Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju predstavila je englesko izdanje knjige „Sudija u ratu i miru“ autorke Danice Marinković kojom je ona srušila sve pokušaje da se antiteroristička akcija srpskih snaga bezbjednosti u selu Račak na Kosmetu 1999. godine predstavi kao navodni masakr nad civilima. Pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković istakao je da će se Kancelarija postarati da se primjerak ove knjige nađe na svim relevantnim svjetskim adresama na kojima se danas bave Kosmetom. „Ovaj prevod je od izuzetnog značaja za državu Srbiju, jer je to jedan od načina da šira međunarodna javnost sazna šta se dešavalo na području Kosmeta tokom devedesetih godina

Njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije rekao je na akademiji povodom 14 godina od martovskog pogroma da je 17. mart podsjetnik i poruka da se budućnost jednog naroda ne može graditi na zaboravu istorije, kao i da djeca ne mogu imati budućnost ako zaborave za šta su živjeli i što su se žrtvovali njihovi preci. Akademija povodom godišnjice pogroma održana je nakon što je u manastiru Gračanica služen parastos za sve stradale, te položene bijele ruže na umjetničku instalaciju „Mising“, spomeniku žrtvama. „Naša istorija i vera nisu mitologija već ono što nas povezuje u Hristu. Bez te duhovne veze naše srednjovekovne države ne bi bilo. Ne bi bilo Gračanice,

Srbija ni po cijenu EU integracija ne treba da se saglasi sa formiranjem kosovske vojske, kaže bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri. – Što je mnogo, mnogo je – uzvratio je Vilijam Montgomeri na pitanje Tanjuga kako vidi poruke koje je u Beogradu iznei zvaničnik Stejt departmenta Ves Mičel, uključujući i otvorenu podršku SAD vojsci Kosova. Srbija treba da insistira na prvobitnim pozicijama Zapada po pitanju kosovske vojske, a to je snažno protivljenje svakom njenom obliku. Montgomeri podsjeća da je i sam više godina bio uključen u kosovsko pitanje i da se odlično sjeća koliko se Zapad snažno opirao bilo kakvom formiranju vojske Kosova. – Odlično smo znali da

Porodice Srba mučki i svirepo ubijenih u martovskom nasilju ogorčene na kosovsko i međunarodno pravosuđe. Iz zasede ubili oca i sina, trudnicu ustrelili, lomače u Kosovu Polju i Prizrenu… Borivoja Spasojevića (64) iz Kosovske Mitrovice snajper je pogodio pravo u srce dok se kobnog 17. marta 2004. kretao ulicom u blizini stana, noseći namirnice. Uprkos naporima lekara nije mu bilo spasa, jer mu je snajperista sa krova jedne od zgrada u južnom delu grada „pocepao“ srce. – Iako je bio pred penzijom, moj otac je nažalost nije dočekao – kaže za „Novosti“ Borivojev sin Dragan (47). On je dodatno poražen činjenicom da u međunarodnoj zajednici i u kosovskom pravosuđu ne

Snežana Marković Zdravković iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji izjavila je da je za Srbe koji su prognani sa Kosmeta, kao i za porodice kidnapovanih i ubijenih, pravda nedostižna i „daleka kao vasiona“. Povodom godišnjice martovskog pogroma, Zdravkovićeva je rekla Srni da su Srbi sa Kosmeta svjedoci šta se u južnoj srpskoj pokrajini desilo, ali da pravdu nemaju. „Nemamo tu ruku pravde koja bi kaznila počinioce tih zločina – pripadnike terorističke OVK i međunarodne snage koje su svojim očima gledali i pogrom i kidnapovanja“, rekla je Zdravkovićeva, čiji je otac otet iz kolone vozila koja su bila pod pratnjom UNMIK-a. Ona se nada da se veliki

Ruski senator Aleksej Puškov je, komentarišući osudu Vašingtona zbog toga što je ruski predsednik Vladimir Putin posetio Krim, predložio Stejt departmentu da objasni kako su bombama otcepili Kosovo od Srbije. „Predlažem da u Stejt departmentu umesto saopštenja o Krimu kažu kako su, bez ikakvog referenduma, otcepili bombama i raketama Kosovo od Srbije. A Krim je bio ruski u vreme kada SAD nisu postojale – jedino su uspele nezakonito i sa oružjem u rukama da se odvoje od Britanije“, napisao je senator na Tviteru. Ranije je ministarstvo spoljnih poslova SAD objavilo dokument pod naslovom „Krim je Ukrajina“. Tekst osuđuje Putinovu posetu poluostrvu, a ruske pretenzije na ovu teritoriju smatraju se lažnim. Takođe se primećuje da su na referendumu Krimljani glasali pod „pažljivim nadzorom naoružanih ruskih

Okupirane teritorije- Srpski glumac Rade Šerbedžija odbio je da glumi teroristu OVK Adema Jašarija. http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/serbedzija-odgovorio-braniteljima-bio-sam-ostao-sin-hrvatskog-partizana/ Režiser i scenarista sa Kosova i Metohije Ljuan Krueziu sprema film o komandantu terorističke organizacije „Oslobodilačka vojska Kosova“ – Ademu Jašariju. Za ulogu Adema Jašarija postoji više predloga. Jedan od njih je srpski glumac Rade Šerbedžija. Krueziu je stupio u kontakt sa Šerbedžijom preko kosovskog glumca Envera Petrovcija, piše „KosSev“. Šerbedžija je odbio ulogu Adema Jašarija uz obrazloženje da, ako on bude prihvatio filmsku ulogu Adema Jašarija, onda će celi svet priznati ovog zločinca. Najpoznatiji holivudski zli Rus, a ponekad i Srbin negativac, Rade Šerbedžija, odigrao je već jednom Albanaca u flimu „Taken 2„, gde

Kakvi su bili Srpsko-albanski odnosi pre i posle Drugog svetskog rata. Kardelj u Moskvi o planu ustupanja srpske pokrajine Albaniji Svenacionalni dijalog o Kosovu i Metohiji, kojim se pokušava da se dođe do odgovora da li je moguće naći neko, sad već zakasnelo, kompromisno rešenje za ovu našu južnu pokrajinu, možda je još jedan prigodan trenutak da zavirimo u arhive i prelistamo manje poznatu istorijsku građu. U njoj su svedočenja o tome kako se gledalo na ovaj bolni problem Srbije i kako se pokušavalo da se on reši u Kraljevini i Titovoj Jugoslaviji. Januar je 1939. godine. Ivo Andrić je zamenik ministra inostranih poslova. Pošto je Milan Stojadinović istovremeno predsednik

Čeh Vaclav Dvoržak, filmski reditelj i borac za otkrivanje prave istine o pogromu Srba u južnoj pokrajini, zbog dokumentarnog filma „Oteto Kosovo“ u svojoj domovini preživeo je štošta, prozivan je ludim, a pretili su mu i zatvorom. U Beogradu je prošao nešto bolje, za pomenuti dokumentarac pre nekoliko dana dobio je i povelju „Rastko Petrović“ od Matice srpskih iseljenika. Država Srbija, međutim, nije želela da podrži novi dokumentarac o svom prognanom narodu koji ovaj Čeh priprema… Kako ste se uopšte zainteresovali za problem kosovskih Srba? — Prvi kontakt sa Srbijom bio je iz potpuno drugih pobuda, želeo sam da uspostavim neke trgovinske kontakte sa vašom zemljom. Te 2004. godine došao sam u Beograd, baš negde u vreme novog pogroma na Kosovu.

Akademik i vajar Svetomir Arsić Basara za “Novosti“ o tome kako vidi budućnost Kosova, kakva će biti uloga Evrope… Za svoje skulpture, akademik Svetomir Arsić Basara, najzahvalniji je svom ocu Nikoli, koji ga je u selu Sevce, na padinama Šar-planine, vodio u šumu da zajedno seku drva. Zahvalio mu se i u pristupnoj besedi u SANU. Umetnik kome je na Sretenje pripala Zlatna medalja za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima, posebno u oblasti vajarstva, dočekuje nas u svom ateljeu u Maloj Moštanici, toplom od peći na drva, koju je sam napravio. Okružen svojim delima – carom Dušanom, Kosančić Ivanom, Toplicom Milanom, Milošem Obilićem i drugim našim junacima – krepko gazeći