Ниjе ЕУ комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан честито ни отишао из Србиjе, од коjе jе таман затражио да уведе санкциjе Русиjи jер су то учинили и наши европски партнери, а Србиjа jе поново пропустила прилику да се, у складу с Хановом топлом препоруком, усклади са Европском униjом. Осудила jе, наиме, нацизам, ксенофобиjу и расизам.   РЕЗОЛУЦИЈА Прошлог петка, 21. новембра, тачно у 3:17:57 поподне у Њуjорку, у оквиру Трећег комитета Уjедињених нациjа, чланице Уjедињених нациjа гласале су о Резолуциjи о „борби против глорификациjе нацизма, неонацизма и осталих облика деловања коjи доприносе распиривању савремених облика расизма, расне дискриминациjе, ксенофобиjе и с њима повезане нетолеранциjе“. Антинацистичку резолуциjу овог сувопарног назива

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта упутио jе молбу Комисиjи града Београда за споменике и називе тргова и улица да подржи инициjативу за подизање споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославиjе. Споменик би био свечано откривен 4. августа 2015. године поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у хрватскоj акциjи „Олуjа“, коjа jе била наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата. У случаjу позитивног одговора, Линта очекуjе да Комисиjа именуjе посебан одбор за подизање споменика коjи би имао задатак да распише конкурс за идеjно рjешење изгледа споменика, пронађе локациjу и распише тендер за извођаче. Линта у саопштењу истиче да споменик треба

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у сарадњи са Џендер центром Владе Републике Српске, организоваће сутра Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта „Снага jе у нама“, коjи jе осмишљен као подршка женама из Републике Српске, жртвама сексуалног насиља у рату. „Риjеч jе о пилот–проjекту коjи се реализуjе уз помоћ ФИГАП програма /Финансиjски механизам за имплементациjу џендер акционог плана БиХ/“, саопштено jе из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. На конференциjи ће бити риjечи о резултатима рада психо-социjалних радионица, коjе су одржане од 28. jула до 3. августа у Лакташима, као и потреби да се побољшаjу jавне политике у областима коjе

У Чаковцима, jедном од пет насеља општине Томпоjевци недалеко од Вуковара, данас живи свега 80-так припадника српске националне мањине. Већином jе то стариjа популациjа док jе младих тек 15-так. Ниjе ни чудо jер jе село пусто, нема посла, али ни других садржаjа коjи би их могли задржати. Некада jе та слика била пуно другачиjа. Броj становника jе пре рата био већи за 70 одсто, а Чаковци коjи су некада имали и префикс Сремски, били су место пожељно за живот. – У селу смо некад имали све што jе потребно за нормалан живот. Имали смо школу, банку, пошту, здравствену и зубну амбуланту, ветеринарску станицу, неколико трговина. Људи су се бавили пољопривредом

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе данас, у разговору са мандатаром за састав нове владе Српске Жељком Цвиjановић, да jе међу приоритетна питања стављен почетак идентификациjе 657 тиjела коjа се налазе у три спомен-костурнице у Српскоj. „То jе за нас веома важно и охрабрење за породице несталих да се том идентификациjом прекине опструкциjа Института за нестала лица БиХ, барем у том диjелу“, рекао jе Митровић новинарима, након разговора представника организациjа проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата са Цвиjановићевом. Он jе као друго важно питање навео наставак активности на запошљавању дjеце из породица борачких категориjа, додаjући да jе та активност доста успjешно започета. Предсjедник

Пише: Жељко Цвиjановић 1. Од Воjводе Шешеља било jе сасвим довољно. Можда jе, по хрватском укусу, премало метастаза на његовоj jетри; можда jе за европске стандарде недовољно дуго у притвору. Тек, озрачен хистериjом из Загреба и Стразбура, Воjвода не мора да уради више ништа сем што jе у овако важном тренутку и за категориjе почетника и морона довољно jасно осветлио српски пут ка Бриселу и будућност српско-хрватских односа. Ниjе реч о томе што jе Резолуциjа Европског парламента о Шешељу толико увредљива за Србиjу нити што jе баш таква донета на предлог Хрватске. Ниjе наjгоре ни то што се он у њоj третира као пресуђени ратни злочинац, па ни то што

Поштована госпођо Кандић, хтjедох Вас овог пута заобићи али вама jе драго (све друге) прозивати, навикли сте да понижавате, вриjеђате, омаловажавате људе на све могуће начине. Такво понашање не може бити у складу са особом коjа се наводно бори за људска права. Госпођо Кандић, jавност треба знати да сте Ви проjекат регионалног карактера претворили у ваш приватни проjекат.“ Упозорење коjе jе Соња Радошевић, новинарка и чланица Коалициjе за РЕКОМ из Црне Горе, писмом упутила оснивачици и бившоj директорки Фонда за хуманитарно право (ФХП) из Београда, jесте сажетак вишегодишњих дешавања око „процеса РЕКОМ“. Процеса коjи jе, захваљуjући огромним донациjама евра и долара, израстао у jедно од наjрентабилниjих „предузећа“ у региону. Јесте

Удружење жена жртава рата Републике Српске оштро протестуjе због недавног приказивања документарног филма „Нечуjни крик“ Балканске истраживачке мреже „Бирн БиХ“, jер сматра да jе намjера да се прикаже да су искључиво жене из Федерациjе БиХ биле жртве протеклог рата. Предсjедник Удружења Божица Живковић-Раjилић рекла jе Срни да оваj филм наноси огромну штету српском народу и да вриjеђа српске жртве рата. „У овом филму Српкиње не постоjе, оне су на маргини збивања, непотребне, наше риjечи нису важне. Муке коjе смо преживjеле су по овом филму `природно и нормално стање jер смо Српкиње и не треба нам кривица да бисмо биле криве“, истиче Раjилићева. Према њеним риjечима, у филму су приказане слике

Ових jе дана Иво Јосиповић, актуелни председник Хрватске, сва своjа државничка умећа посветио настављању дела своjих претходних хрватских поглавника – Анте Павелића, Владимира Бакарића, Фрање Туђмана и Стjепана Месића – распиривању мржње према Србима и Србиjи.  Истина, никад он то ниjе ни престаjао да ради – познато jе да jе он и писац тужбе Хрватске против Србиjе пред Међународним судом правде у Хагу. Јер постоjано се он држи оне познате да „нема одмора док траjе обнова“. А та “обнова” мржње свега што jе српско (и православно, пре свега) траjе вековима. Председнику Јосиповићу jе било шта, ма и наjбезазлениjи повод увек био довољан да оплете по Србиjи. И да у исто

Поштовани приjатељи, на позив академика Добрице Ерића, вечерас, у понедељак, 24.11.2014. са почетком од 19 часова у парохиjском дому храма Светог Саве у Београду, наш приjатељ и брат Зоран Коjић одржаће предавање на тему: „Ко разара српску културу“. Сви сте итекако добро дошли!                   Везане виjести: САСТАНАК С УДРУЖЕЊИМА ИЗ ХРВАТСКЕ И РС – Jadovno 1941. У Борову отворена изложба и одржано … – Jadovno 1941.

Хрватска ће на седници Савета безбедности УН о раду Хашког трибунала, средином децембра, изнети своjу позициjу о Шешељевим jавним иступима, изjавио Јосиповић. Како jе рекао председник Иво Јосиповић, Хрватска ће од Савета безбедности „затражити да у оквиру своjих надлежности предузме мере коjе има“, преноси Хина. На питање новинара да прокоментарише оцене српских званичника да лидер радикала ниjе важан политички фактор, Јосиповић jе одговорио да Шешељ лично можда и ниjе превелик политички фактор „с обзиром на стање и болест“, али да jе проблем његова идеологиjа коjа jе, како jе оценио, „дух из боце“ коjи плаши све коjи знаjу шта се догодило 1990-тих. „Мислим да jе заjеднички задатак свих, укључуjући ЕУ и

Чини се да су хрватске оружане снаге након дужег времена материjалне оскудице дочекале период обимног пренаоружавања. Наjновиjа вест о снабдевању хрватског ратног ваздухопловства са 16 нових борбено извиђачких хеликоптера америчке производње типа Kiowa Warrior коjу смо недавно пренели само jе jедна у низу. Поред ових, хрватска воjска очекуjе и набавку 14 транспортних хеликоптера типа Blackhawk као замену за старе хеликоптере руске производње типа Ми-8. Оба ова проjекта могу се остварити кроз режим донациjа америчке воjске, међутим оно што представља наjамбициозниjи подухват у опремању хрватских оружаних снага jесте набавка нових ловачких авиона. Поjедини извори у Хрватскоj спомињу разматрање набавке половних авиона типа F-16 од Данске или САД, при чему се рачуна

Политичари у Загребу последњих дана jединствени у кампањи против управо пуштеног хашког затвореника. Пусић: Шешељеве изjаве штете односима у региону ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Хрватским политичарима ових дана пуна су уста изjава о Србиjи, а кулминациjа jе уследила након изjава Воjислава Шешеља. Хрватски министар правосуђа Орсан Миљанић поручио jе да би „та сподоба требала да буде у затвору и да Хаг крши своjа правила“, а министар бранитеља Предраг Матић jе изjавио: „Иди, бре, па се лечи“. Хрватска странка права, коjа jе посве минорна и практично без чланства, позвала jе да се учврсте источне границе према Србиjи, замераjући министарству спољних послова да ниjе озбиљно схватило проблем пуштања Шешеља на слободу. Како

Служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца данас су у Кнежеву обиљежене 23 године од формирања 22. Кнежевске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/.  Обиљежавању jе присуствовао предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, начелник општине Кнежево Боре Шкељић, грађани, борци и ратни команданти из ове бригаде. „Прилика jе данас да се подсjетимо на то вриjеме, ратни пут 22. Кнежевске бригаде и наше погинуле саборце и да видимо коjе смо обавезе испунили према њиховим породицима“, рекао jе Савчић за Срну. Он jе рекао да jе наjвећи допринос Бригада дала у очувању Републике Српске на платоу планине Влашић, на коjем jе боравила наjвећи дио рата. Предсjедник Борачке организациjе општине Кнежево

Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен- обиљежjе радницима угљевичког Дома здравља, погинулим борцима и цивилним жртвама отаџбинског рата, здравствени радници из овог града одали су данас почаст двоjици погинулих, 14 преминулих колега и двjема цивилним жртвама рата. Парастос jе служен уочи крсне славе ове здравствене установе Светог Архангела Михаила – Аранђеловдана. Директор Дома здравља Југослав Цветковић рекао jе да се здравствени радници са поносом сjећаjу колега коjи су живот дали за Републику Српску, као и свих оних коjи су радни виjек провели лиjечећи људе, а данас више нису са њима. „Уочи крсне славе сjећамо се оних коjи су, осим хуманости у послу коjим су се бавили, уложили и наjвредниjе