Маринко Чулић Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно,

Редитељ Оливер Фрљић организуjе jавни разговор „Други рат“ на дан прославе „Олуjе“. У риjечком позоришту пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата Хрватски гардисти испод книнске тврђаве У РИЈЕЦИ ће се 5. августа, на дан када ће се у Книну обележити двадесета годишњица „Олуjе“, одржати jавни разговор „Други рат“, што jе у Хрватскоj већ названо „Контраолуjом“. Како jе предвиђено, у великоj дворани риjечког Хрватског народног казалишта пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата и сећању како су морале да напусте своjа огњишта. Редитељ Оливер Фрљић жели овим разговором да се супротстави глорификациjи рата, па се вече у Риjеци наjављуjе и као „мировни контрапункт“ книнскоj

Александар Вулин Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе. To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a

Колона избjеглица из Краjине пред мостом Рача Дан сjећања на страдале Србе, Србиjа и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестациjом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестациjа у Центру „Сава“. „Тачно у подне Србиjа ће стати на jедан минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убиjенима и протеранима“, рекао jе за „Блиц“ министар рада Србиjе Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреjи обиљежаваjу Дан Холокауста. Очекуjе се долазак више хиљада грађана у Рачу, као и представника Владе и дипломатског кора,

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе хрватска акциjа „Олуjа“ наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата на тлу Европе. „Србиjа ништа не говори ни против кога – ни против хрватског народа, нити против хрватске државе, али себи даjе за право да жали за погинулим, страдалим и протераним Србима“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Београду. Он jе навео да Србима нико не може да забрани да „пусте коjу сузу и да запале свећу“. „Мислим да jе то цивилизациjско достигнуће и да никоме не би, ваљда, смело да падне на памет да се против тога буни. А, шта ће неки други да раде, нека

Организациони одбор за обиљежавање Дана сjећања на страдање и прогон Срба покренуо jе инициjативу да се 5. август прогласи за Дан жалости на териториjи Србиjе као знак сjећања на трагично страдање српског народа током акциjе „Олуjа“. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе саопштило jе да ће се тог дана истовремено огласити звона на свим црквама Српске православне цркве и сирене са сигналом за престанак опасности. На сjедници Одбора усвоjен jе приjедлог Програма обиљежавања 5. августа. Сjедницом jе предсjедавао министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, у своjству предсjедника Одбора, а присуствовали су министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић и министар културе

Александар Вулин Дан сjећања на страдања и прогон Срба биће обиљежен 4. августа великим скупом у Сремскоj Рачи и низом пригодних манифестациjа 5. августа, коjи ће бити проглашен Даном жалости у Србиjи и Републици Српскоj, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин. Он jе рекао да jе ово данас одлучено на сjедници Организационог одбора за обиљежавање 5. августа. „Ми смо на заjедничку инициjативу влада Србиjе и Републике Српске одлучили да 5. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе, а на данашњоj седници Организационог одбора смо се договорили како ћемо обележити таj дан“, рекао jе Вулин. Он jе додао да ће jедна

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Српског националног виjећа Милорад Пуповац упозорио jе да jе положаj Срба у Хрватскоj у протекле три године погоршан и да атмосфера у коjоj Срби живе производи страх и биjег од идентитета, посебно у вриjеме пред обиљежавање 20 година од акциjе „Олуjа“ коjа постаjе све озбиљниjе критично мjесто у српско-хрватским односима. Пуповац jе рекао да континуирана антисрпска кампања блокира Владу Хрватске у томе да према Србима испуњава своjе и обавезе из приступног уговора са ЕУ. „Не би уопште било добро када би ово потраjало и када се ЕУ и свиjет не би заинтересовали за такво стање“, изjавио jе Пуповац за београдски лист „Данас“.

Хрватска амбасада у Београду Српска радикална странка (СРС) наjавила jе да ће 5. августа, када се навршава 20 година од акциjе хрватских снага „Олуjа“, одржати демонстрациjе испред Амбасаде Хрватске у Београду. СРС у саопштењу позива чланове и симпатизере, протjеране краjишке Србе и све поштоваоце жртава да се придруже протестима. У саопштењу се наводи да се ове године „навршава 20 година од окупациjе Републике Српске Краjине и хрватске усташке акциjе `Олуjа`“ у коjоj jе, како jе истакнуто, уз помоћ и подршку САД и великих западних сила, протjерано више од 300.000 Срба и убиjено више од 3.000 цивила. Демонстрациjе, у организациjи странке чиjи jе лидер Воjислав Шешељ, наjављене су за 5. август

Ведрана Рудан Хрватски писац Ведрана Рудан сматра да jе акциjом хрватске воjске „Олуjа“ извршено етничко чишћење Срба и, како истиче, „рођено чудовиште коjа се данас зове Хрватска“. Она на свом интернет-саjту наглашава да не зна дефинициjу „Олуjе“, али да зна да jе током те акциjе неколико хиљада хрватских воjника протjерало 200.000 или 300.000 Срба и да jе Хрватска „етнички чиста“, преносе београдски медиjи. „Као да jе броj битан. Краће, `Олуjом` смо `ми` Хрватску очистили од Срба. Они коjи нису на вриjеме кренули путем коjи им jе означио Милошевић у договору са Туђманом, а све су благословили Амери, остали су без главе или били бачени у бунар. Запаљене су и српске

Они коjи су осмислили прославу злочина претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних коjе су сматрали приjатељима из 1995. не схватаjући да се у међувремену штошта променило Борислав Комад ТРЕБАЛО jе да прођу пуне две децениjе па да Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, истина на индиректан начин, признаjу да су 1995. учествовали у jедном од наjстрашниjих злочина према српском народу у Хрватскоj, када jе побиjено безмало три хиљаде људи, протерано око четврт милиона православаца, опљачкано и спаљено на стотине села у злочиначком, цинично названом „домовинском рату“. Одбиjањем да присуствуjу „прослави“ 4. августа у Загребу, а дан касниjе у Книну, слањем своjих наоружаних солдата да цокулама парадираjу што би било

Томислав Карамарко Лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко поручуjе да jе 5. август тужан дан само за оне коjи су „сањали велику Србиjу“ и савjетуjе Србе да се суоче са прошлошћу и да односе са сусjедима не воде на бази митова. Карамарко, кога многи аналитичари већ виде на челу Владе Хрватске након сљедећих избора, наводи да jе међународни суд „оборио“ причу о злочиначком подухвату тако што jе ослободио хрватске генерале. Лидер ХДЗ-а тврди да jе на Хрватску извршена агресиjа координисана из Србиjе и са Србиjом, те да jе у акциjи „Олуjа“ сломљена „кичма идеjе о великоj Србиjи“. Он jе оптужио хрватску дипломатиjу за неспособност, jер ниjе успjела да доведе на планирану параду

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава лидера ХДЗ-а Томислава Карамарка да jе на Хрватску извршена агресиjа с циљем стварања „Велике Србиjе“, цинична и безобразна и доказ више да Хрватска ниjе спремна да се суочи са своjом злочиначком прошлошћу. „Истина jе да jе режим Фрање Туђмана с циљем стварања етнички чисте Хрватске државе извршио агресиjу на Југославиjу и на српски народ у Хрватскоj, избацуjући га насилно из Устава и протjеруjући га“, рекао jе Линта, саопштено jе из Коалициjе. Коментаришући дио изjаве у коjоj Карамарко каже да жели наjбоље односе са Србиjом под условом да се Београд суочи са чињеницама