан подвиг у борби

Колико Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом?

12. октобар 2017.

После оне скорашње пресуде, све време у себи вртим једно те исто питање – колико Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом? Сви досадашњи случајеви злочина над мојим народом прошли су неопажено у очима суда. Судије су устајале тек онако и долазиле на та суђења знајући већ месецима пре тог датума шта ће пресудити. И не знам како те судије себе сматрају или називају судијама кад они и не пресуђују, већ слушају оне који им наређују и изричу пресуде. Ко год је нашао за сходно да убије неког Србина, могао се унапред сматрати слободним човеком, а неко срећнији и херојем. Изгледа да ће доћи време када ће

Продужени злочин – поновно убијање жртве и ослобађање злочинца (Случај Насер Орић)

12. октобар 2017.

Суд Босне и Херцеговине – (оделење за ратне злочине) 9.10.2017. године изрекао је првостепену ослобађајућу пресуду Насеру Орићу и Сабахудиму Мухићу, који су били оптужени за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника. Наиме, они су били оптужени да су лично погубили три заробљеника српске националности. То је и мера „смелости и одлучности“ Тужилаштва БиХ да срочи оптужницу, која је послужила за редуковање мноштва најстрашнијих злочина над српским цивилима и војницима у Средњем Подрињу током рата у БиХ, који су по свом карактеру и обиму били међу најстрашнијим злочинима током рата на просторима некадашње СФРЈ. Сваком просечно информисаном грађанину БиХ и Републике Српске (РС) су познате истинске размере и карактеристе

Ено сватова прекланих вратова…

12. октобар 2017.

Преклани вратови ко сватови, ено се нижу. Црева се вуку али их стижу… Крваве чакије ко буклије- зову на весеље:“Нека је са срећом домаћине, све ти у кући јаукало и лелекао док кућу пламен лиже и деље…“ Хајдемо Срби, у коло, брже, ено вам трупла престижу ноге, хватајте се за руке, зар важно је чије су, залуд ли поклаше сватове многе? Ено је млада, сва у белом, безглави девер брату је води, испраћа мајка ћерку опелом сватовска поворка ка хумки ходи. На хум стао кум, подиго здравицу, ваља се кад се Србин иловачом жени, у другу руку од кумчета главицу: „Здраво нам биле

У ПРИЈЕДОРУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА “НЕБО НАД БЈЕЛОВАРОМ”

12. октобар 2017.

У Приједору ће сутра премијерно бити приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у том граду септембра 1991. године. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Тепићу у београдском насељу Дедиње. Снимање филма трајало је неколико година, а настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. Након Приједора, филм ће бити приказан у Козарској Дубици и Ваљеву, родним градовима Тепића и Мирковића, а затим и у осталим градовима Републике Српске и Србије. За приказивање овог

Новости: Судија који је ослободио Орића слао Србе у логоре

12. октобар 2017.

Београд — Судија Шабан Максумић, председавајући судском већу које је ослободило Насера Орића, био је бивши војни судија који је током рата сарајевске Србе слао у логоре. Због његове ратне биографије постоје и две кривичне пријаве из 2001. и 2005. које су отишле у Тужилаштво Босне и Херцеговине из Центра јавне безбедности Источно Сарајево, каже за “Новости” Милорад Којић директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, при влади Републике Српске. Он додаје да је судија Максумић у рату радио у касарни “Виктор Бубањ” где је судио Србима, а за време рата у делу овог објекта је био логор за Србе. “О његовим пресудама и тортурама

Правда!?

11. октобар 2017.

Данас су показали да за српске жртве нема правде! Данас су показали да, иако бранећи своја огњишта, ми смо ти који су чинили злочин! Ми смо за њих великосрпска агресија! Злочинци! За правосуђе у овој земљи има само једна истинa и то да је Насер Орић херој! Херој који је под својом командом заклао Владимира Гајића од само четири године! Под својом командом заклао Слободана Стојановића од 12 година! Под својом командом отјерао у логор дјецу од само седам мјесеци! Под својом командом на Божић 1993. године ушао у село Кравице и починио стравичан масакр! Под својом командом спалио, покрао, опустошио и гробове прекопао. Под његовом командом од 1992 до

Матрица притиска, власти и новца

11. октобар 2017.

Ратни министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Ковач сматра да је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу урађена по већ виђеној матрици гђе методом застрашивања свједока пада оптужница. То је игра притиска, власти, тероризма и великог новца, рекао је Ковач у емисији “Ћирилица”. Ковач подсјећа да је Тужилаштву у Бијељини достављено пет случајева са мноштвом доказа против Насера Орића, али Тужилаштво још није подигло оптужницу, што довољно говори о односу бх. правосуђа према српским жртвама. “Ако је убијен Бошњак он је цивил, а ако је убијен Србин, он не само да је војник, већ је агресор. То је вриједносни суд бх.правосуђа”, тврди Ковач. Оног момента када је Хашки трибунал ослободио Насера Орића

Позив за све Албанце: Тирана повукла потез који открива паклену намеру

10. октобар 2017.

Еди Рама Албанце на Космету и Албанце у Албанији третира као народ који живи на једној територији, која треба да буде јединствена, и то је порука која ће сигурно бити на тај начин схваћена и код Албанаца у Македонији и код Албанаца у Црној Гори и код Албанаца на југу Централне Србије. Беса Шахини, Хајрула Чеку, Валбуна Шујаку и Иљирјани Бајрактари су четири Албанца са Косова од 33 заменика министра у новој Влади Албаније, па саговорници Спутњика то тумаче као још једну у низу провокација тамошњег премијера Едија Раме. „Рама је задужен за провокације, то је његов ниво у међународним односима“, каже за Спутњик историчар Александар Павић и додаје да је он „провокатор кад треба да се подигне

Алармантно: Нестају деца на Косову — ради ли опет „жута кућа“?

10. октобар 2017.

Из општине Драгаш у последње време нестало је четворо деце. Полиција нема пријаве о њиховом нестанку, а упућени у ситуацију нису далеко од тога да поверују да су они међу деветоро малишана за које бивши албански премијер тврди да су део трговине органима. Да ли је Бериша рекао истину? Албанска штампа остала је нема на објаву бившег премијера и председника Албаније Салија Берише, који је на свом профилу на Фејсбуку објавио да се са Косова у Албанију кријумчаре деца из сиромашних породица ради трансплантације органа! Он је позвао тужилаштво да покрене истрагу и навео да је, према сазнањима које је добио од једног полицајца, за сада прокријумчарено деветоро деце која су киднапована. Према анонимним изворима из општине Драгаш, тачно је да