arrow up

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду

7. јануар 1993. Двадесетак људи кренуло је камионом из Купреса у правцу Равна да тамо, са својима, прославе Божић и Светог Стефана, своју крсну славу. У рејону Занаглинске шуме, у засједи коју су поставили припадници ХВО, убијено је једанаест људи, док их је десетак рањено. То је, иначе, једно од најопаснијих мјеста на купрешком дијелу ратишта, на којем су, хрватски војници, два пута постављали засједу и том приликом убили два српска цивила. 18. мај 1993. У Јасеници сам. Горе на Грмечу. Досадно. Лутам и причам са људима. Одлазим и до сеоске цркве. А у њој лешеви два војника. Речено ми је да су то српски борци који су синоћ погинули

За 21 припадника добојске Прве чете војне полиције Војске Републике Српске /ВРС/, који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату,служен парастос у Добоју у оквиру обиљежавања 25 година од оснивања те чете.

Служен парастос за 21 припадника добојске Прве чете војне полиције

За 21 припадника добојске Прве чете војне полиције Војске Републике Српске /ВРС/, који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату, данас је служен парастос у Добоју у оквиру обиљежавања 25 година од оснивања те чете. Tим поводом код спомен-обиљежја у просторијама Борачке организације града Добој вијенце су положили породице погинулих и локална удружења проистекла из одбрамбено-отаџбинског рата. Некадашњи командант Чете Драган Китановић рекао је Срни да су сви погинули припадници постхумно одликовани, а да је Чету због ратних успјеха, током којих је око 70 припадника рањено, два пута одликовао тадашњи војни врх. Китановић је појаснио да је Прва чета дјеловала у оквиру Деветог батаљона војне полиције ВРС. Извор: СРНА Везане вијести: Служен

Предводила језиве злочине над Србима: Азра Башић Фото: yоутубе.цом/РТРС вијести

Азри Башић 14 година затвора за злочине над српским цивилима

Суд БиХ осудио је данас првостепеном пресудом Азру Башић на 14 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и у селу Поље 1992. године. Судско вијеће је, на основу сагласних исказа свједока, закључило да је Башићева убила Благоја Ђураша, те да је наносила снажне физичке и психичке повреде заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА. Судско вијеће је то закључило и на основу исказа свједока који су у вријеме истраге препознали Башићеву на фотографији, те изјавили да је била једина жена у Дому ЈНА у периоду када су извршена та кривична дјела. Као отежавајућу околност Суд БиХ је узео у обзир број кривичних дјела и

Титова пећина у Дрвару

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (14): Гори Титова пећина у Дрвару

Брвнару су запалили неки „нови Дрварчани“. Мислим да ово Дрвару није требало. Јер пећину су могли запалити сви други, осим људи из овог града 30. октобар 1992. Изнад Јајца сам из правца Мркоњић Града. На путу је толико чаура да се не можемо кретати чак ни аутомобилом. Кажу да је Јајце ослобођено и да су српски борци ушли у град. И то послије вишемјесечних борби. Непосредно поред дома у којем је, четрдесет и треће, одржано Друго засједање АВНОЈ-а, срећем познатог борца. Оног Бајића. Бају. Играли смо један против другог кошарку. Поклања ми кошаркашку лопту коју је нашао у дворишту једне од порушених кућа. Разговарам са Драгом Самарџијом, командантом једне од

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године.  Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба

Муслимани Петог корпуса, у засједи на Грабежу, убили шеснаест припадника Петровачке бригаде. Видио сам их све у мртвачници у Петровцу. Међу њима сам тражио Чеду Милисавића, мог другара са Оштреља. Када су ми га показали, нисам га могао препознати… Оволико мртвих људи на једном мјесту до сада нисам видио… 18. јун 1992. Наши су запосјели положаје према Бугојну. Дио команде смјестио се у некадашњу Титову вилу у Копривници. Сједимо у кожним фотељама. Можда у истим онима у којима су сједили Тито, супруга му Јованка, те Бранко Микулић, Хамдија Поздерац… Иза мене један официр у униформи. Најпаметнији су међу онима који су потегли за крађом свега и свачега. Тај разбија оквире

Принтскрин Јутјуб

Ускоро оптужнице против лидера ОВК

Међу првима на листи оптужених су Азем Сила, Даут Харадинај, Шукри Буја, Сокол Добруна а очекује се да ће прве оптужнице бити објављене после десете годишњице једностраног проглашења независности Косова, односно 17. фебруара Приштина – Више од 60 бивших лидера и припадника тзв. Ослободилачке војске Косова биће оптужени по налогу Специјалног тужилаштва за дела почињена крајем 2000. године, а међу првима су Азем Сила, Даут Харадинај, Шукри Буја, Сокол Добруна, пише приштински портал Инсајдери. Очекује се да ће прве оптужнице бити објављене убрзо након десете годишњице једностраног проглашења независности Косова, односно 17. фебруара. Добруна: Драго ми је што ћу ићи у Хаг Приштина – Сокол Добруна, који је био шеф суда тзв.

Како су нас победили Хрвати: „Најбоље је да сам погинуо”

Од Петровца до Срба, шок до шока ме није обесхрабрио. Испред Петровца, на пункту војне полиције, врло млад, леп и прибран полицајац нас је упитао: – Куда ћете ви? – За Книн – одговорих мирно и одлучно. – Ј…о га ти, ено га Книн у Петровцу, на хиљаде возила! – насмеја се полицајац. У петровачкој котлини пут од центра Петровца ка Оштрељу био је закрчен путничким возилима книнске регистрације. Слика је личила на колону која као да иде с мора… Људи су одмах пришли возилу с питањима: „Куда ћете?“, и јединим коментаром: „Книн је пао, народ и војска се повлаче.“ Они које сам познавао говорили су: – Команданте, не идите,

Foto_ilustracija.jpg

Седамдесет три године од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. На данашњи дан приjе седамдесет три године, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године.  Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

Слоба и Фрањо у тајном договору

Бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић омиљена је мета деснице. Хашка пресуда херцеговачкој шесторици и јавно самоубиство Слободана Праљка у хашкој судници оживјели су нови низ напада на њега. На констатацију да га оптужују да је теретио хрватски државни врх за умијешаност у рат у Босни и Херцеговини Месић каже: „То су такође конструкције. Говорио сам оно што је забиељжено на више мјеста у свим мојим свједочењима пред Хашким судом. Зашто ме не питају о свједочењу у случају Слободана Милошевића и Славка Докмановића? Зашто оне који ме нападају то не интересује? У Београду сам 1990. разговарао с Бориславом Јовићем који је у исто вријеме кад и ја био члан Предсједништва СФРЈ.

Миливоје Иванишевић Фото: СРНА

Процес кажњавања Бошњака није ни почео, а имена су добро позната

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да је недавно хапшење војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за ратне злочине у Брадини, само доказ да у БиХ процес кажњавања за злочине над Србима, посебно када је ријеч о муслиманским функционерима, није честито ни започеo иако су имена злочинаца добро позната. Он је указао да је на подручју општине Коњиц евидентирано 297 убијених и 172 нестале особе српске националности, а да посебну пажњу завређују логори, њихови команданти, исљедници и стражари. „У БиХ је према документацији Комитета за прикупљање података о злочинима против човјечности и међународног права евидентирано 536 логора у којим је било

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа

21. април 1992. Вечерас је у „Дневнику“ Српске радио-телевизије објављен мој први прилог. Ријеч је о причи из Гламоча, односно о изградњи далеководне мреже од овог града према Дрвару. Хрвати из Ливна, прије неки дан, искључили су струју и прекинули телефонске и све друге везе са својим комшијама Србима из гламочке општине. 16. мај 1992. У Грахову сам. Данас су се мјештани Богдаша, Челебића, Чапразлија, Сајковића, Прова, Губина, Бојмунте, Врбице и Радинаца референдумом изјаснили за одвајање од ливањске и прикључење граховској општини. Ријеч је о девет села Доњег ливањског поља у којима живе искључиво Срби. 27. мај 1992. Стравично! Муслимани из Кључа, које је предводио неки Амир Авдић, данас су

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу

У Маловану на Купрешкој заравни хрватски војници одмах су почели палити куће у селу и убијати невине људе. Петнаест мјештана, углавном старијег доба, било је уморено, а исто толико и заробљено 3. април 1992. Послије јаке артиљеријске ватре из правца Шујице хрватски војници ушли су јутрос око шест часова у Малован на Купрешкој заравни. Одмах су почели палити куће у селу и убијати невине људе. Петнаест мјештана, углавном старијег доба, било је уморено, а исто толико и заробљено. У нападу на Горњи и Доњи Малован, мјеста која су од Купреса удаљена десетак километара, учествовале су 101. загребачка и 106. осјечка бригада Збора народне гарде, затим студентска јединица „Краљ Томислав“, специјална

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.