У сусрет 22. годишњици страдања Срба у Крајини, Матис, чији надимак Бесни Пас светски медији не пропуштају да истакну, навео је “Олују” као пример добро предвођене операције Медијски тим председника Америке Доналда Трампа већ у првим данима његовог мандата дао је свој допринос историји медија увођењем, сада већ чувене, кованице “алтернативне чињенице” – еуфемистичког термина за добро упаковану лаж. Можда би се на “алтернативне чињенице” сада могли позвати сви они силни овдашњи “портпароли” Доналда Трампа који су месецима узвикивали “Трампе Србине”, носили мајице са његовим ликом, качили његову слику на билборде и објашњавали како ће он, чим добије изборе вратити Србима Косово и Крајину и успут се извинити за бомбардовање.

Срби из Хрватске, 22 године од окончања рата и даље воде у Загребу и другим градовима мноштво спорова због права која су им ускраћена током рата деведесетих, и већину њих губе. Нису то само спорови везани за неисплаћене пензије између 1991-1998, које су се последњих дана нашле у фокусу, већ и у вези са станарским правом и изгубљеном имовином, вредном 35 милијарди долара. Овај износ је потврђује Саво Штрбац, први човек документарно-информационог центра “Веритас”, био наведен и у српској контратужби против Хрватске пред Међународним судом правде, пишу данас “Вечерње новости”. Дуг пензионерима најмање милијарду евра Буру у јавности изазвао је став Међународне организације рада (ИЛО), да Хрватска није дужна да

Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига “Хроника прогнаних Крајишника 4” аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра “Веритас”, који је организовао промоцију. Штрбац је рекао Срни да књига говори о Србима прогнаним из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, онима који су и данас остали на том подручју, али и оним расутим по свијету. “Књига говори и о мртвим Србима јер прати ексхумације, идентификације, суђења за ратне злочине, све што је у вези са Србима из Хрватске, било да се суди њима или онима који су починили злочине над њима”, навео је Штрбац. Он каже да је књига подијељена у три тематске

Око 10.000 Срба окупило се код манастира Крушедол на традиционалнom сабору Крајишника и евоцирали су успомене на завичај Древна задужбина Бранковића, манастир Крушедол на Фрушкој гори, у суботу је пригрлио преко десет хиљада људи који су се из многих крајева Србије, Републике Српске, Македоније, Хрватске… окупили на 11. народно-црквеном сабору “Крушедолска звона”. Крајишници су се поклонили сенима оних који су, 1995. године страдали у хрватском нападу на Западну Славонију, али и свих жртава ратова од 1991. до 1999. године и свих својих земљака који су, у међувремену умрли у чемеру избеглиштва. Срели су се пријатељи, познаници и бивше комшије из крајева одакле су протерани, и где су им почупани корени,

У Крушедолу на Фрушкој Гори данас је одржан Свесрпски сабор “Крушедолска звона” на којем се окупило око пет хиљада људи, углавном Срба протјераних са својих вјековних огњишта у хрватским војним и полицијским акцијама “Бљесак” и “Олуја”. Њихова преосвештенства епископ сремски Василије и епископ амерички Лонгин служили су Свету архијерејску литургију у манастиру Крушедол. Послије литургије служен је парастос погинулим Србима из Хрватске током 20. вијека, као и Србима који су умрли у избјеглиштву. Бесједу пред крушедолским манастиром одржао је академик Матија Бећковић који је подсјетио да су почетак и крај 20. вијека обиљежиле двије избјегличке колоне. “Почело је голготом преко Албаније, а завршило се голготом преко Југославије. Једна колона се

Бусије обележиле две деценије од настанка највећег прогнаничког насеља у Србији и прославиле славу. Овде се скућило 2.000 прогнаних крајишких породица Семе и успомене, иконе и славе, грумен завичајне земље, камен из темеља некадашњег дома, пренели су прогнани Крајишници у Бусије, надомак Београда, на голу ледину између Батајнице и Угриноваца. Пре две деценије ударили су прве темеље Томићи из Вировитице, Брадоњићи из Подравске Слатине, Николићи из Кистања. Следили су их и други крајишки домаћини из Лике, Далмације, са Кордуна и Баније. На некадашњим голим лединама никло је највеће насеље прогнаника из Хрватске, уписаних у листу изгона, од деведесетих до коначног прогона у “Олуји”, лета 1995. године. Бусије данас имају више