Отаџбински рат Архиве - Страница 105 од 503 - Јадовно 1941.

Злочин на Миљевцима био најава етничког чишћења Срба из Хрватске

21. јун 2018.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом 26 година од злочина над Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, да је тај злочин био најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно десило у злочиначким акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“. Из Координације указују да о монструозности злочина у којем је убијено 40 српских територијалаца говори то што су жртве након мучког убиства измасакриране, а њихови посмртни остаци по узору на усташке злочине бачене у крашку јаму и затрпане смећем како би злочин остао прикривен. „Два мјесеца од почињеног ратног злочина, на притисак међународне заједнице, извршена је ексхумација свих убијених

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

Рајилић: Очекујем коначно усвајање закона

21. јун 2018.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће у Народној скупштини Српске коначно бити усвојен закон о заштити жртава ратне тортуре. „Ријеч је о толерантном закону и увјерена сам да ће сви народни посланици, без обзира из које политичке опције долазе, поржати његово усвајање“, рекла је Рајилићева данас новинарима у Бањалуци. Рајилићева је истакла да је за Удружење жена жртава рата ова сједница парламента Српске историјска, јер ће се, како је истакла, „први пут након 23 године дати мјесто жртвама ратне тортуре и поправити све грешке свих власти од настанка Републике Српске до данас“. Она је изразила захвалност ресорном министарству, Влади Републике Српске, а посебно

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио

21. јун 2018.

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Наиме, тог дана Италијани су организовали вађење посмртних остатака 13 Срба које су усташе бациле у јаму, и то у ноћи 23-24. јуна исте године. Сикимић је снимио окупљене добровољце, Требињце Рада Гуровића и Јефта Шкора, како у врећама извлаче посмртне остатке 12 настрадалих Срба, а Обрена Стијачића нераспаднутог, са рукама на грудима! Од добијања податка

Парастос страдалима на Миљевачком платоу

21. јун 2018.

Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране. У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу. По завршетку војничке акције хрватски војници започели су крвави пир. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тијела бацају у Крашку јаму. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано

Штрбац: Познати извршиоци злочина на слободи и уживају све благодети

20. јун 2018.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да су за убиство и масакр над 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, код Дрниша, на симболичну казну од укупно седам година осуђена само два лица, док су остали познати извршиоци на слободи и уживају све благодети хрватског друштва. Штрбац је поводом 26 година од монструозног злочина на Миљевачком платоу рекао Срни да су познати људи из хрватске војске и политике који су испланирали, нередили и извели ту акцију. Он је навео да је један од њих Иван Бачић, који је извео ту акцију „без сагласности врха хрватске војске и државе“, а који није процесуиран ни пред хрватским нити пред српским судовима,

Годишњица масакра: Три дана са дрвета гледао зло

20. јун 2018.

Вељко Грујић једини преживео мајски масакр Прњаворске лаке бригаде 1995. Бог ми је поручио: Попни се. Свих 56 сабораца заклано. Размењен 1996. Четвртог дана сам схватио да се не померам и да сам опасачем везан за грану Око нас су падале гранате и звиждали меци. Тешко рањени саборац Петар Шлапак издахнуо ми је на рукама. Жељко Вукомановић и Ранко Вујасиновић отишли су у другом правцу и ни дан-данас, после 23 године, ни за кости им се не зна. Остао сам сам у окружењу, са само два метка. Све више су се приближавали и одјекивали су покличи: „Текбир, Алаху егбер, хватај живе, кољи, ово је за Алаха!“ Овако, за „Новости“, почиње

Пододбор Владе Српске о Пробоју Коридора Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“

18. јун 2018.

У нeдjeљу 24. jунa, нa Дугoj Њиви кoд Moдричe, бићe oбиљeжeнa 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“. To je дoгoвoрeнo дaнaс нa сaстaнaку прeдстaвникa Пoдoдбoрa Влaдe Рeпубликe Српскe зa oбиљeжaвaњe знaчajних истoриjских дoгaђaja сa рукoвoдствoм oпштинe Moдричa. Прeмa утврђeнoм прoгрaму служићe сe свeтa aрхиjeрejскa литургиja у 9 чaсoвa у мaнaстиру Свeтoг Вeликoмучeникa Цaрa Лaзaрa, a у 11 чaсoвa пaлaнирaн je пoмeн и пoлaгaњe виjeнaцa нa Спoмeн oбиљeжja. У 12 чaсoвa прeдвиђeнo je дa сe oбрaтe нajвиши звaничници Рeпубликe Српскe и учeсници биткe зa Кoридoр. Подсјећамо, биткa зa Кoридoр je нaслaвниja биткa пoслeдњeг oдбрaмбeнo-oтaџбинскoг рaтa у кojoj je пoгину 431 борац, а 1.918 је рањено. Кaкo je дaнaс дoгoвoрeнo у прoгрaм убиљeжaвaњa

Календар геноцида: 18. јун.1944. Годишњица страдања Срба у Лици

18. јун 2018.

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дjецу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

У кинотеци је приказан филм у боји из 1939. о обиљежавању Косовске битке

18. јун 2018.

Кинотека је 9. јуна 2018. у оквиру Фестивала нитратног филма приказала кратки филм о прослави Косовске битке 1939. у боји у трајању од око 11 минута. На шпици је писало да је сниматељ Сифрид Трајковић. Приказано је паљење свећа од стране патријарха, полагање венаца на споменик, сам споменик, парада војске: авијације, коњице, пешадије и артиљерије. Приказана је сцена како Обилић убија Мурата. Затим говор генерала Недића. Па парада витешких организација: соколи, скаути, четници са заставама, болничарке Црвеног Крста у униформама, Црногорци у својој ношњи … . У редовима Савеза Сокола заједно са мушкарцима учествовале су и жене у свечаним соколским оделима, како при полагању венаца тако и на паради. Иницијативом

Обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве

15. јун 2018.

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина. На данашњи дан 1992. године запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве. Обиљежавање је организовала Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која уједно обиљежава и Дан несталих источне Херцеговине. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић рекла је да се 1992.

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

Седиште Хрватске-радио телевизије (архивска фотографија)

ХРТ мора да врати на посао новинара отпуштеног због филма о масакру у Двору

14. јун 2018.

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. „О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље“, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму „15 минута – Масакр у Двору“. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Судбина 350 сарајевских Срба и даље непозната

14. јун 2018.

На помоћном стадиону Кошево у Сарајеву на најмонструознији начин су убијани и сахрањивани Срби у протеклом рату, а у овом граду су нестала 842 српска цивила, од којих се још трага за око 350, рекао је предсједник Удружења породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милан Мандић. „Тај податак је приближан тачном броју, јер и сам Алија Изетбеговић, а касније Сулејман Тихић и Влада Федерације БиХ изјашњавали су се да је 6.500 станова напуштено и да није тражен поврат имовине. Онда можете мислити о колико је породица ријеч и који је тачно број несталих Срба у Сарајеву“, изјавио је Мандић Срни. Он каже да се поставља питање

Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом отаџбинском рату.

Дворжак почео да снима филм о српском страдању у Сребреници

14. јун 2018.

Због историјске истине потребно је да се демантује серија лажи о наводном геноциду над сребреничким Бошњацима и да се исприча прича о српским жртвама у Сребреници за које шира јавност не зна, истиче Дворжак. Разговарао: Миро ПЕЈИЋ Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом отаџбинском рату. Дворжак је изјавио Срни да је прије осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о страдању сребреничких Срба, али да је посао прекинут због недостатка финансисјких средстава. „Тај материјал је нестао јер је умро сниматељ са којим сам сарађивао.

Писмо са Косова: Миличине сузе

13. јун 2018.

Затворени по селима, без слободе и основних права, ми не можемо ништа сами да урадимо, и нема никога да нам пружи руку Када сам питала мештане Старог Грацка шта се овог пута догодило на спортском терену – знам да су провокације и шиканирања свакодневни – прво што су ми рекли јесте да их још увек прогони врисак и плач мале Милице Матовић. Њеног старијег брата Петра су Албанци прво ударили лоптом, а потом простачки вређали њену мајку и све остале Српкиње које су извеле децу да се играју. Њен брат је и малени Андреј, беба од шест месеци, који се гушио од сузавца. Старограђани причају да је у тренутку када