Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе „Олуjа“.   Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди. Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да

Београд — Никада се ни на jедном скупу у Европскоj униjи ниjе помињала „Олуjа”, каже Ласло Варга, потпредседник скупштинског одбора за европске интеграциjе.     Званични став Европске униjе о хрватскоj операциjи „Олуjа” не треба очекивати, jер се тако нешто сасвим сигурно неће догодити, оцењуjу саговорници „Политике”, поводом изjава поjединих наших политичара да ЕУ треба да заузме став о ратном подухвату од пре 17 година у коjем jе убиjено око 2.000 Срба. Како обjашњаваjу Европска униjа jе став према злочинима генерално исказала кроз инсистирање на сарадњи са Хашким трибуналом и на поштовању људских и мањинских права, а Хрватска jе имала великих проблема да то поглавље затвори. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а,

ГЛИНА, 11. АВГУСТА /СРНА/ – На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи данас jе служен парастос српским цивилима коjи су погинули у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“.     Парастосу, коjи jе служио парох петрињски Славко Шарац, присуствовали су мjештани Селишта, Глине и представници Виjећа српске националне мањине. Замjеник градоначелника Глине Ђуро Стаjић рекао jе Срни да током парастоса у Горњем Селишту ниjе било инцидената. „Парастос jе служен у Горњем Селишту, гдjе су жртве `Олуjе` покопане у 56 крстовима означених гробова и у централном диjелу гробља гдjе jе заjедничка гробница означена крстом“, додао jе Стаjић. Према службеним подацима, на тоj локациjи у масовноj гробници налази се око

На данашњи дан пре 17 година почињен jе злочин над цивилним становништвом за коjи и данас нико ниjе одговарао. Овим путем желимо jош jедном скренути пажњу jавности на тешко наслеђе непроцесуираних злочина почињених у току и непосредно након воjно-редарствене операциjе „Олуjа“, изразити солидарност са породицама жртава и jош jедном упозорити на помањкање саосећања према жртвама из других етничких заjедница. Један од таквих инцидената догодио се 07. августа 1995. године око 10х у селу Бравско у суседноj Босни и Херцеговини, где jе животе изгубило 9 особа, од тога четворо деце, док их jе више од 50 лакше или теже рањено. Тога дана су, наиме, 02:00 надзвучна авиона типа МИГ-21 Хрватског ратног

На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи, у суботу 11. августа, са почетком у 11 часова, одржаће се парастос српским цивилним жртвама Олуjе. Према службеним подацима на тоj локациjи, у масовноj гробници, налази се око педесетак лешева, док процjене говоре да се ради о 100, па чак и о 200 посмртних остатака.    Осим масовних гробница на гробљу се налазе и два реда поjединачних гробова на коjима су крстаче означене с Н.Н. а коjе су због протеклих година и неодржавања иструнуле или су у jако лошем стању. До сада су на подручjу Баниjе обављене тек двиjе ексхумациjе с православних гробља у Петрињи гдjе jе нађено 160 и Двору гдjе jе ексхумирано 66

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Директор Документационо- информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да одлазак предсjедника Српског демократског форума Вељка Џакуле y Книн на обиљежавање хрватске акциjе „Олуjа“ представља велики ударац Србима.   „Ако хрватски предсjедник вече приjе тог дана наjави да долазак првог Србина након 17 година на обиљежавање ‘Олуjе’ значи да и Срби признаjу да jе то била праведна акциjа, онда Џакула ниjе тебало тамо да иде“, рекао jе Штрбац новинарима у Јањилама код Босанског Петровца, гдjе jе данас служен парастос за Србе погинуле у избjегличкоj колони, коjу jе бомбардовала хрватска авиjациjа у току операциjе „Олуjа“ 1995. године, док се повлачила из Републике Српске Краjине. Штрбац

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Срби никада не смиjу заборавити убиjене сународнике, jер народ коjи заборави прошлост нема ни будућност,поручио jе данас у Јањилама код Босанског Петровца директор Документационо-инФормационог центра “Веритас” Саво Штрбац.     „Ова jе уjедно и одговор на поруке коjе су се из Книна могле чути 5. августа. Tврдим да jе ово посљедња година када Хрвати са државног нивоа славе оваj дан када су истjерали 220.000 и побили око 2.000 Срба у акциjи `Олуjа` и послиjе ње“, рекао jе Штрбац након парастоса коjи jе служен Србима коjи су погинули у избjегличкоj колони из Републике Српске Краjине. Он очекуjе да ће до краjа године Хашки трибунал хрватским

КНИН, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Разне групе готово делиричних мушкараца на скупу у Чавоглавама у Хрватскоj на сваких неколико секунди кроз пjесме су дословно изражавале кољачке жеље, па посматрач ниjе морао да буде српске националности да би често осjетио jезу и престрављеност, преноси „Доjче веле“ „атмосферу“ са прославе хрватског „дана побjеде“.У Чавоглавама, гдjе се jуче окупило око 70.000 људи да акциjу „Олуjа“ прослави као „дан побjеде“, орила се будница „Оj хрватска мати, Србе ћемо клати“, чуо се усташки евергрин попут „Ево зоре, ево дана“, као и поскочица „ко не скаче – православац“. Њемачки радио наводи да су се у Чавоглаве од раног jутра сливале риjеке аутомобила из читаве Хрватске и

Приjе седамнаест година током и након воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с подручjа западне Славониjе, Баниjе, Кордуна, Лике и сjеверне Далмациjе, бивших подручjа под заштитом Уjедињених народа, избjегло jе око 250 000 припадника старосjедилачког српског народа. У том збjегу многи од њих су страдали, многи од оних коjи су остали су побиjени, а њихова имовина и њихова насеља данима и тjеднима систематски пљачкана и паљена. Куће коjе нису биле спаљене стављене су под секвестар државе, након чега jе држава та подручjа почела насељавати припадницима хрватског народа из других диjелова Хрватске и других диjелова бивше Југославиjе. Уступила им jе станове, куће и земљиште избjеглих Срба, са озакоњеном могућношћу да након десет година постану власници туђе,

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на