arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Тесла поново добио споменик у Госпићу

6. мај 2021.

Монументална бронзана скулптура Николе Тесле, рад кипара Фране Кршинића, која је била уништена током рата 1992. године, поновно је постављена у Госпићу у Хрватској на новом Тргу Николе Тесле. Хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек рекла је у уторак на свечаности поводом откривања споменика, да је то прилика „да се још један пут поклонимо великоме Тесли“, преноси Хина. Још 2006. године тадашњи министар културе Божо Бишкупић обезбедио је новац за калуп за споменик Тесли који је данас поново постављен у Госпићу како би, како наводи хрватска агенција, „заокружио причу о хрватском и америчком изумитељу српског порекла, о његовој припадности Смиљану, Госпићу, Хрватској и целом свету“. „Мислим да је данашњи програм

Тесла се вратио у Госпић

10. април 2021.

Споменик Николи Тесли постављен је 3. априла поново у Госпићу након скоро 30 година. Свечано откривање најављено је за двадесетак дана. Након што је пре 30 година насилно уклоњен, споменик Николи Тесли у Госпићу поново је постављен трећег априла ове године. Споменик је довезен из загребачке Ливнице уметнина академије ликовних уметности и постављен на тргу именованом управо по славном научнику. Kако је речено из ове установе „ово је први споменик Тесли постављен у Хрватској након рата”. Одливен је у бронзи, тежине 1,2 тоне и висине око три метра. Директор Ливнице Иван Маћешић Јурина рекао је прилком довожења споменика у Госпић како је вредност израде и постављања споменика негде око 200

Годишњица “крвавог Ускрса” на Плитвицама

1. април 2021.

Јуче се навршило 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подрчју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека. Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу подсјећа да су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине. Два дана касније на улазима у национални парк на јарболима су постављене српске и југословенске заставе, да би 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде Национаног парка “Плитвичка језера”. “У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Ђурђица Драгаш: Како су Јохан и Јован проговорили истим језиком

11. март 2021.

Писмо које је тог необично топлог фебруарског поподнева поштар убацио у сандуче породице Драгаш, прво их је изненадило, а онда растужило. Упркос тексту на немачком језику који су само делимично разумели, фотографија и крст крај ње били су јасан знак да је њихов пријатељ Јохан преминуо. Писмо је у војвођанско село крај Апатина стигло из Граца у Аустрији, а прича о неочекиваном и необичном пријатељству Драгаша и Маулових почела је сада већ давне 2006. Спојила их је једна пространа војвођанска кућа на углу две улице, али и тешке животне приче, искушења избеглиштва, губитака и нових почетака. Драгаши су стару „швапску“ кућу купили крајем 2005. После 14 избегличких година поново су

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

Ђурђица Драгаш: Јесу ли сви Црногорци директори, а Далматинци сналажљиви трговци

13. фебруар 2021.

Сви су Црногорци директори, сви „Косовари“ су продали имања Албанцима за велике паре, сви Херцеговци и Далматинци су сналажљиви трговци, сви Личани потомци партизана који су терорисали београдску буржоазију, а сви Србијанци угрожени у својој земљи баш захваљујући овим претходно поменутим „дођошима“! То смо ми, мали, подељени, често потпуно неспособни да изађемо из тог, тако сувишног, зачараног круга нетрпељивости. Е па да вам кажем… доста ми је тога!!! „Ако буде среће, вратићемо вас назад оним истим тракторима на којима сте дојахали“… Ово је само део коментара који сам на једној друштвеној мрежи недавно добила на текст о Дану примирја чији је наслов, гле ироније, био – Поносна сам што припадам овом

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

10. фебруар 2021.

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела „Њујоркер“ где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама „плету“ различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

Ђурђица Драгаш: Где вам је дом?

29. јануар 2021.

Иии… шта кажете… где је дом? Па… тамо где су моје две мачке… у Лос Анђелесу! Овај завршни део интервјуа који је недавно емитован у знак сећања на преминулу глумицу Миру Фурлан, данима ме прогони! Постављам сама себи то питање и не знам одговор. Ваљда је то нормално кад преживиш оно што смо, на различит начин и у различитим околностима, али уз сличну „матрицу“, преживели ја, Мира и стотине хиљада избеглица из бивше Југославије. Где ми је дом?! Овде у Београду, где живим већ 30 година, у војвођанском селу где ми живе родитељи, сестра и њена деца, у селу у срцу Србије у које сам се заљубила или тамо далеко,

Младенова долина

26. јануар 2021.

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Nestali.jpg

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25. октобар 2020.

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији “Медачки џеп“ (Најава)

7. септембар 2020.

Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза“ са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

14. јул 2020.

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 07. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

7. јул 2019.

Православно гробље у селу Јањчићи, Плашки. Краjем маjа и 7. jула 1941. године усташе убиле 82 Срба и jедну жену Српкињу, Саву Јањчић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.  Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА