Отаџбински рат Архиве - Страница 114 од 503 - Јадовно 1941.

„Плави шљемови“ помогли злочин над Србима

1. мај 2018.

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију „Бљесак“, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце. Операција „Бљесак“ била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН. Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач. Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

1. мај 2018.

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Жарковић: Срби и даље обесправљени

1. мај 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. „Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године“, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Данас парастос за Србе убијене у „Бљеску“

1. мај 2018.

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији на западну Славонију „Бљесак“ биће служен данас у Цркви Светог Марка у Београду, најављено је из Удружења „Суза“. Представници Удружења, које организује парастос, подсјетиће на размјере злочина и положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација. Хашки суд је прво

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

1. мај 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Ово је масовна гробница у Ђаковици у којој су тела киднапованих и убијених Срба!

1. мај 2018.

Представници Еулекса, косовске полиције и Комисије за нестала лица Владе Србије две недеље истражују масовну гробницу на периферији Ђаковице у којој су до сада пронађене кости три особе Ђаковица – Годинама су тела киднапованих Срба трулила у смећу. Не само што су их киднаповали и зверски убили на правди Бога, већ су их бацали у сметлиште где су бацане животиње и други отпаци. Овим речима из Удружења киднапованих и убијених Срба коментаришу откриће масовне гробнице на периферији Ђаковице где се, како сумњају, налазе посмртни остаци двадесетак киднапованих и убијених Срба. Из Удружења истичу да су постојање масовне гробнице на сметлишту и у шахти прекривреној бетоном открили Албанци јер је, како

Митровић: Судије са ратном прошлошћу подржале Дудаковића

30. април 2018.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да судије са ратном прошлошћу нису подржале захтјев Тужилаштва БиХ за одређивање притвора Атифу Дудаковићу и осталим осумњиченим за ратне злочине над српским цивилима и војницима. „Очито је да Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ није испунио своје закључке да искључи судије које су на неки начин компромитовале `судијско достојанство` кроз ратну прошлост, јер су директно или индиректно учествовали у пресуђивању заробљених Срба“, рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су ове судије биле на листи Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он је додао да су главни тужилац БиХ

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

30. април 2018.

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не „ратно лукавство“, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић. Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну. „Муслимани

Душко Тадић: Ја сам Србин којем ће Хаг да каже „извини“!

30. април 2018.

Први хашки осуђеник говори за „Новости“ о захтеву за ревизију пресуде. Агонија каратисте из Козарца интересантна од Јапана до Америке. Његово суђење коштало је 100 милиона долара Случај Душка Тадића из Козарца, првог Србина осуђеног у Хашком трибуналу 1997. године, по свој прилици, враћа се на ново „већање“. После Јапана, где се о „чудесном случају Тадић“ појавила књига коју је припремио професор Токијског универзитета Масајуки Ивата, Душков „Дневник хашког осуђеника“ биће објављен и у Сједињеним Државама уз рецензију професора емеритуса Роберта Хајдена са Универзитета Питсбург. Књига сведочи како је настао и како је судио Трибунал који је требало да санкционише злочине „све три стране“. И док Душкова животна прича постаје

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”).Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

У Ђаковици и околини вршени стравични злочини над Србима / Фото Д. Зечевић

Породице желе да присуствују ископавању гробнице у Ђаковици

29. април 2018.

Породице жртава киднапованих и убијених на Косову и Метохији затражило је данас да држава Србија и ЕУЛЕКС обезбеде обилазак масовне гробнице у Ђаковици где се врши ископавање посмртних остатака Породице жртава киднапованих и убијених на Косову и Метохији затражило је данас да држава Србија и ЕУЛЕКС обезбеде обилазак масовне гробнице у Ђаковици где се врши ископавање посмртних остатака, саопштило је Удружење породица жртава киднапованих и убијених на КиМ. Како се наводи, породице траже да им се омогући да присуствују ексумацији посмртних остатака масовне гробнице у Ђаковици. “Када се вршила ексхумација посмртних остатака у Петровом Селу, Батајници, Рудници, присуствовале су албанске породице жртава убијених током НАТО агресије. Не видимо разлог да

Вojнa тajнa

29. април 2018.

Нaвршaвa сe 23 гoдине oд вojнo-рeдaрствeнe aкциje „Бљeсaк“ изa кoje су oстaлe зaпaднoслaвoнскe грoбницe, из кojих су дo сaдa пoд будним oкoм Mинистaрствa брaнитeљa, Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлe и кoмисиja зa нeстaлe Хрвaтскe, Србиje и БиХ, кao и Држaвнoг oдвjeтништвa и пoлициje, eксхумирaни пoсмртни oстaци 145 oсoбa српскe нaциoнaлнoсти. Meђу њимa су и 22 мjeштaнa сeлa Meдaри, oд кojих je прeрaнo живoтe зaвршилo трoje дjeцe дo 11 гoдинa стaрoсти. Свe тe eксхумирaнe жртвe oстaлe су бeз иjeднe истрaгe, a кaмoли пoдигнутe oптужницe. У дугoм пeриoду oд двиje дeцeниje билo je пoкушaja буђeњa нaдлeжних држaвних oргaнa, кojи су нa крajу прeдмeтe пoспрeмaли у лaдицe и oстajaли имуни нa стрaдaњa српских цивилa.

Јасна Тасић (Фото: istinapravda1000.blogspot.ba)

Некажњени злочин албанских екстремиста: Јасна Тасић (15) мучена па свирепо убијена

28. април 2018.

У суботу 29. априла се навршава 19 тужних година од како су припадници терористичке ОВК на врло окрутан и свиреп начин убили девојчицу Јасну Тасић. Убице и даље на слободи Током албанске агресије (1998-2000) на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности, међу којима и осамнаесторо деце. Албански терористи – припадници тзв. „ОВК“ бесомучно су убијали цивиле – жене, децу и старце чија је једина кривица била њихова националност. Поред Срба, на мети терориста су се нашли и Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци. На територији општине Призрен било је отворено десетак логора и приватних затвора где су затварани српски

„Досије Сарајево“ – књига бола и српских рана

27. април 2018.

У Београду је данас представљена књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића која је, према мишљењу рецензената, књига бола и српских рана, али и дјело које ће сачувати сјећање српског народа на страшна страдања Срба у Сарајеву и истину о томе пренијети будућим генерацијама. Академик Слободан Реметић истакао је да српски народ дугује велику захвалност Иванишевићу што је написао књигу која ће спријечити да истина о Сарајеву и страдању Срба буде „стављена под тепих“ и да се прећути како је то из идеолошких и других разлога чињено са Јесеновцем и другим српским стратиштима. „Тешко мајци о чијем сину гусле певају, као и ономе ко посвети живот тако тешким темама као што

Избегличка колона из Хрватске Фото Д. Миловановић

Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин, пуцали му у главу и прегазили га тенком!

27. април 2018.

Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг Остала сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо имали и годинама стицали. А сада, овде у избеглиштву, са два преостала сина живим живот недостојан човека, без помоћи, докумената, без ичега. Нико нас више готово и не обилази. Да сврати и упита имамо ли шта за храну и јесмо ли живи – прича нам Коса Кошевић (70), која је са тада петочланом породицом из Бенковца у Хрватској избегла у