Остало Архиве - Страница 3 од 138 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Остало » Страна 3

Пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“ у Општини Звездара

6. октобар 2023.

Удружење Координација организује пројекцију филма под називом „Споменко на вјечној стражи“, која ће бити одржана у петак, 6.10.2023. године са почетком у 18 часова, у Градској општини Звездара, Булевар краља Александра 77. Догађај је подржан од стране Градске општине Звездара, а гости на пројекцији филма су Миле Савић, режисер филма и Зоран Благојевић, командант 4.лаке озренске бригаде и Радован Јовић Бригадир Оружаних Снага Босне и Херцеговине иначе ратни командант Споменка Гостића и . У филму ће бити приказан живот Споменка Гостића који је најмлађи одликовани борац војске Републике Српске у отаџбинском рату који је погинуо 20. марта. 1993. године у 14 години живота. Споменко је рођен 15. августа 1978. године

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

3. август 2023.

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију), у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

„Веритас“: Навршила се 31 година од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

7. април 2023.

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. „Веритас“ подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

НАЈАВА: Изложба ,,СЛИКЕ СЕЋАЊА“ у Београду

23. март 2023.

Обавештавамо Вас да ће се изложба радова породица несталих и погинулих лица под називом „Слике сећања“, отворити у 12 часова, 28 марта, Кућа Краља Петра I, Београд. У раду је учестовало 15 породица чији су чланови нестали/убијени на простору Хрватске и једна породица чији је нестанак везан за простор Косова и Метохије. Позивамо Вас да пропратите догађај и дате подршку породицама као и допринос убрзању процеса тражења несталих лица који предуго траје. Осликани радови су резултат пројекта „Подршка породицама несталих – меморијализација“ који је реализован у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста, МКЦК. Изложба „Слике сећања“ се реализује уз подршку и сарадњу удружења Грађанске иницијативе кроз пројекат „Траговима сећања“, МКЦК-а, Градском

Како би Цвета уводила вербални деликт

15. март 2023.

Прекјуче сам имао прилику да прочитам комад публицистике потписан од стране Флоренс Артман, а насловљен са Крв реалполитике: Афера Сребреница. Пише: Дани(ј)ел Симић Како је углавном позната као гласноговорница естрадне квазисудске установе из Хага, већину неће изненадити што је урадак ненаучан, необјективан, препун острашћености и патетике, гдје ауторка ни једног тренутка не скрива да љубавно подржава једну страну у сукобу. Ипак, све оне који се труде приступити свакој књизи без предрасуда, мора озлоједити основа на сасвим изопаченој, неиманентној логици и кориштење непристојних термина. Покушати укључити логику, више углова гледања, базичне принципе правде, те расправљати на нивоу аргумената у телевизијском студију са ауторком или особама које у таквом погледу на свијет

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

10. март 2023.

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих ненаоружаних војника, мучење лекара и медицинских сестара…

27. фебруар 2023.

Јуна месеца 2012. године, Окружно jавно тужилаштво из Мурске Соботе подигло jе оптужнице за наводне ратне злочине против пензионисаних старешина ЈНА – генерала Владе Трифуновића и пуковника Берислава Попова. Пише: Радисав Т. Ристић (Одломак из необjављене књиге „Медиjски порази ЈНА – Истина о Кадиjевићу) Подизањем оптужнице Словениjа је подгрејала ружна сећања на сопствене злочине почињене над деветнаестогодишњим и двадесетогодишњим воjницима бивше Југословенске народне армиjе. Политичко руководство Словениjе, односно Тужилаштво Мурске Соботе, поткрепљуjући лажне изjаве коjе су у то време давали Милан Кучан, Јелко Кацин и други разбиjачи СФРЈ, заборављаjу, изгледа, мучка убиства, масовна малтретирања и остале облике нељудског деловања према свему и сваком ко jе носио сивомаслинасто обележjе ЈНА –

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

6. фебруар 2023.

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

Данас комеморација поводом 31 године од убиства српске породице Зец

7. децембар 2022.

Антифашистичка лига Хрватске и Српско народно вијеће /СНВ/ организоваће данас у Загребу комеморацију поводом 31 године од убиства чланова српске породице Зец, које хрватско правосуђе никада није процесуирало. Комеморација ће бити одржана у 18.00 часова код Адолфовца на Сљемену, локалитету гдје су у ноћи са 7. на 8. децембра 1991. године убијене дјевојчица Александра и њена мајка Марија Зец. У саопштењу се наводи да ће на мјесту злочина, на којем ни 31 годину послије не постоји обиљежје на убиство мајке и кћерке Зец, говорити градоначелник Загреба Томислав Томашевић, након чега ће бити положене руже у знак сјећања на загребачку породицу Зец. Према подацима Информационодокументационог центра „Веритас“, припадници специјалне јединице МУП-а

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

4. децембар 2022.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су „криве што су биле тамо у погрешно време“ на погрешном месту“. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

4. децембар 2022.

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта. – Само до тада

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

27. октобар 2022.

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

Забрањују филм Малагурског, а нису га ни погледали: „Република Српска – борба за слободу“ на удару

14. октобар 2022.

Широм Европе, Бошњаци потписују петицију за забрану филма Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ под оптужбом да филм негира геноцид над Бошњацима и да је редитељ „познати националиста у блиским везама с бившим председником Српске Милорадом Додиком који негира геноцид у Сребреници“, пишу швајцарски медији. Малагурски негира ове оптужбе и каже да не разуме то што људи желе да забране његов филм, а да га нису ни погледали. Документарни филм Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ нашао се на удару бошњачких удружења широм Европе, која траже забрану овог остварења – након премијере у Бањалуци – више од 20 000 људи на порталу цханге.орг потписало је петицију

Далматински Јасеновац

13. октобар 2022.

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац