Неоправдано запостављени у политичким говорима и свештеничким молитвама, раме уз раме са сапатницима из Лике, Баније, Кордуна и Славоније, Срби су за само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, збрисани и из западне Крајине. Тадашње Републике Српске. Прошле године, послије двије деценије, власти са обе стране Дрине напрасно су се досјетиле зла из августа 1995. Тужно је, међутим, што Србе из западнокрајишких општина тада, док су политичари и многе друге патриоте у цивилу први пут спектакуларно држали великосрпске говоре, нико није ни споменуо. Нека ми Бог опрости ако гријешим, али вјерујем да је и ове године било исто. Поучена прошлогодишњим искуством, нисам гледала директан пренос из Бусија, јер

„Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић покушала је да избалансира две стране – да велича Олују и да нагласи у ком правцу треба ићи да би се нормализовали односи са Србијом.“ Вјеровали или не, ово је реченица из шире изјаве Александра Попова, за Данас, од 6-7.09. о.г., а поводом обиљежавања годишњице Олује у Бусијама. Попов и Пуповац о прослави у Книну Не знам како ће на изјаву Саше Попова реаговати Срби којима су у Олуји побијене породице, они који су протјерани из Хрватске и они који имају „срећу“ да још увијек тамо живе. Али званични представник српске националне мањине у Хрватској, иначе пословично умјерени и одмјерени професор Милорад Пуповац, истим поводом за

Пoвoдoм устaшoиднoг дивљaњa нa oбиљeжaвaњу гoдишњицe Oлуje Maргeлoв институт пoзвao je прeдсjeдницу дa oдузмe чинoвe и oдликoвaњa свим вojним oсoбaмa кoje су сe oгриjeшилe o зaкoнe и устaвнe aнтифaшистичкe вриjeднoсти Нeвлaдинa oргaнизaциja Maргeлoв институт oсудилa je устaшoиднo дивљaњe приликoм oбиљeжaвaњa гoдишњицe Oлуje, кao и нaсиљe нaд oнимa кojи мислe другaчиje. – Oсим тoгa, прeкo влaдинoг сeрвисa eсaвjeтoвaњa.гoв.хр пoдниjeли смo приjeдлoг измjeнe Зaкoнa o прeкршajимa прoтив jaвнoг рeдa и мирa и тo у члaнку 5. прoтив вeличaњa идeja мржњe и нeснoшљивoсти – кaжe дирeктoр Институтa Aлeн Будaj. Нaглaсиo je дa aктуaлни држaвни врх кao oргaнизaтoр прoслaвe снoси искључиву oдгoвoрнoст jeр je прoпустиo сприjeчити инцидeнтe иaкo je нa рaспoлaгaњу имao oбaвjeштajни и

„Нисам крив. То што је горело у мојој руци није српска застава него крпа с кукастим крстом коју сам украо једном Пољаку на граници с Пољском кад сам стопирао док сам недавно ишао на утакмицу Хајдука“ каже Дино Обадић из Метковића, ког су полицајци ухапсили због паљења српске заставе. – Увређен сам написима медија. А у судници ћу, кад ми почне суђење, тражит да се зумира и успори снимак и сваки детаљ проучи како би се видело да ја нисам суделовао у паљењу заставе него моје крпе – испричао је за „Јутарњи лист“ Дино Обадић (26) из Метковића, којег су шибенички полицајци након службене прославе 21. годишњице Олује привели као једног од

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изражава изненађење изјавом предсједника Српског народног вијећа Милорада Пуповца да ни бивши предсједник Хрватске Фрањо Туђман не би под оваквим околностима отишао у Книн на прославу 21. годишњице злочиначке акције „Олуја“. Милораду Пуповцу је добро познато да је Фрањо Туђман ратни злочинац који је свој живот посветио остварењу циља Анте Павелића а то је протјеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе или са што мање Срба. За Фрању Туђмана злогласна НДХ није била фашистичка и злочиначка творевина већ израз историјских тежњи хрватског народа за својом државом. У Хрватској нема готово никаквих шанси да хрватско друштво у догледно вријеме започне процес деусташизације и

Швајцарски држављанин се на 21. годишњицу „Олује“ нашао на мети становника острва Вир, који су га прозвали „четником“ и већ данима му прете смрћу. А за све је крива – гусарска застава. – Ма каква четничка застава, то је застава Пирата са Кариба. Мој син који је долазио на одмор из Швајцарске велики је обожаватељ Џонија Депа и његових карипских гусара из филма, па сам хтео да га обрадујем његовом омиљеном темом. Гусарска застава је купљена прошле године на штанду у Задру у близини цркве Светог Доната – рекао је 54-годишњи швајцарски држављанин, који проживљава праву драму откако је на „Дан Олује“ пријављен да је на кров своје куће на острву