Дан формирања Петог корпуса Воjске Републике Српске биће обиљежен парастосом за погинуле и умрле борце овога корпуса у манастиру Светог великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи код Сокоца. Парастос ће почети у 11. 00 часова, у храму на чиjим су унутрашњим зидовима уписано имена 4 000 бораца Сараjевско-романиjске региjе коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, у 12.00 часова биће положени виjенци на спомен-обиљежjе испред зграде Скупштине општине Соколац, на коjе су уписана имена близу 1000 погинулих бораца ове региjе из протеклог рата. Према програму манифестациjе, у 12.30 часова биће положени виjенци на Воjничком спомен гробљу “Мали зеjтинлик” у Сокоцу на коме jе сахрањено 956 бораца ове региjе погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Свечани ручак заказан jе за 13.00

Организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске подниjеће надлежном суду у Београду тужбу против лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића, jер jе тврдњом да jе “РС геноцидна творевина” увриjедио све српске жртве из Другог свjетског и Одбрамбено-отаџбинског рата. Предсjедник Организациjе Недељко Митровић подсjетио jе у изjави Срни да jе на простору Републике Српске, али и на многим другим мjестима током Другог свjетског рата и последњег Одбрамбено-отаџбинског рата почињен страшан погром и геноцид над српским народом, почев од Јасеновца, Јадовног, Дракулића, Сиjековца, Брода, Купреса , Сараjева, Озрена. Он jе позвао Народну скупштину Србиjе да се jавно огради и осуди ову изjаву Јовановића коjа вриjеђа српски народ на простору Републике Српске,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Пантелиjа Ћургуз потврдио jе да су се до сада овоj организациjи jавиле три породице жртава из Добровољачке улице како би им била пружена правна помоћ у писању заjедничког приговора Тужилаштву БиХ у предмету “Добровољачка”. Ћургуз jе у име БОРС-а позвао све породице жртава из Добровољачке улице да се jаве овоj организациjи како би им пружили правну помоћ у писању заjедничког приговора Тужилаштву БиХ за обуставу истрате у предмету “Добровољачка”. “Намjеравамо да са Министарством унутрашњих послова Републике Српске урадимо заjедничи приговор Тужилаштву БиХ”, рекао jе Ћургуз Срни. Он претпоставља се нису све породице жртава из Добровољачке улице у ситуациjи да саме ураде квалитетан одговор на

Пред Врховним судом Хрватске данас jе почело шесто суђење бившем припаднику карловачке Специjалне полициjе Михаjлу Храстову оптуженом за убиjање 13 и рањавање двоjице разоружаних српских воjника 1991. године на Коранском мосту. Ово jе jедан од наjдужих процеса у историjи хрватског правосуђа у коjем jе Храстов већ три пута ослобођен и два пута осуђен за оваj ратни злочин. Храстов тврди да ниjе крив, а његови адвокати истичу да jе у заробљене српске воjнике пуцао у нужноj одбрани, jер су “напали његовог саборца”, преносе хрватски медиjи. Хрватско државно тужилаштво покушаће да докаже да се у овом случаjу радило о безусловноj предаjи разоружаних воjника. Након треће ослобађаjуће пресуде карловачког Жупаниjског суда доказни поступак

Предсjедник Управног одбора Српског демократског форума из Загреба Вељко Џакула упозорио jе да у Хрватскоj и даље буjа национализам умjесто окретања европским вриjедностима и токовима. “Чини ми се да jе мало потребно па да национализам букне и да поjединци злоупотриjебе спорт и да се иживљаваjу над онима коjи су другачиjи”, рекао jе Џакула поводом посљедњих напада на српске обjекте у Хрватскоj након пораза хрватске рукометне репрезентациjе од Србиjе у оквиру Европског првенства, пише “Фокус”. Саво Штрбац, предсjедник Документационо информативног центра “Веритас”, изjавио jе да су се и раниjе дешавали напади на Србе, не само поводом утакмица, него и током туристичке сезоне, додаjући да jе наjвише штете нанесено Србима зато што

Састанак поглавара Исламске заjеднице у БиХ Мустафе Церића са члановима породица Бошњака ухапшених због сумње да су починили ратне залочине у затвору “Силос” у Тарчину шамар jе српским жртвама и атак на Деjтонски мировни споразум, сматра посланик СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ Александра Пандуревић. “Не изненађуjе ме такав потез реиса Церића. Међутим, заиста jе дегутантно у свему томе и што излази изван оквира сваке вjерске толеранциjе, разума и стварања услова за помирење jесте чињеница да jе реис Исламске заjеднице примио те породице на данашњи дан када jе расформиран таj затвор `Силос` у Тарчину”, рекла jе Пандуревићева. Према њеним риjечима, Церић jе могао чланове породица тих Бошњака да прими било коjи

Међународни суд правде у Хагу одобрио jе Хрватскоj предаjу додатног поднеска у поступку по тужби против Србиjе за геноцид и одредио да он буде предат до 30. августа, саопштено jе данас у овом суду. Поднесак се, како се прецизира, односи на противтужбу, коjу jе предала Србиjа у предмету коjи се тиче примjене Конвенциjе о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Суд jе налог издао након што jе Хрватска “наjавила да жели да изложи ставове по други пут у писаном облику, у додатном поднеску о противтужби Србиjе и имаjућу и виду ставове обjе стране”. “Даљи поступак ће бити предмет других одлука”, наводи се саопштењу. Хрватска jе 2. jула 1999. покренула поступак против

У Коњицу jе синоћ у 21.00 час преминуо Енес Туцаковић, коjи jе ових дана требало да буде ухапшен због основане сумње да jе као командир полициjске jединице у Коњицу учествовао у злочинима почињеним над Србима у Брадини, изjавио jе jутрос Срни адвокат Душко Томић. ”Посjедуjем строго повjерљиви документ од 13. jуна 1992. године из кога се види да jе jедан од `жешћих` људи коjи учествовали у прогонима Срба био управо Туцаковић коjи jе командовао и Миралему Мацићу, заjедно са Јасмином Гуском, а данас, ето, ниjедан од њих више ниjе жив”, истакао jе Томић. Он jе прецизирао да се у том документу, коjег jе потписао командант Општинског штаба Териториjалне одбране Коњиц

Адвокат Душко Томић, коjи jе бранио Миралема Мацића, тврди да jе његов клиjент уклоњен, jер jе био jедан од кључних свjедока стравичних злочина над Србима у коњичком краjу. Томић jе увjерен да званична верзиjа Мацићеве смрти не одговара истини. Он jе указао на контрадикторне изjаве љекара сараjевског Клиничког центра коjи су послиjе операциjе његовог клиjента прво рекли да jе ван животне опасности, а потом да не могу да га спасу jер jе из болнице у Билоj, гдjе jе издржавао казну, касно превезен у Сараjево. Томић jе за “Прес” рекао да због тога с правом сумња да jе у Мацићевом случаjу примиjењен метод “операциjа успjела, пациjент подлегао”, истичући да то, ипак,

Међународни тужилац Џуд Романо срушио jе принцип командне одговорности на коjем почиваjу готово све досадашње пресуде и начин рада Хашког трибунала, тиме што jе обуставио истрагу против Еjупа Ганића и jош 13 осумњичених за организовање масакра над припадницима ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици 3. маjа 1992. годинем, пише “Прес”. Професор међународног jавног права Витомир Поповић изjавио jе да jе кључна дилема то што jе Романо ослободио Ганића и остале командне одговорности и сву кривицу пребацио на убице, баш као да су те особе дjеловале изван било каквог ланца командовања. “Кључни проблем за обустављање истраге jе у томе што она нема везе с тим да ли jе конвоj ЈНА било легитимна

Претходна хрватска Влада ангажовала jе америчку адвокатску лобистичку фирму “Патон Богс” за лобирање у Хагу у жалбеном поступку генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, неправоснажно осуђеним због злочина над Србима током акциjе “Олуjа”. Бивши министар правосуђа Хрватске Дражен Бошњаковић краjем jула прошле године ангажовао jе “Патон Богс” за писање поднеска Хашком трибуналу коjим у жалбеном поступку Готовини и Маркачу тражи статус приjатеља суда, пише “Јутарњи лист”. Бошњаковић се уговором, коjи jе склопљен на годину дана, обавезао да ће Влада Хрватске до 1. августа 2011. сваког мjесеца из буџета уплаћивати паушални износ од 60.000 долара на рачун лобистичке фирме, као и да ће надокнађивати и додатне трошкове. Према том уговору, из

На зградама у близини школе у Храсници, насељу краj Сараjева, исцртани су нацистички симболи. На фасадама су исцртани кукасти крстови и натпис зиг хаjл (sig hajl) коjе нико не брише, пише сараjевско “Ослобођење”. Кукастим крстовима и усташким симболима почетком седмице ишарани су излози на jедноj кинескоj радњи у Мостару. Нацистички симболи у Мостару осванули су у дане када Кинези обиљежаваjу своjу Нову годину. Извор:  

У Извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, који ће сутра разматрати Народна скупштина Републике Српске, наводи се да је Министарство унутрашњих послова Српске од 1992. године закључно са 30. јуном 2011. године, надлежним тужилаштвима поднијело 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава. МУП је поднио и 362 извјештаја о предузетим мјерама и поступању по наредбама тужилаштава против 7 416 лица због основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22 760 жртве. У извјештају Владе Републике Српске из новембра прошле године додаје се да је, према расположивим подацима, Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у

Активисти Амнестy Интернатионала Хрватске су данас замjеници државног одвjетника Јасмини Долмагић предали апеле и петициjе у вези пет случаjева тешког кршења људских права. У апелима и петициjи од ДОРХ-а захтиjеваjу да осигура да се одговорни за убоjство Милана Левара “изведу пред лице правде”. “Ни након 11 година нису познати починитељи овог тешког злочина”, казала jе директорица АИ Хрватске Сања Фреибергер те додала како се та организациjа залаже да се свим обитељима свих жртава злочина из рата и након рата осигура право на истину, правду и репарациjу. Подсjетимо, Милан Левар jе погинуо у експлозиjи у дворишту своjе куће 28. коловоза 2000. године у Госпићу. Био jе познат као драговољни свjедок Хашког

Од почетка ове године на снази jе низ нових или измиjењених закона и прописа, од коjих се више њих односи и на српску заjедницу. Поткраj децембра на снагу jе ступио правилник коjи детаљниjе регулира изнимку стамбеног збрињавања везану уз обнову кућа и станова изван подручjа посебне државне скрби (ППДС), односно ратних и повратничких краjева. – У складу с измjенама Закона о подручjима посебне државне скрби из маjа прошле године, министар регионалног развоjа у децембру jе донио правилник коjи регулира увjете за остваривање права на стамбено збрињавање додjелом грађевног материjала за поправак, обнову или изградњу обитељске куће у власништву корисника изван ППДС-а, као и начин остваривања тог права. Законом и новим