У „Академији 28“ у Београду ће од 13. до 16. септембра, у оквиру манифестације Дани Српске у Србији, од 19 часова бити приказивани документарни филмови. Улаз на све пројекције је слободан, а сутра ће бити приказан филм аутора Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића „Љуби брата“ – прича о страдању српских ратних заробљеника у протеклом рату. Сутра, 14. септембра, биће приказан филм о дјечаку хероју аутора Милета Савића „Споменко на вјечној стражи“. Ријеч је о документарној причи о најмлађем борцу Војске Републике Српске, петнаестогодишњем Споменку Гостићу са Озрена, који је погинуо 1993. године. Посјетиоци ће у четвртак, 15. септембра, имати прилику да погледају остварење редитеља Драгана Елчића „Сарајевски егзодус – три тачке на

Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина Нa градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975) страдали у паклу логора муџахедина на завидовићком подручју. „Новости“ доносе детаље који сведоче да су Матичићи доспели живи у руке војника тзв. Армије БиХ и страних муџахедина. Тачније, били заробљени, те потом одведени у злогласни муџахедински камп у Каменици, код Завидовића. Ту су подвргнути стравичној тортури. Нагоњени су да се међусобно злостављају и муче, а пошто нису хтели да један

Маршом „Стазама егзодуса“ од Тумара до Стога, дугим двадесет и два километра, у коме је пјешачило око 600 учесника, обиљежена је двадесет и прва годишњица од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена. У Црквама у Тумарама и Стогу служени су молитвени помени, положени вијенци и прислужене свијеће. Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ или „Фарз“. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Кренуо марш „Стазама егзодуса“ Деценије скривања страхота Благојевић: Етничко чишћење Срба из Возуће и долине Криваје У Добоју академија „Егзодус и трајање“

Двадесет једна година од егзодуса српског становништва и пада Возуће и дела Озрена Добој – Двадесет једну годину од егзодуса српског становништва, пада Возуће и дела Озрена у муслиманске руке, прогнаници ових српских насеља у петак су обележили академијом, на којој је истакнута срамна чињеница да нико од одговорних за довођење муџахедина у БиХ, починилаца злочина и оних који их скривају, нису кажњени. Осим благе казне од три године затвора, за сада већ преминулог команданта Армије БиХ генерала Расима Делића и команданта Трећег зеничког корупуса Сакиба Махмуљина, чије процесуирање у Суду БиХ је у току, за ове стравичне злочине нико више није позван на одговорност. Ово је током академије обележавања

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић рекао је на академији „Егзодус и трајање“ одржаној у Добоју да је над српским становништвом са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена почињено свјесно и намјерно етничко чишћење са индицијама геноцида. Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, подсјетио је на ратна дешавања у Возући, те страдање и прогон Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића. Благојевић каже да је са овог подручја од 1992. године протјерано више од 40.000 Срба, који су све до септембра 1995. године спас тражили у Возући. Tе године, наводи Благојевић, Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије

У Добоју ће данас бити одржана академија „Егзодус и трајање“, у оквиру обиљежавања 21 године од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, које организује Завичајно удружење Завидовићана. Академија ће почети у 16.00 часова, саопштено је из овог удружења, чије сједиште је у Добоју. У суботу, 10. септембра, биће организован марш „Стазама егзодуса“, који почиње у 7.30 часова у Tумарама на Озрену. Стаза којом ће се кретати учесници марша дуга је 22 километра, а завршава се у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи. Ријеч је о „камионском путу“, који иде правцем Бријесница-Малчићи-Кврга-Прокоп-Боровци-Лозна, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили

Некадашњи командант Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ Ахмет Шехић рекао је да је одред „Ел муџахедин“ у јулу 1995. године обучавао око 100 припадника тог батаљона, након чега је услиједила офанзива „Фарз“ на Возућу. „Они су имали физичку обуку и вјерску обуку јер су сматрали да људи одавдје не практикују вјеру исправно“, рекао је Шехић, свједочећи на суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Он је рекао да је јединица „Ел муџахедин“ 11. септембра 1995. у селу Кестен отела око 60 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске. „На силу

Премјештање остатака убијених Срба није могло бити дјело појединца, већ система у ФБиХ, што значи да данас бошњачки политичари знају гдје се налазе српска тијела и на тај начин чине још један злочин – прикривање, рекао је директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић. „У прилог тој тврдњи говори и да су 1997. године нуђене информације о несталим лицима на Озрену, а заузврат тражене информације о несталим Бошњацима из јула 1995. године. Комисија Владе Републике Српске дала је 35 локација несталих Бошњака у Подрињу, односно Сребреници, а федерална власт никада није дала информације које су обећали, што значи да су знали гдје

У Петрову, код Манастира Озрен, служен је парастос и положени вијенци поводом Међународног дана несталих, а присутни су се присјетили и 412 Срба с овог простора који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Пронађена су 383 лица, док се 129 још воде као нестали. На Озрену је са 11 локација измјештено 131 тијело. Радомирка Дувњак са Купреса данас живи у Власеници. Мужу, који је на Купресу заробљен 1992. године и одведен у хрватски затвор од тада се губи сваки траг. – Страшно је тешко све ове године трагати за судбином свога најмилијег, а да не знаш гдје су његове кости, да га достојно сахраниш, да оставиш дјеци у будућности да

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас на бијељинском гробљу Пучиле парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године, бранећи своја опкољена села, али и за све српске борце који су страдали у одбрамбено-ораџбинском рату. Више од 7.000 становника ових мјеста је у најтежим условима, без воде, хране, лијекова, три мјесеца одолијевало нападима муслиманских снага и бранило се од бројнијег непријатеља. У тој одбрани 75 их је погинуло, а 250 рањено. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да дешавања у Смолући потврђују да је муслиманско руководство током рата намјеравало да протјера српски народ са свих простора. „Углавном су Срби осуђивани за

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом данас ће на бијељинском гробљу Пучиле служити парастос за 75 мјештана Смолуће, Потпећи и Тиње који су погинули 1992. године, бранећи своја опкољена села, најављено је из Борачке организације Бијељина. Више од 7.000 становника ова три мјеста, бранило се од бројнијег непријатеља, а њих 250 је рањено. Предсједник Борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић рекао је јуче на конференцији за новинаре да су мјештани Смолуће, Потпећи и Тиње дали велике жртве у протеклом одбрамбено -отаџбинском рату. „Бранили су своје село пуна три мјесеца, а за то вријеме нападао их је вишеструко бројнији непријатељ. Уз помоћ припадника Гарде `Пантери` и припадника Војске Републике Српске /ВРС/, Смолућа је деблокирана