arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ГОДИНА 1995: СРБИ САМИ СЕБИ КАЧЕ БИЈЕЛЕ ТРАКЕ

О, не. Нећемо заборавити свјесне лажове и перверзне преваранте, који сваке године шире вјерску и националну мржњу хепенингом Дан бијелих трака у Приједору! На овој фотографији исјеченој из видеа лошијег квалитета, виде се борци Војске Републике Српске, како показују црну траку са шаховницом, која је скинута са више од 50 погинулих агресорских војника из Хрватске. Они су оставили кости на српској земљи, при покушају да насилно пређу ријеку Саву и споје се са јединицама 5. Корпуса муслиманске војске из Бихаћа (тзв. Армија БиХ). Након вишегодишњих санкција, бомбардовања и артиљеријске подршке снага НАТО, те потпуног етничког чишћења Срба из Републике Српске Крајине, апетити Фрање Туђмана и окружења су се показали незаситим. Циљ

Бојан Вегара: Док сам жив борићу се против сваког ко умањује и затире наше Свете Мученике

Суд БиХ јуче је одбио да гони злочинце над цивилима у селу Јошаница код Фоче. То за њих није био злочин и за њих ту нису убијени српски цивили већ злотвори. Није им битно што је ту од 56 жртва најмлађа имала само 2,5 године, а најстарија 88 година. Њима је то свеједно и све што им је битно је да се умањи српско страдање. Није тај догађај посебну пажњу изазвао и ријетки су медији који о томе пишу. Од званичника слабо је ко гласа пустио и знам само да је Бранимир Којић рекао да Срби треба послије овога да напусте Суд БиХ и ту га потпуно подржавам. Ако напишете

Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

Навршиле су се 32 године од злочина хрватских снага над резервистима ЈНА на Коранском мосту у Хрватској, а за њега је осуђен само један починилац од којег су правили и жртву и хероја, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА. У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени. Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и „препне“ их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене „друге“, Милке

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који

Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава

Из Документационо информационог центра „Веритас“ саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Рапублике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.083 цивила /71 одсто/, од чега су 424 /28 одсто/ жене, саопштено је из овог центра поводом Међународног дана несталих – 30. августа. Из „Веритаса“ је указано да је највише несталих, њих 750, у посљедњој ратној години, док је међу несталим, за којим се још трага 607 оних који су погинули на самом почетку рата. – Више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у Сиску и околини током 1991. године. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало. Епилог је било 15 мртвих и неколико десетина рањених мештана села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани. После ових догађаја Срби из цапрашких српских села су престали да одлазе на посао, а затим су и формирали и општину коју су назвали Цапраг са седиштем у Градуси. У документацији Веритаса налази се обимна документација о најкрвавијем злочину хрватске полиције и

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију),  у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца – покретне мете,ко пребита змија вијуга колона,видиш ли Свемоћни са својега трона,видиш ли земљу црвену од срама,чујеш ли Уну што хучи пред нама?Од сузе мајчине и запаљене свијећеда ли су ти светији бомба, кама, пиштољ и крваво распеће? Пошаљи ИЛИЈУ нек удари громом,позови СВЕ СВЕТЕ, не штеди даха,пошаљи ГЕОРГИЈА да оштри копље,јер све је већа и јача аждаха.Пошаљи ПЕТKУ да загрли ми Жељкушто матери се уз скуте привила,сакриј је у зору у Гору Петрову,реци ми Свемоћни, шта је скривила ….. ко је крив, ко је крив? ЈОВАНЕ KРСТИТЕЉУ, руку промоли,потеци миром из сивих облака,обриши сузу моме Николи,није начинио

Програм обележавања 28. годишњице од страдања српског народа у „Олуји“

Поводом 28. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватске војске тзв. “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује конференцију за новинаре у петак, 4. августа, у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнеза Михаила 6/III). Тема конференције: Немамо право на заборав – 28 година од „Олује“ Планирани учесници: • Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица• Наташа Станисављевић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије• Др. Милан Гулић, историчар• Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Суза“• чланови породица несталих/погинулих лица у ,,Олуји“ Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања у суботу 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Позивамо Вас, да нам

Благојевићи са Дрине у вртлогу историје: Од 14 Слободанових предака само се двојици зна гроб

У Братунцу, јула 1992. ушли мој рођак Јанко Јеремић и ја да идентификујемо нека тела. Само ми знамо како нам је било кад смо видели првог рођака само тело, нема главе. Стављам га у црну кесу и затварам, и још петорицу таквих… И како човеку живо срце да не препукне. Фото: З. Шапоњић Пре који дан, на Петровдан, била је пуна 31 године како Слободан Благојевић из села Осредак крај Сребренице ништа не зна о свом оцу Душану. Неки који су преживели крвави Петровдан 1992. на Залазју касније су Слободану испричали да су видели Душана како у центру села у јеку борбе претрчава из једне куће у другу. Шта је

Сјећање на Србе убијене у Сребреници и Братунцу: 31 година од злочина без казне (ВИДЕО)

Парастосом и полагањем вијенаца на Спомен-плочи на Залазју код Сребренице, али и на другим стратиштима, обиљежена је годишњица страдања Срба овог краја које су убили припадници тзв. Армије БиХ. Залазје – помен; Фото: СРНА Само на Петровдан 1992. године муслиманске оружане формације из Сребренице убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача. Напад на Залазје био је мучки, муслимани су убили све што су стигли, мјештане су хватали и водили у сребреничке затворе – свједоче преживјели Сребреничани. Стаки Цвјетиновић муж је заробљен у Залазју, одведен у Сребреницу и убијен. Пита – зар то није ратни злочин. Посмртни остаци су му пронађени тек након 20 година. – Знам да је

Музеј жртава Геноцида: Изражавамо забринутост због изнетих тврдњи

Музеј жртава Геноцида реаговао је на део јучерашњег обраћања Емира Суљагића, директора Меморијалног центра у Поточарима. Фото: Снимак екрана – Фејс страница Музеја жртава Геноцида Спорно Суљагићево обраћање догодило се током конференције посвећене колективном сећању одржане 10. јула ове године у Сребреници. Музеј жртава Геноцида изражава забринутост због низа тврдњи директора Меморијалног центра у Поточарима г. Емира Суљагића, саопштених током конференциије посвећене култури сећања одржане 10. јула ове године у Сребреници, којима је покушао да изврши кривотворење и злоупотребу Холокауста и Геноцида, догађаја који су на најтрагичнији и најдраматичнији начин обележили раздобље Другог светског рата. Наиме, упућујући речи извињења Јеврејима због злочина које је над припадницима тог народа током Другог

За три деценије Тужилаштво БиХ није подигло оптужницу за злочин у селу Загони

У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Братунац; Фото: СРНА Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на данашњи дан 1992. године убиле су 14 Срба, док је петнаеста жртва подлегла ранама дан касније. Нестали Михајло Михајловић никада није пронађен, а међу убијенима било је и пет жена. Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.