БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе као скандалозну чињеницу да Хрватска намjерава да наредне године организуjе воjну параду поводом 20 година од акциjе „Олуjе“ и тако прослави наjвеће етничко чишћење у Европи након Другог свjетског рата. „Уколико су тачне изjаве хрватских званичника да су темељи хрватске државе створени у антифашистичкоj борби, онда ће Хрватска да организуjе воjну параду сљедећег 9. маjа, када ће бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, а не 5. августа, када се слави протjеривање Срба“, саопштио jе Линта. Он jе апеловао да САД, ЕУ, ОЕБС и Савjет Европе упуте jасан захтjев Хрватскоj да престане славити „Олуjу“,

БЕОГРАД, 14. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир оциjенио jе да су одлуке хрватског правосуђа етнички мотивисане и да би таква могла бити и данашња пресуда коjом су троjица Срба осуђена на по пет и по година затвора због убиства Хрвата током акциjе „Олуjа“. „Мислим да свиjет не познаjе шта ради хрватско правосуђе и зато ме не чуди никаква њихова одлука коjу доносе кад jе риjеч о Србима“, рекао jе Будимир Срни. Он jе истакао да би могао поздравити рад суда уколико jе доказана кривица троjице Срба и ако би то представљало почетак суђења и свима онима коjи су за вриjеме „Олуjе“

Америчко правосуђе, баш као и међународно (Хашки трибунал), прошле jе недеље, и формално, опрало руке од ратних злочина над Србима у Хрватскоj у „Олуjи“ 1995. године. Наиме, амерички савезни суд одлучио jе да Срби, коjи тврде како jе америчка паравоjна и парадржавна организациjа МПРИ увежбавала хрватске воjне снаге, смишљала стратегиjу и обезбеђивала им оружjе током операциjе „Олуjа“, не могу да jе туже у САД. Српске организациjе поднеле су тужбу 2010. године против те америчке организациjе за учествовање у геноциду и прогону 200.000 Срба из Краjине, коjу jе сада одбацио амерички савезни суд. „Хрватски државни врх упознао jе америчке инструкторе да jе циљ „истребити Србе из државе“. Планиране операциjе одвиjале су

У Чикагу делимично прихваћена тужба Срба против компаниjе МПРИ из САД. Процес почиње првом статусном конференциjом 22. октобра ФЕДЕРАЛНИ суд у Чикагу огласио се надлежним по деловима тужбе краjишких Срба против америчке агенциjе МПРИ, односно њеног правног наследника „Л-3 Сервицес“ и холдинга „Енгилитy“, коjа jе као саветник хрватске воjске учествовала у операциjи „Олуjа“. Судиjа Џон З. Ли одлуку jе донео 24. септембра, након вишемесечног већања. – Суд ниjе прихватио тужбу против МПРИ за геноцид над Србима, нити jе прихватио предлог да се америчким генералима суди по међународном праву – каже за „Новости“ Богдан Кљаић, председник Сабора краjишких Срба. – Судиjа Ли jе, међутим, одлучио да МПРИ као америчкоj фирми треба

ЧИКАГО, 1. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Сабора краjишких Срба из Чикага Богдан Кљаић наjавио jе за 22. октобар статусни претрес у случаjу тужбе краjишких Срба против воjне консултантске фирме „МПРИ“ из САД. Кљаић jе за Срну поjаснио да jе амерички савезни суд у Чикагу одбио захтjев краjишких Срба у тачки jедан – да се суди према међународном праву, али jе дозволио да се процес настави према америчком закону. „Статусни претрес jе заказан за 22. октобар, гдjе мораjу да присуствуjу све стране у поступку. Дакле, разлог за жалбу има `МПРИ`, а не Сабор краjишких Срба“, истакао jе Кљаић. Поjедини медиjи прениjели су недавно да jе амерички савезни суд у Чикагу донио

О улози америчке „МПРИ“ у припреми хрватске злочиначке акциjе „Олуjа“ више ће се знати када буду отворене таjне хрватске архиве, коjе су „запечаћене“ на 30 година, или када неко из те воjне фирме одлучи да проговори о свему, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Коментаришући одлуку суда у Чикагу да пред правосуђем те државе не може бити покренут случаj по тужби против воjне консултантске фирме „МПРИ“ из САД да jе обучавала и опремала хрватске снаге током акциjе „Олуjа“, Будимир jе рекао да jе то очекивана одлука. „Од ове тужбе ниjе се ни могло много очекивати, jер исти jе налогодавац био и у

ШИБЕНИК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У знак сjећања на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе, коjи су убиjени након хрватске акциjе „Олуjа“, у селима Вариводе и Гошић данас су одржани комеморативни скупови и служени парастоси. Служен jе парастос за шеснаест особа стариjе животне доби коjе су у љето 1995. године остале у своjим кућама. Раниjих година комеморациjи су присуствовали представници државног врха Хрватске, при чему се обавезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца, наводе у Српском народном виjећу /СНВ/. Будући да се више од 19 година након завршетка хрватске акциjе „Олуjа“ готово ништа ниjе урађено на процесуирању одговорних за почињене злочине, Српско народно виjеће ни ове године на комеморациjу

БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Одлука америчког савезног суда у Чикагу да ниjе надлежан за случаj тужбе групе Срба из Хрватске против америчке воjне консултантске фирме „МПРИ“, коjа jе припремала и обучавала хрватске снаге за акциjу „Олуjа“, не значи краj правне борбе, коjа ће бити, ако треба, настављена и пред хрватским судовима, рекао jе Срни директор „Веритаса“ Саво Штрбац. Он jе додао да, у сваком случаjу, адвокати Срба из Краjине, из Хрватске, коjи су заступали оваj случаj у САД могу да поднесу жалбу америчком Врховном суду на ову одлуку судиjе из Чикага и да траже додатна обjашњења, као и увид у читаву одлуку. „Наши адвокати имаjу право жалбе и вjеруjем

Већ 19 година Хрватска 5. августа слави Дан домовинске захвалности и одаjе почаст своjим воjницима и официрима коjи су учествовали у операциjи „Олуjа“. Са друге стране већина Срба тугуjе због убиства неколико хиљада Краjишника и прогона око 250 000 Срба из Лике, Кордуна, Баниjе, Сjеверне Далмациjе и других диjелова бивше Републике Српске Краjине. Нажалост наjвеће страдање и прогон становништва у Европи након Другог свjетског рата остаће некажњено jер су се свjетски моћници и традиционални српски „приjатељи“ потрудили да у Хашкоj палати неправде буду ослобођени генерали Хрватске воjске коjи су одговорни за почињене злочине над недужним цивилима и заробљеним Краjишницима. Краjину смо изгубили приjе свега због издаjе и неслоге, коjа се

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 7. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и полагањем виjенаца за девет убиjених цивила данас jе код спомен–крста у мjесту Јањиле–Бравско на Петровачкоj цести обиљежено 19 година од страдања Срба у агресиjи Хрватске воjске на Републику Српску Краjину у операциjи „Олуjа“. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсjетио jе да jе авион хрватског ратног ваздухопловства /РВ/ „миг-21“ 7. августа 1995. године бомбардовао избjегличку колону српског народа из Републике Српске Краjине када jе погинуло девет цивила, међу коjима четворо дjеце и 21-годишња дjевоjка, док jе око 50 рањено. „Тог дана су два надзвучна авиона Хрватског ратног ваздухопловства, коjа су полетjела са аеродрома у Сплиту, 30 километара дубоко у унутрашњости БиХ гађали

НОВИ ГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Делегациjе Документационо-информационог центра „Веритас“ и општине Нови Град, уз присуство Срба избjеглих из Републике Српске Краjине, данас су на мосту на риjеци Уни на граничном прелазу са Хрватском спустили виjенце као знак сjећања на Србе страдале у акциjи „Олуjа“ и у Другом свjетском рату. Директор „Веритаса“ Саво Штрбац рекао jе да jе преко моста на риjеци Уни у августу 1995. године прешло око 100.000 Срба са Кордуна и из Баниjе, због чега jе за њих ово био „мост спаса“. Говорећи о узаjамним тужбама Србиjе и Хрватске пред Међународним судом правде, Штрбац jе рекао да тим из Србиjе тврди да jе воjно-полициjска акциjа „Олуjа“ од

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање „Дана побjеде и домовинске захвалности“ и 19 године од акциjе „Олуjа“.     Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице. Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци. Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу „Свети Пантелиjа“ у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. „Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе“, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи „Олуjа“. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица