Храм Вазнесења Господњег у Суваjи Сутра се навршаваjу 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваjа, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења „Јадовно“. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. jула 1941. године ножем усмртиле и на други начин убиле 243 српска цивила, од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Према поименичним списковима жртава, у селима Суваjа, Осредци и Бубањ у прва три дана jула 1941. године било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, као и jедва десетак мушкараца способних за воjску. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе проведен над српским становништвом широм Независне Државе

На данашњи дан страдало jе око 600 Срба у више наврата. Село Суваjа, Доњи Лапац. Усташе су 01. jула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Раковица, општинска штала, jул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Кордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у jаму коjу су избjеглице морали сами ископати, близу Раковице. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130,

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сjеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.       Доносимо Вам непотпун списак жртава, коjе не смиjемо заборавити ! Дракулић Николе Јелена, 1889. Фундук Милана Богданка, 1921. Фундук Миливоjа Драга, 1926. Фундук Вуjе Даница, 1914. Фундук Миливоjа Даница, 1923. Фундук Максима Драга, 1916. Фундук Самоjла Душанка, 1931. Фундук Илиjе Ђорђе, 1937. Фундук Миливоjа Илиjа, 1934. Фундук Илиjе Љубица, 1941. Фундук Спасе Мара, 1935. Фундук Јове Мариjа, 1893. Фундук Илиjе Мићо, 1938. Фундук Самоjла Мићо, 1933. Фундук Лазе Милева, 1901. Фундук Илиjе Милка (Мица) ,1940. Фундук Самоjла Милка (Беба), 1940. Фундук

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице био jе  14. марта 1945. године, када се већ приближавао краj рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побиjено jе 37 душа, а из Пањковића шест. Побиjени су Раде Паравина и Пера Станић.Тако jе у ватри изгорjела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорjели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стоjан 1934. и двиjе кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године.На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, коjа jе рођена 1944. године. Везане виjести: МИЛЕНА   Позивамо све Вас коjи посjедуjете документе,

Смиљан (родно село Николе Тесле) Госпић. Усташе 5. марта 1945. године обjесиле 30 Срба на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Довеле их усташе из затвора, казнионице Окружног суда, приjе самог ослобођења Госпића. Масовна гробница на мjесту гдjе jе извршен злочин као и друга  обиљежjа порушено године 1991. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.    Везане виjести: Гробница

Село Трновац, на Думану, Кореница. Усташе су 4. марта 1945. године масакрирале 33 српска сељака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.   

Село Јања Гора, Плашки. 27. фебруара 1945. године усташе масакрирале 25 српских сељака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.     Сjећање на злочин у Јања Гори

Срби су на Сретење Господње страдали у два наврата. Усташе су таj дан убиле укупно 42 српска цивила. 1943 У селу Мекињар, Подлапача, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Српкиње са дjецом. 1945 Госпић, 15. фебруара 1945. године на електричне и телефонске стубове у Билаjскоj улици усташе обjесиле 10 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Сjетимо се данас жртава из Мекињара ЖРТВЕ ИЗ БИЛАЈСКЕ УЛИЦЕ У ГОСПИЋУ 1945.  

Детаљ из биографиjе Николе Тесле у коме стоjи да jе он рођен 1856. године „у Смиљану, српском селу у Аустриjском царству“ – изазвала jе негодовање хрватске jавности, jер би, према њиховом мишљењу, требало да стоjи да jе Тесла „рођен у Хрватскоj“. Наjвећа свjетска изложба о великом научнику Николи Тесли тренутно гостуjе у Мадриду и сваки дан jе посjети неколико хиљада људи. Изложбу су организовали Музеj „Николе Тесле“ из Београда и шпанска Фондациjа „Телефоника“, а покровитељ jе Амбасада Србиjе у Мадриду. Исти уводни текст о мjесту Теслиног рођења стаjао jе и на интернет страници Фондациjе, па jе Хрватска туристичка заjедница у Мадриду упозорила хрватску амбасаду коjе jе контактирала организаторе. Хрвати су

Пише: Богдан Пантић Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименоj реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме jе маjка носила у стомаку. Ишла jе да препозна леш мртвог ми оца. Тетка jе била у шоку, она то ниjе могла да уради, не би поднела таj бол. Довољно jе било што jе гледала рођеног брата како се дави у реци, како млатара рукама док бесупешно покушава да исплива на површину и како се та борба завршава поразом. Покушавали су да га оживе на обали где су га спасиоци извукли, а затим га jе хитна помоћ одвезла у градску болницу на

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су  1. jануара 1942. убиле 11 Срба         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. jануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.    

Село Водотеч, Оточац.  12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.