Остало Архиве - Страница 7 од 138 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Остало » Страна 7

Обиљежавање Дана бораца и почетка Првог српског устанка

14. фебруар 2021.

У Вишеграду ће данас бити обиљежено 217 година од почетка Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске у којем су живот дала 23.184 припадника Војске Републике Српске. У 10.30 часова у манастиру Добрун биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 11.00 часова положени вијенци и цвијеће на споменик вожду Карађорђу. Делегације ће у 12.00 часова положити цвијеће на централни споменик браниоцима Републике Српске на вишеградском Тргу палих бораца. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, најављено је из ресорног министарства. Из парламента Српске је најављено присуство

Саво Штрбац: Хрвати процесирају хиљаде Срба за сваковрсне ратне злочине

30. јануар 2021.

Хрвати континуираним и несметаним процесирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив o рату. Југословенске снаге у Вуковару (Фото: Tumblr) У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА

НИСМО УСПЕЛИ, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА НЕЋЕМО! Клинички центар у Нишу неће бити назван по др Лази

29. јануар 2021.

Влада Србије одлучила је да се нишки Клинички центар убудуће зове Универзитетски клинички центар Ниш, а разлог је нови План мреже здравствених установа. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ РОДОЉУБ, ХИРУРГ, ДОБРОВОЉАЦ, ЧОВЕК! НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЗЕМЉА! ВИРУС КОРОНА ЈЕ УСКРАТИО ЈОШ ЈЕДАН ПЛЕМЕНИТИ ЖИВОТ. Ова вест изненадила је и разочарала више од 12.500 потписника петиције и чланова Фејсбук-групе која негује лик и дело др Лазића има 53.100 чланова, ову групу води (администратор) Зоран Бајић. И даље мислимо да је др Лаза заслужио да КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР носи његово име и презиме. Уједињене две петиције са истим циљем, Зорана Бајића и Ђорђа Бојанића. ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ (отвори линк)… Петицију покренуо, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

23. јануар 2021.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима “Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

15. јануар 2021.

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

Знамо шта славимо и шта бранимо

9. јануар 2021.

СНП – Избор је наш данас je, 09. јануара 2021. године, осамнаесту годину за редом прославио Дан Републике Српске. Велика колона возила прошла је бањалучким улицама и уз прикладну музику, која се чула са разгласа унијела радост у срца Бањалучана. Српска је наша потреба и изнуђени одговор да се српском народу не понове Јасеновац, Јадовно, Шушњар.., што је било у најави деведесетих година приликом разбијања Југославије. Због тога је данашњи догађај носио поруку „Знамо шта славимо. Срећан Девети јануар. Знамо шта бранимо“. Ова прослава је и прилика да се присјетимо 28.000 српских бораца који су уграђени у темеље Републике Српске као и свих других цивила – нека је њима вјечна

Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

8. јануар 2021.

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Пише: Стефан Каргановић Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа. Кравица је српско село које се налази на око 10 километара од Сребренице. Сребреница се, као што се познато, у ратном периоду налазила под контролом 28. дивизије

“Kости” ударају до кости

2. јануар 2021.

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и “дотакао” као серија “Kости”, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су “Kости” оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, “одложено”, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том

Зaкaшњeлa прaвдa

24. децембар 2020.

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

22. новембар 2020.

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Питање на које није стигао одговор: Да ли су немачки војници илегално били у рату у Југославији?

17. новембар 2020.

Посланица Левице у Бундестагу Жаклин Настић покушала је да расветли да ли су немачки војници, као добровољци, учествовали у рату на простору бивше Југославије. Одуговлачење са одговором од стране немачке владе оценила је скандалом. Настићева је истакла да немачка влада све чешће, на арогантан начин, одбија да да одговарајући одговор на писана питања опозиције. С тим у вези је навела да је пре две недеље објављена књига једног професора са универзитета у Потсдаму, који је близак немачкој војсци, у којој тврди да су припадници Бундесвера почетком 1990-их путовали на ратишта у бившој Југославији. У тој књизи се истиче да су посебно припадници гарнизова у јужној Немачкој били путовали на “продужени

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

19. септембар 2020.

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

Филип Шкиљaн: Пoпис ћe пoкaзaти дeмoгрaфску кaтaстрoфу

29. август 2020.

A oнa ћe сe тицaти нe сaмo српскe зajeдницe нeгo и вeћинскoг нaрoдa. Прeмa пoдaцимa o жупaниjaмa кoje je ХГK oбjaвиo 2019., сaмo у Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи je брoj стaнoвникa oд 2011. дo 2017. смaњeн зa 20.000 или jeдaн вeћи грaд. Пише: Ненад Јовановић У издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, жупaниjских мaњинских виjeћa, СKД-a Прoсвjeтa и Зajeдничкoг вeћa oпштинa унaзaд нeкoликo мjeсeци пojaвилe су сe књигe вeзaнe уз прoшлoст Србa Имoтскe крajинe, Koпривничкo-крижeвaчкe жупaниje и сeлa Oстрoвa кoд Вукoвaрa. O тoмe рaзгoвaрaмo с Филипoм Шкиљaнoм, знaнствeним сурaдникoм у Институту зa мигрaциje и нaрoднoсти тe aутoрoм низa књигa oствaрeних у сурaдњи сa СНВ-oм и жупaниjским виjeћимa. Koликo су зa српску зajeдницу знaчajнe књигe

Ратко Младић: Бранио сам своју државу од Запада, Ватикана и мафије из Немачке

27. август 2020.

Да ли је кривица Ратка Младића у томе што није дозволио да усташка неман баца српску нејач у јаме као у Јасеновцу и Јадовну, упитао генерал у хашкој судници. Некадашњи командант Војске Републике Српске (ВРС) генерал Ратко Младић рекао је данас на крају жалбене расправе пред Механизмом за кривичне судове у Хагу да је жив и здрав и да ће пасти оптужница против њега за коју сматра да је чедо НАТО-а. „Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду“, рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама на пресуду којом је осуђен на доживотни завор. На почетку обраћања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.