Олуја Архиве - Страница 26 од 39 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Олуја » Страна 26

Пред УН покренути одговорност Унмика за Страдање Cрба на Космету

20. новембар 2015.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше СФРЈ констатовала је данас да је због свјесног „нечињења“ Унмика дошло до масовних убистава, нестанка и прогона Срба са Космета што Унмик чини одговорним за српска страдања. Кординација је затражила да се већ у наредном Кварталном извјештају о Космету пред Савјетом безбједности УН поднесе извјештај Савјетодавног вијећа за људска права која говори о одговорности Унмика и да се објаве имена несталих Срба. Замјеник предсједника Координације Душко Челић рекао је да се нада да ће Савјетодавно вијеће за људска права остати на Космету и након истека мандата у марту наредне године, а да ће њихови извјештаји о кривици Унмика за

У Србију стиже Крајина (3)

20. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

19. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. „Докле здравствена екипа може ићи у дубину?“ – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. „Докле год можете!“ Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: „Од

У Србију стиже Крајина

18. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Идем у сусрет колони Крајишника. Полако завирујем у свако возило. Питам, има ли деце, трудница, болесних? Дајем потврду, лист хартије одцепљен из мог џепног нотеса, да болесне милиција пропусти. Пре поласка се нисам договарала са милицијом о овоме, можда ће се направити још већа гужва у саобраћају. Па ћу бити крива. Колоне возила ионако су закрчиле пут. Нико неће да изађе из колоне, неће да се одваја од својих. Болесници и труднице желе да остану где су. А и што би, мислим, то им је једино остало: да буду заједно. Ширим руке у себи, да их све загрлим, да будем жељена Србија, да им олакшам

Анте Томић: Ратни злочинац ће одлучивати о судбини Срба у Хрватској

8. новембар 2015.

Хрватски писац о односима Београда и Загреба, парламентарним изборима, бившоj земљи, истини о коjоj пише а коjа му угрожава живот. Не знам шта овде очекуjе преостали живаљ, jер и ХДЗ и СДП могу у коалициjу са Главашем. Живимо у страшном терору jедноумља ХРВАТСКИ писац, колумниста и сценариста Анте Томић доскора jе успевао да оно о чему пише у новинама не загађуjе његове књиге. Онда jе у неком тренутку схватио да у родноj Далматинскоj загори ниjе остало много сељака са коjима jе одрастао и о коjима пише. Наjлуђе jе, како каже, што су се одселили у градове и постали господари туђих живота. Један од њих jе Тома Поскок, главни jунак његовог

Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“ на Сајму књига у Београду

26. октобар 2015.

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Захтев РС: Жртве „Олује“ изузети из ревизије држављанства!

25. октобар 2015.

Захтев Народне Скупштине РС да се протерани из Хрватске ослободе контроле држављанства. Зjаjић: Ове норме Устава БиХ не односе се на већину Срба прогнаних 1991. године БАЊАЛУКА – Скандалозна jе и непримерена одлука Министарства цивилних послова БиХ да Србе протеране из Хрватске ставе у исти кош са муџахединима коjи су у рату у БиХ секли српске главе! Од Савета министара БиХ захтевамо да жртве “Олуjе” одмах изузму из процеса ревизиjе држављанста БиХ! Ово jе у петак за “Новости” изjавио потпредседник НС РС Ненад Стевандић. А jуче се истим поводом огласио и помоћник министра цивилних послова БиХ Милан Зjаjић. Он тврди да jе наjвећи броj Срба, протераних из Хрватске већ приjављен

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

10. октобар 2015.

Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

1. октобар 2015.

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве „Хронике прогнаних Краjишника“ и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику „Gone with the Storm“. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра „Веритас“ Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра „Симон Визентал“ за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека „када jе као народ коjи

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

30. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности). Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца Везане виjести: „РАТ И РИЈЕЧ“ САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2015.

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку „Олуjе“, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

27. септембар 2015.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олуjе“ у Хрватскоj, али и актуелни суманути „царински рат“, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи „коначно рjешење“ jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе „Олуjе“ помислили да су коначно

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

22. септембар 2015.

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након „Олуjе“, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после

22. септембар 2015.

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко? Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

17. септембар 2015.

Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“ Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. „Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих