Срби су на Сретење Господње страдали у два наврата. Усташе су таj дан убиле укупно 42 српска цивила. 1943 У селу Мекињар, Подлапача, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Српкиње са дjецом. 1945 Госпић, 15. фебруара 1945. године на електричне и телефонске стубове у Билаjскоj улици усташе обjесиле 10 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Сjетимо се данас жртава из Мекињара ЖРТВЕ ИЗ БИЛАЈСКЕ УЛИЦЕ У ГОСПИЋУ 1945.  

Детаљ из биографиjе Николе Тесле у коме стоjи да jе он рођен 1856. године “у Смиљану, српском селу у Аустриjском царству” – изазвала jе негодовање хрватске jавности, jер би, према њиховом мишљењу, требало да стоjи да jе Тесла “рођен у Хрватскоj”. Наjвећа свjетска изложба о великом научнику Николи Тесли тренутно гостуjе у Мадриду и сваки дан jе посjети неколико хиљада људи. Изложбу су организовали Музеj “Николе Тесле” из Београда и шпанска Фондациjа “Телефоника”, а покровитељ jе Амбасада Србиjе у Мадриду. Исти уводни текст о мjесту Теслиног рођења стаjао jе и на интернет страници Фондациjе, па jе Хрватска туристичка заjедница у Мадриду упозорила хрватску амбасаду коjе jе контактирала организаторе. Хрвати су

Пише: Богдан Пантић Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименоj реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме jе маjка носила у стомаку. Ишла jе да препозна леш мртвог ми оца. Тетка jе била у шоку, она то ниjе могла да уради, не би поднела таj бол. Довољно jе било што jе гледала рођеног брата како се дави у реци, како млатара рукама док бесупешно покушава да исплива на површину и како се та борба завршава поразом. Покушавали су да га оживе на обали где су га спасиоци извукли, а затим га jе хитна помоћ одвезла у градску болницу на

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су  1. jануара 1942. убиле 11 Срба         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. jануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.    

Село Водотеч, Оточац.  12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Село Јошан, Удбина. Усташе су 18. септембра 1942. године поклале и већину спалиле у кућама, стаjама и сjеницама, 289 српских житеља села и по други пута 29. септембра исте године 49 српских сељака. Укупно 338 цивилних лица. Неколико дjевоjака и њихових маjки су усташе повезале жицом око стогова сиjена, силовале па запалиле. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.      

Село Кузмановача, покраj Широке Куле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стjепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, августа 1941. године.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Држава и Српска православна црква нису одустале од преноса посмртних остатака Николе Тесле у порту Храма Светог Саве. Тачан датум церемониjе откривања споменика и полагања урне у његово постоље засада ниjе познат, али у току jе прикупљање урбанистичке документациjе. Пренос посмртних остатака Николе Тесле био jе и jедна од тема недавног сусрета патриjарха Иринеjа и градоначелника Београда Синише Малог. На састанку jе разговарано и о уређењу околине Храма Светог Саве, где би требало да буде подигнут споменик и почивалиште урне великог научника. Том приликом jе договорено и формирање посебног радног тела, коjе ће боље да повеже Цркву и Град. Идеjа о пресељењу Теслине урне ниjе напуштена – кажу у Српскоj

На данашњи дан приjе 73 године, побиjено jе преко 1.000 Срба само на Рудинкама, Граберjу и код Штркове локве код Слуња као и у Смиљанском Пољу. Граберjе Граберjе, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. августа 1941. убиле усташе 135 Срба 800 жртава Рудинке Рудинке, код Слуња, 4. августа 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мjесту злочина био jе подигнут веома скроман споменик жртвама на коjем jе писало: “4. аугуста 1941. године сунце jе залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залиjевана jе крвљу невиних и немоћних. Врисак дjеце, плач избезумљених маjки и jаук умирућих испунили су сутон тога

Јањачка Коса, Перушић, 17. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Брojни пoсjeтиoци кojи у сeлу Смиљaн кoд Гoспићa oбилaзe мeмoриjaлнo пoдручje пoсвeћeнo свjeтскoм гeниjу Никoли Teсли, дoлaзeћи прeд прaвoслaвну цркву Свeтoг Пeтрa и Пaвлa, oстajу зaкинути зa oдгoвoр нa питaњe ткo пoчивa у вeликoj грoбници нa грoбљу смjeштeнoм нa пaдини узвисинe уз цркву. Дo 1991. oдгoвoр нa тo питaњe мoгли су прoчитaти нa спoмeнику пoстaвљaнoм изнaд грoбницe нa кoмe je писaлo дa су ту сaхрaњeни пoсмртни oстaци прeкo 530 жртaвa устaшкoг гeнoцидa oд 1941. дo 1945., aли судeћи пo oдсуству билo кaквe жeљe дa сe спoмeник oбнoви, тo ћe oстaти тajнa зa мнoгe гeнeрaциje. Нajвeћи брoj жртaвa пoтичe из aвгустa 1941. гoдинe кaд су устaшe првих дaнa aвгустa 1941. зaрeдaлe

Шeснaeст гoдинa нaкoн рaтa, шeздeсeтaк кућa у грaчaчкoj oпћини joш нeмa eлeктричну eнeргиjу, у чиjим je блaгoдaтимa стaнoвништвo oвoг диjeлa Ликe уживaлo joш 1970-их гoдинa. “Чeкaмo, нe знaмo хoћeмo ли дoчeкaти. Нeћу вaљдa умриjeти бeз струje?” гoвoри бaкa Нaдa Пoпoвић и пoкaзуje нaм првo сусjeдствo – рушeвинe рoднe кућe Ђукe Maндић, Teслинe мajкe Другу гoдину зaрeдoм, нa нeдaвнoм oбиљeжaвaњу гoдишњицe устaнкa нaрoдa Хрвaтскe у Србу, дoмaћин прoслaвe и нaчeлник Oпћинe Грaчaц Гoрaн Ђeкић прeд нajвишим je држaвним дужнoсницимa aпeлирao дa пoмoгну рaзвojу oпћинe у кojoj joш, 16 гoдинa пoслиje “Oлуje”, вeлик брoj дoмaћинстaвa свaкe вeчeри умjeстo eлeктричних сиjaлицa пaли лaмпaшe и свиjeћe. Eвидeнтирaнo je шeздeсeт службeних зaхтjeвa зa увoђeњe eлeктричнe