Iz opštine Dragaš u poslednje vreme nestalo je četvoro dece. Policija nema prijave o njihovom nestanku, a upućeni u situaciju nisu daleko od toga da poveruju da su oni među devetoro mališana za koje bivši albanski premijer tvrdi da su deo trgovine organima. Da li je Beriša rekao istinu? Albanska štampa ostala je nema na objavu bivšeg premijera i predsednika Albanije Salija Beriše, koji je na svom profilu na Fejsbuku objavio da se sa Kosova u Albaniju krijumčare deca iz siromašnih porodica radi transplantacije organa! On je pozvao tužilaštvo da pokrene istragu i naveo da je, prema saznanjima koje je dobio od jednog policajca, za sada prokrijumčareno devetoro dece koja su kidnapovana. Prema anonimnim izvorima iz opštine Dragaš, tačno je da

U Kulturnom centru na Palama predstavljen je film „Kosovo – momenat u civilizaciji“ režisera Borisa Malagurskog, koji govorio o Unesko baštini Srbije na Kosovu i Metohiji i pokazuje koliko je ona ugrožena. „Pokazali smo da je ta baština izuzetno ugrožena, ali i da ona ne pripada samo srpskom, već i civilizacijskom nasleđu, odnosno celom svetu“, istakao je Malagurski. On je novinarima rekao da treba sačuvati sve ono što je srpski narod kroz svoje djelovanje podario svjetskoj civilizaciji, a što su u velikoj mjeri ugrozili albanski ekstremisti koji su uništavali te crkve i manastire na Kosovu i Metohiji. Malagurski je naglasio da je od 1999. godine do danas na Kosovu i

Čini se da noviji razvoj u Evropi, posebno zamah secesionizma, otvara prostor, da ne kažemo, poziva na neka podsećanja. Ova koja slede bacaju svetlo na uloge EU (EEZ), SAD i Nemačke. Koliko su se rukovodile principima međunarodnog prava i demokratije? Koliko su cenile izveštaje svojih (skupih) misija na Kosmetu (KDOM, KVM, ECMM) o realnostima na terenu? Koliko su branile pravo na samoopredeljenje i ljudska prava a svoje geopolitičke interese? Koliko su vodeće evrpske zemlje vodile samostalnu politiku u interesu Evrope? Strategije se sporo menjaju pa podsećanja na preteklo vreme može biti i ključ za bolje razumevanje interesa i  uloge EU u tekućim pregovorima u Brislu. Povodom dvostrukih aršina EU prema

Nemački list ističe da pravo na separatizam ne postoji i piše da katolonska regionalna vlada neće moći da se pozove ni na međunarodno, ni na evropsko pravo kao što ni Kosovo nije Katalonija kao ni Kosovo neće moći da pravno postane nezavisno, kao što to nije potalo ni Kosovo, koje je nezavisno samo politički, piše danas Dojče vele i ističe da pravo na separatizam ne postoji. Dojče vele, naime, piše da katolonska regionalna vlada, posle referenduma planira da uskoro proglasi nezavisnost, ali neće moći da se pozove ni na međunarodno, ni na evropsko pravo kao što ni Kosovo nije „postalo nezavisno pravno, već politički“. „Ne postoji pravo na separatizam“, objašnjava

Nadomak Klokota na Kosovu i Metohiji, gde žive Srbi, osvanuo je grafit „UČK welcome Kosova“, što je još jedna u nizu provokacija koja je uznemirila nealbnasko stanovništvo tog mesta i obližnje Mogile. Oni smatraju da je reč o zastrašivanju nealbanskog stanovništva, pretežno Srba, koji žive u Klokotu i okolini. „Ovo je besmisleno, već 17 godina imamo muke ovde“, izjavio je Srba Rakić iz Vrbovca, prenela je RTK 2. I Zoran Simić iz Vrbovca smatra da su to uradili huligani koji tuda prolaze i da je to, kako je rekao, samo još jedna u nizu provokacija i ništa drugo. „To je zastrašivanje srpskog naroda, nije svejedno, žele da proteraju Srbe sa

U Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci večeras je održana premijera filma „Kosovo-momenat u civilizaciji“, režisera Borisa Malagurskog.Malagurski je rekao novinarima da ovaj dokumentarni film govori o Unesko baštini Srbije na Kosovu i Metohiji i pokazuje koliko je ona ugrožena.  On je podsjetio da je svjetska premijera ovog filma održana 15. septembra u Kulturnom centru Srbije u Parizu, s ciljem da pred diplomatama bude predstavljena stvarnost na terenu. „Pokazali smo da je ta baština izuzetno ugrožena, ali i da ona ne pripada samo srpskom, već i civilizacijskom nasleđu, odnosno celom svetu“, istakao je Malagurski. On je naglasio da je od 1999. godine do danas na Kosovu i Metohiji uništeno više

Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost“, autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u SANU Beograd – Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost“, autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u SANU. Izložbu je otvorio predsednik Akademije, Vladimir Kostić, a otvaranju su prisustvovali bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, generalni sekretar u Predsedništvu Srbije, Nikola Selaković, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić. Otvarajući izložbu predsednik Akademije, Vladimir Kostić, rekao je kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj

U Narodnom pozorištu Republike Srpske promovisan je roman Nenada Milkića „Zov karaule, posvećen događajima na Kosovu u vrijeme NATO bombardovanja i kopnenog napada tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i vojske Albanije. Knjiga „Zov Karaule“ pisana je po istinitim događajima koje su ispričali preživjeli junaci i roditelji koji su izgubili djecu na Košarama. Nastala je u znak sjećanja na one koji se sa Košara nisu vratili. „Жivimo u vremenu kada nas ubjeđuju da do kopnenog napada na SR Jugoslaviju i Srbiju nije ni došlo. Međutim, 9. aprila, na Veliki petak, krenuo je kopneni napad Vojske Albanije i terorističke OVK uz pomoć NATO alijanse. Borbe su trajale tri dana“, rekao je Nenad Milkić, autor

Predstavljena izložba o našoj umetničkoj baštini na KiM u galeriji SANU. Spomenike predstavljaju kao nasleđe teritorije, a ne naroda Kada je u pitanju fizičko opstajanje naših spomenika na Kosovu i Metohiji, stanje se nije promenilo poslednjih godina. Ono što je sada suštinski drugačije jeste težnja kosovskih institucija da im se izbriše srpski identitet, da ih predstave kao svoje, kao nasleđe teritorije, a ne naroda. Naročito je opasno i to što su i spomenici koji su ušli na Uneskovu listu ugrožene svetske baštine (Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška) tu dospeli ne kao srpski, nego kao spomenici KiM. Predstavljajući izložbu „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost“,