Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности).   Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца   Везане виjести: “РАТ И РИЈЕЧ” САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице “Олуjе” у Хрватскоj, али и актуелни суманути “царински рат”, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи “коначно рjешење” jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе “Олуjе” помислили да су коначно

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе “Олуjа”. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након “Олуjе”, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

Детаљ изложбе ”Незаборав за нестале” Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих “Суза” Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом “Незаборав за нестале”, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама “Бљесак” и “Олуjа” проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. “Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати   Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици “Вечерњих новости”, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом “‘Агресиjа’ или прогон Срба”. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе “Олуjа” (Роjтерс jе назвао ту акциjу “Офанзива на српске цивиле”). Међутим, не може се у ствари то

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице “Олуjе”. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце