arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац

4. април 2026.

Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску

Молитвено сјећање на жртве НАТО агресије – парастос 24. марта у Бањалуци

23. март 2026.

МИ ПАМТИМО! Храм Христа Спаситеља у Бањој Луци и Србско сабрање Баштионик позивају јавност да присуствује парастосу – молитвеном сјећању на све жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Помен ће бити служен у Храму Христа Спаситеља, у уторак, 24. марта, са почетком у 11.00 часова. Овим молитвеним сабрањем чува се сјећање на невино пострадале и потврђује трајна обавеза да се жртве не забораве, већ да остану у молитвеном и народном памћењу. Позивамо грађане да својим присуством увеличају овај помен и заједно у тишини и молитви одају пошту страдалима. За више информација, изјаве и додатне материјале медији се могу обратити: Предраг АдамовићТел: 065 526 873

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

17. март 2026.

Пре 22. године на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

Покажимо, још једном, да је Република Српска уз своју браћу на Косову и Метохији

8. март 2026.

Позивамо Вас на скуп подршке студентима Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици. Скуп под слоганом „Затирање или опстанак“ ће, у организацији више студентских савеза Универзитета у Бањалуци,бити одржан у понедјељак, 9. марта 2026. године, са почетком у 17.00 часова на спортским теренима студентског центра “ Никола Тесла“ ( К 4) у Бањалуци. На скупу ће се присутнима обратити: Академик проф. др Зоран Арсовић,Проф. др Ђорђе Вуковић,Студент Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици Димитрије Ракочевић иСтудент другог циклуса студија Универзитета у Бањој Луци Матеја Алексић. Придружујемо се активностима српске младости, подржавамо ово сабрање и позивамо Вас да нам се придружите. Покажимо, још једном, да је Република Српска

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

19. март 2025.

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

17. септембар 2024.

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

1. септембар 2024.

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

1. септембар 2024.

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи “упали“ у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након “упада“ потом и повукли?! “Упад“, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893. 

10. јул 2024.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

Пре­да­ва­ње с филм­ске тра­ке др­жи па­жњу ђа­ка на ча­су исто­ри­је

9. април 2024.

У Основ­ној шко­ли „Бу­бањ­ски хе­ро­ји” у Ни­шу осма­ци ће да­нас – тач­но че­тврт ве­ка од по­чет­ка Бит­ке за Ко­ша­ре – о нај­по­зна­ти­јој бор­би то­ком агре­си­је НА­ТО-а и хра­брим бра­ни­о­ци­ма до­мо­ви­не у епској би­ци у ре­јо­ну чу­ве­не ка­ра­у­ле учи­ти из до­ку­мен­тар­не при­че ко­ју су на филм­ској тра­ци овекове­чи­ли Ђор­ђе Бо­ја­нић, на­став­ник исто­ри­је, и Де­јан Јо­ва­но­вић, ве­ро­у­чи­тељ у овој ни­шкој осмо­лет­ки. Пише: Миленија Симић-Миладиновић Они су твор­ци до­ку­мен­тар­ца „НА­ТО агре­си­ја 1999. – Ко­ша­ре”, ко­ји је, уве­ра­ва­ју, ура­ђен ра­ди обра­зо­ва­ња: „Ни­је про­фи­та­би­лан, ра­ђен је без бу­џе­та, али из ду­ше, ср­ца и љу­ба­ви пре­ма отаџ­би­ни Ср­би­ји, за осма­ке и сред­њо­школ­це да би уче­ни­ци­ма при­бли­жио су­шти­ну и зна­чај бит­ке и ју­на­ка са Ко­ша­ра.” „И да­нас,

Хероји са Кошара: Покојни Васиљевић чучи у средини, покојни Тарицић са шлемом Фото: Пламен

Ђурђица Драгаш: Кошаре – петнаесторица на једнога!

9. април 2024.

Такав је био однос снага 9. априла 1999. године када је нападнута караула Кошаре. Око стотинак голобрадих младића, махом на одслужењу војног рока, бранило је тог дана своју земљу, своју породицу, све нас који смо били иза њихових херојских леђа! Верујем да нико од њих, када су само пар месеци раније кренули у војску, није могао да претпостави у каквом ће се паклу наћи. Били су то обични младићи, махом из скромних породица које нису имале ни пара, ни утицаја да их „преко везе“ сместе у неки безбеднији део земље или их пошаљу у иностранство како би избегли рат. Били су то младићи који су иза себе оставили детињство, прва

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ

1. април 2024.

Сматрамо да Грухоњићева расистичка харанга против српског народа, баш као пропаганда хрватских и муслиманских усташа уочи 1941, служи за то да оправда геноцид коме су Срби данас подвргнути од стране НАТО држава и потомака злочинаца из Другог светског рата. Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али и све пристојне, моралне људе, независно од националности, и срамотећи саму идеју Универзитета. На незадовољство студената, који су због Грухоњићевих дугогодишњих тешких увреда блокирали Филозофски факултет, управа ове установе одговорила је тако што је у потпуности

НЕЋЕ МОЋИ: Нисмо ми Индијанци

1. октобар 2023.

Какве везе имају амерички Индијанци, немачки Јевреји и косовски Срби? А у чему је разлика између партизана и терориста Године 1935, баш негде у ово време, 15. септембра, нацистичка Немачка усвојила је два радикално дискриминаторска закона – Закон о држављанству немачког рајха и Закон о заштити немачке крви и части који су поставили темеље за прогон јеврејског становништва и Холокауст. За ове законе сте сигурно чули под њиховим колоквијалним именом – Нирнбершки закони, али вероватно вам није на крај памети где су немачки правници предвођени министром правде Францом Гиртнером и државним секретаром у том министарству, а касније председником Хитлеровог Народног суда Роландом Фрајслером нашли узор. Према Џејмсу Витману, професору на

СИТУАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ КРОЗ ЗВАНИЧНЕ ФАКТЕ

31. мај 2023.

Српски народ на Косову и Метохији налази се у веома тешкој ситуацији и од велике је важности да им пружимо подршку и покажемо да нису сами. Администрација тзв. државе Косово изазвала је брутални терор и огољено насиље према српком живљу у Звечану на северу Косова и Метохије. Арно Гујон; ФОТО: Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Сведоци смо да се путем медија и друштвених мрежа шири лажна слика о догађањима на северу Косова и Метохије са циљем да се Срби са Космета означе као агресори и кривци за новонасталу ситуацију. Само заједничким снагама и јединственим деловањем можемо да станемо на крај стварању погрешне слике стварности о дешавањима на Косову и Метохији

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

9. април 2023.

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА