Породице побиjених воjника, као и преживjели учесници колоне, очекуjу да ће Апелациони суд у Београду за Илиjу Јуришића, наредбодавца напада на колону, дониjети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година. Уништена колона возила ЈНА Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравоjних формациjа над припадницима ЈНА, коjи су 15. маjа 1992. у колони напуштали Тузлу. Воjници су се, према раниjем договору са тузланским властима, повлачили из касарне „Хусинска буна“, и требало jе да из БиХ, преко Биjељине, крену за Србиjу. За оваj злочин, у коjем jе убиjено 59 воjника, а 44 су рањена, до данас нико ниjе одговарао. Преживjели учесници колоне, коjа jе нападнута

Полагање виjенаца на спомен костурницу на Новом гробљу у Бањоj Луци На спомен-костурницу на Новом гробљу у Бањалуци данас су положени виjенци поводом обиљежавања Дана воjске и бораца Републике Српске. Виjенце на спомен-костурницу положили су изасланик предсjедника Републике Српске, делегациjа Народне скупштине и Владе Републике Српске, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ, конзул Србиjе у Републици Српскоj. Виjенце су положили и делегациjа генерала Воjске Републике Српске, делегациjе руске Амбасаде у БиХ, Републичке организациjе породица погинулих, заробљених и несталих лица, Савеза организациjа и удружења ратних воjних инвалида Републике Српске. На спомен-костурницу у Бањалуци виjенце су положили и делегациjа Министарства одбране БиХ, Оружаних снага БиХ и Трећег пjешадиjског (Република Српска) пука Оружаних снага

БЕОГРАД – Обвjештавамо вас да jе из штампе изашла нова књига Стеве Метикоша „Збогом Баниjо моjа“. То jе роман о судбини jедног обичног човjека коjи jе остарио на Баниjи и испратио све ратове до овог посљедњег и подjелио судбину народа Краjине.  У овом роману главни jунак jе осамдесетогодишњи Ићан. Нешто више од jеданаест дана путуjе у избjегличкоj колони од своjе Баниjе до Србиjе. Сваки дан приjе него усни у тракторскоj приколици Ићан прича по jедну причу из свог тешког живота. Тек пошто се ослободи jедног диjела живтног бремена, успиjева да се на моменат примири и заспи. Кад Ићан заврши своjу причу, његов немир се претаче у његовог сина коjи вози

Чланови „Клуба свих генерациjа“ из насеља Банстола, претежно настањеног Србима прогнаним из Хрватске послиjе акциjе „Олуjа“, чине све да у том живописном фрушкогрорском насељу на тромеђи воjвођанских општина Сремски Карловци – Инђиjа – Ириг, подигну цркву посвећену жртвама те по злу познате операциjе хрватске воjске. Предсjедник Клуба Бранко Симоновић каже да jе драгоцjена, а неочекивано брза подршка градњи храма стигла од Његовог преосвештенства епископа сремског Василиjа. „Обратили смо му се само да нас прими и да нам благослов за куповину плаца где ћемо подићи црквицу жртвама `Олуjе`, а он се створио у Банстолу, чини нам се и пре него му jе наше питање дошло. Дошао jе у насеље и jедноставно

Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске, али и након низа њених националистичких испада ниjедно од званичних тела ниjе реаговало. Ни jавни тужилац коjи би то морао по службеноj дужности, али ни броjна удружења и институциjе коjе штите људска права. – Пуна ми jе капа поjединих хрватских Срба коjи су рођени у Хрватскоj, а до Хрватске им уопште ниjе стало. Живе на рачун хрватских грађана, пропутовали су цели свет на рачун Хрватске, а

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта очекуjе да ће у августу бити постављен камен темељац за споменик у Београду српским жртавама у сукобима 90-их година прошлог виjека и да ће том чину присуствовати наjвиши званичници Србиjе. Линта jе поздравио одлуку скупштине града Београда да распише конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“ и споменичког простора. Споменик би требало да буде постављен на мjесту постоjећег „Вjечног пламена“ на Ушћу у Београду, подсjећа Линта у саопштењу. Линта очекуjе да 4. августа, поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у

Уништена колона возиjа ЈНА-а на Брчанскоj Малти у Тузли Страдање припадника ЈНА у Тузли, коjе се десило приjе 23 године, биће обиљежено 15. маjа на Брчанскоj малти у овом граду, те у Биjељини на градском гробљу у Пучилама, потврдио jе данас предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. Дуњић се у Биjељини састао са представницима градске Борачке организациjе, преживjелим учесницима „Тузланске колоне“ и представницима града Биjељина, са коjима jе разговарао о плану обиљежавања овог страдања воjника ЈНА, коjа jе на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе у Србиjу. „Након окупљања грађана испред Градске управе у Биjељини у 8.00 часова, у 8.30

Локациjа гдjе ће бити подигнут споменик српским жртвама из ратова деведесетих Скупштина града Београд расписала jе jавни конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика „Српском народу и грађанима Србиjе, страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи ће бити постављен на београдском Ушћу. Споменик ће бити постављен на мjесту „Вечног пламена“ у Парку приjатељства на Ушћу, обjављено на саjту Скупштине града Београда. Конкурсна комисиjа ће бирати три идеjна рjешења коjа ће наградити са 600.000 динара (приближно 5.000 евра), 400.000 (нешто више од 3.300 евра) и 200.000 динара (нешто више од 1.650 евра). Радови се предаjу у Музеjу историjе Југославиjе од 3. до 5.

У традициjи српског народа jе да се невино страдалим жртвама различитих погрома одаjу помени у складу са верским обичаjима Српске православне цркве. Таква пракса се проводи широм стратишта на подручjу бивше СФРЈ те не видимо разлог да се дужна пошта невино страдалима на овакав начин не ода и на Дудику на коjем jе у Другом светском рату стрељано неколико стотина Срба и антифашиста с подручjа Срема и Славониjе, наводи у саопштењуу за jавност председник Градске организациjе СНС-а Небоjша Баjић. Додаjе како jе сходно томе СНС упутио писмо Удружењу антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара у коjем су затражили да се на обележавању годишњице страдања антифашиста на Дудику у оквиру службене

У НАТО нападу на Србиjу 1999., у Новом Саду, срушени су мостови и зграда телевизиjе. Али документи о животу и смрти у Новом Саду, као и у целоj Србиjи, нису остали незабележени.   НАТО зликовци погађаjу Жежељев мост у Новом Саду 26. априла 1999.   Друштво новинара Воjводине и Филмски фестивал “Бдење душе“ Вас позиваjу, Три дана после и 16 година касниjе на ТРИПТИХ О “МИЛОСРДНОМ АНЂЕЛУ“ У НОВОМ САДУ – избор из програма са 7. Карловачке манифестациjе “ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ“ Говоре:Младен Булут, председник ДНВСрђан Илић, уметнички директор фестивала   Уторак, 5. маj 2015., у 19.00 сати. Клуб новинара ДНВ – Нови Сад, Воjвођанских бригада 17/III У НАТО нападу на

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег. На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела Божо Дрпа Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.

Исчитаваjући извештаjе у хрватским медиjима о комеморациjи у Борову, поводом несрећних догађаjа са почетка Маjа 1991 године, коjи су нажалост кулминирали оружаним сукобом, а коjи jе вероватно означио и дефинитивни почетак крвавог грађанског рата на овим просторима, човек не може а да не запази малициозност и покушаj провокациjе локалног становништва, коjи се срећом и jош jедном показао пуцњем у празно. Тако jедан угледни хрватски медиj, своj извештаj почиње следећом реченицом: „Боjкот прославе од стране већинског становништва Борова села, поновио се и ове године, иако jе први пут у колони сjећања корачала и хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић“. Извештаj се даље наставља већ препознатљивим флоскулама о „нелоjалности“ грађана и непризнавању Хрватске државе,

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе данас хрватским званичницима да, приjе него што помену Србиjу, погледаjу у своjе двориште гђе ће виђети да имаjу пуно разлога да се баве собом и своjом судском праксом, а да Србиjу оставе на миру. Александар Вулин Вулин jе то рекао реагуjући на изjаву предсjеднице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи. Вулин jе, у писаноj изjави, навео да, судећи по све учесталиjим изjавама званичника Хрватске, у тоj држави нема ни већих ни важниjих проблема и тема од Србиjе. „Представници земље коjа слави дан када jе протерала 250.000 своjих држављана српске

Хрватска jош ниjе рашчистила неке ствари са Србиjом, рекао jе у интервjуу Вечерњем листу бивши генерал воjске Хрватске Петар Стипетић. Колона избjеглица из Краjине Он jе у интервjуу навео да jе учествовао у операциjама “Бљесак“ и “Олуjа“ и то од планирања до, како jе рекао, “терена“. “Увиjек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још нисмо рашчистили неке ствари са њима. Ипак, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша воjска нека прати, оцjењуjе и нека на вриjеме пошаље сигнале да се нешто спрема“, навео jе Стипетић. Према његовим риjечима, тадашњи предсjедник Хрватске Фрањо Туђман jе од воjске захтиjевао да се акциjе