Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Za Srbe sa Kosmeta pravda “daleko kao vasiona”

Datum objave: subota, 17 marta, 2018
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Snežana Marković Zdravković iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji izjavila je da je za Srbe koji su prognani sa Kosmeta, kao i za porodice kidnapovanih i ubijenih, pravda nedostižna i “daleka kao vasiona”.

Predstavnik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji  Snežana Marković Zdravković.
Beograd – Snežana Marković Zdravković

Povodom godišnjice martovskog pogroma, Zdravkovićeva je rekla Srni da su Srbi sa Kosmeta svjedoci šta se u južnoj srpskoj pokrajini desilo, ali da pravdu nemaju.

“Nemamo tu ruku pravde koja bi kaznila počinioce tih zločina – pripadnike terorističke OVK i međunarodne snage koje su svojim očima gledali i pogrom i kidnapovanja”, rekla je Zdravkovićeva, čiji je otac otet iz kolone vozila koja su bila pod pratnjom UNMIK-a.

Ona se nada da se veliki pogrom Srba iz 10. juna 1999. godine, kada je i sama sa jednogodišnjim sinom napustila Kosmet u koloni izbjeglica, i krvavi pogrom iz marta 2004. godine nikada više neće ponoviti, ali smatra da zlo nije zaustavljeno i da se može ponoviti.

“Zar nije zločin ubistvo srpskog mladića Dimitrijevića u Gračanici, nedavno ubistvo Olivera Ivanovića”, upitala je Zdravkovićeva i dodala da svi raseljeni sanjaju svoj zavičaj, ali da o povratku ne mogu da razmišljaju.

Ona je naglasila da su ljudi koji su ostali na Kosovu i Metohiji heroji i da su za svako divljenje s obzirom na uslove i atmosferu u kojoj žive.

Zdravkovićeva je upozorila da je krajnji cilj Albanaca da Srbija prizna samoproglašeno Kosovo i da će oni učiniti sve da taj cilj i ostvare, zbog čega je neophodno da međunarodne snage ostanu na Kosmetu.

“Opet su oni neki garant, barem u teoriji. Moj otac je otet u koloni vozila koje je pratio KFOR, odnosno UNMIK, na očigled njih. Oni su pobegli, a on je kidnapovan. Posle sedam godina porodici su predati posmrtni ostaci i opet imamo neko poverenje u njih. A u koga drugog bismo imali?”, upitala je Zdravkovićeva.

Izvor: SRNA

Vezane vijesti:

Pogrom svega što je srpsko na KiM

Nema napretka u atmosferi mržnje i nepoverenja | Jadovno 1941.

Spalili su mi muža, a ubice su još na slobodi! | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top